Srpski tigar od papira

Vlast u Srbiji posvećuje veliku marketinšku pažnju stvaranju utiska da je Srbija zemlja koja na ekonomskom planu postiže velike rezultate velikom brzinom. Posle tajkunskih vlada prethodnika, kažu, došla je poštena i sposobna naprednjačka vlast i Srbija, prema predsedniku Vučiću, postaje „ekonomski tigar jugoistočne Evrope“, pa nam predstoje „zlatne godine velikog ekonomskog rasta i poboljšanja životnog standarda“. Pa da pogledamo kako stojimo. Na svetskoj rang-listi zemalja po nivou razvoja, prema podacima Svetske banke za 2016. godinu (BDP po stanovniku, PPP), Srbija zauzima 84. mesto od 184 zemlje, odnosno teritorije. Nije sjajno, naprotiv. Ispred Srbije su mnoge zemlje za koje bi čitaoci mogli pomisliti da su iza nas. Ispred nas su sve zemlje Evropske unije, ne samo Hrvatska ili baltičke republike, već i Rumunija i Bugarska, i to sa priličnom razlikom. Ostaviše srpskog tigra iza sebe. Ispred nas je i više zemalja centralne Amerike, kao Trinidad i Tobago, Panama, Meksiko, Kostarika i Dominikanska Republika, zatim čak i centralne Azije - Kazahstan, Azarbejdžan i Turkmenistan. Bogatije zemlje Južne Amerike svakako su ispred Srbije, kao Čile, Urugvaj ili Argentina, ali nas je prestigao i siromašni džin Brazil ili doskora takođe siromašni Surinam. Od Srbije su razvijenije nekada siromašne Kina i Turska, naravno Rusija, Iran, Irak... Dosta dobro stojimo u poređenju s Afrikom, pošto su mnoge tamošnje zemlje i dalje siromašnije od Srbije. Doduše – ne sve. Razvijeniji su Alžir, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon i Bocvana. U regionu u koji nas guraju, na zapadnom Balkanu, držimo zlatnu sredinu: razvijeniji smo od Kosova* i Bosne i Hercegovine, a zaostajemo za Crnom Gorom, na šta nikako da se naviknemo. Možda falsifikuju statistiku, sumnjičimo mi. Ali, gde je Makedonija? Ispred nas! Neverovatno. Zar posle onolikih uspeha Srbije da i Makedonci budu bogatiji?! Šta oni to proizvode – paprike, duvan i vino! Mora da je u pitanju neka greška Svetske banke, reći će navijači. Dobronamerni čitalac može pomisliti: dobro, nismo bogati, ali se ipak brzo razvijamo, pa ćemo vremenom smanjivati zaostatak i prestizati ove zemlje. To je u teoriji moguće, ali nam u praksi ne ide od ruke. Pogledaćemo podatke MMF-a o rastu BDP-a u periodu od 2012. do 2016. godine, ovog puta samo u poređenju sa bližim okruženjem. U odnosu na 2011. Turska je svoj BDP u 2016. godini povećala za 30,9 odsto, Rumunija za 17, Kosovo* 15,9, Makedonija 12,9, Albanija 10,2, Mađarska 9,9, Bugarska 9,6, Crna Gora 8,6, BiH 7,7, Srbija 3,2 i Hrvatska za 1,4 odsto. Lepo se vidi da se Srbija po ekonomskom rastu u tom periodu nalazi na pretposlednjem mestu u širem regionu. Iza nje je samo Hrvatska. U 2016. je BDP Srbije tek za 3,2 procenta veći nego u 2011. i to daje bednu prosečnu godišnju stopu od 0,7 odsto, što je veličina koja odgovara stagnaciji, a ne tigrovima. Ni dodavanje 2017. godine ne bi bitno promenilo ove rezultate, jer je i prošle godine rast u Srbiji bio skroman: 1,9 odsto (procena Republičkog zavoda za statistiku). U dobro uređenoj zemlji bi ovako nizak, zanemarljiv rast bio dovoljan za alarm na uzbunu kako u ekonomskom životu zemlje nešto ozbiljno nije u redu, pa bi se javno diskutovalo o uzrocima, bile bi formirane komisije od najboljih stručnjaka i poslovnih ljudi (bez obzira na političku orijentaciju), koje bi ponudile rešenja, vlada i parlament bi više puta razmatrali probleme i ponuđena rešenja… Ovako Srbija liči na noja koji zabija glavu u pesak zanemarujući probleme, pa se još lažno hvališe kako je sve u najboljem redu i kako je napredak brz. A očigledno nije. Da je Srbija imala nešto brži rast, recimo kao Kosovo ili Makedonija, njen BDP bi u 2016. bio veći za oko 3,5 milijardi evra, što su za nas ogromne pare. A da je privreda rasla kao turska, BDP bi bio veći čak za desetak milijardi evra godišnje. Eto, to bi se moglo uzeti kao okvirna ekonomska cena vladavine naprednjaka. Izgleda da još nisu stigle one Vučićeve zlatne godine srpskog tigra, a kad će - ne znamo.