Hoće li političari izabrati decu ili oružje

Šest minuta tišine na „Maršu za naše živote“ je verovatno najglasnija poruka koju je Amerika skoro čula. Skoro šest minuta na bini na Kapitol Hilu je ćutala 18-godišnja Ema Gonzales, jedna od učenica koja je preživela masakr u školi na Floridi. Toliko vremena je bilo potrebno 19-godišnjem Nikolasu Kruzu da legalno kupljenom automatskom puškom ubije 14 učenika i troje nastavnika u školi „Mardžori Stonmen Daglas“ u Parklendu. Pucnjava na Floridi 14. februara digla je Ameriku na noge, kao i sva prethodna masovna ubistva u školama. Protesti, zahtevi da se pooštri kontrola oružja, apeli predsedniku i Kongresu da hitno nešto urade. Mediji u SAD zato podsećaju na prethodne „marševe miliona“ sa istim zahtevima i nikakvim učinkom. Sve deluje isto, a opet drugačije. Jer, pokretači promene nisu političari koji su kapitalizovali tuđu muku, već oni koji su za dlaku izbegli metak. Drugačiji je i politički momenat jer se bliže izbori za Kongres. Drugi je i predsednik: Donald Tramp već iritira liberalnu Ameriku zbog imigracije, prava Afroamerikanaca, žena, LBGT osoba i pokret protiv oružja se samo priključio antitrampovskom talasu. Sve ovo može i ne mora da znači da će se nešto i promeniti. „Marš za naše živote“ održan 24. marta u Vašingtonu američki mediji su nazvali najvećim protestom od onih protiv rata u Vijetnamu. Prema zvaničnim procenama, samo u Vašingtonu je bilo 850.000 ljudi, a protestovalo se i u svim većim gradovima u Americi. Deca koja su preživela masakr podelila su svoja iskustva sa svetom; tresla se, vrištala, plakala… Potresnim pričama obezbedili su masovnu medijsku pokrivenost (protest u Vašingtonu su uživo prenosile mnoge američke televizije), a političarima održali lekciju o demokratiji i poručili: ili radite za nas, ili idite! „Ako slušate pažljivo, čućete da ljudi na vlasti drhte... Političarima koji uzimaju novac od Nacionalnog udruženja vlasnika oružja (NRA) i dopuštaju da deca u ovoj zemlji ginu kažem: spremite svoje biografije. Dosta je!“, rekao je 17-godišnji Dejvid Hog i najavio da će odnos prema oružju biti tema u kampanji za kongresne izbore u novembru. Marš je, inače, održan na početku prolećnog raspusta – da se ne bi dobijali neopravdani za izostanak iz škole. Da stvari neće biti iste kao posle masakra u školama NJutaunu i Kolombajnu, moglo je da se vidi vrlo brzo. Već 14. februara mediji su se sjatili u Parklend, a pred kamere su izašla pribrana deca koja su odmah poručila da „saučešća i molitve“ nisu dovoljni. „Shvatite, mi smo deca, vi ste odrasli, uradite nešto!“, rekli su za Si-En-En. Umesto odraslih, deca su ubrzo formulisala tri zahteva: da se starosna granica za kupovinu oružja podigne na 21 godinu, da se zabrani prodaja automatskog i poluautomatskog oružja i da se pooštre bezbednosne provere kupaca (sistem koji ima mnogo rupa). Otišli su u glavni grad Floride kako bi o zahtevima razgovarali sa lokalnim predstavnicima. Bezuspešno. Nisu odustali, već najavili marš na Vašington i odmah krenuli u skupljanje novca na internetu. Brzo su ih podržale mnoge slavne ličnosti: Opra Vinfri i bračni par Kluni donirao im je pola miliona dolara. Kroz donacije su skupili skoro tri miliona dolara, od čega je polovina otišla na organizaciju protesta, a druga polovina porodicama stradalih u pucnjavi. Osim upornosti i hrabrosti, preživela deca iz Parklenda su pokazala da znaju i šta znači demokratija. Samo sedam dana posle masakra, Si-En-En je organizovao javnu debatu u kojoj su učestvovala deca, i kongresmeni i senator sa Floride. Bez suza i straha, deca su pitala predstavnike u Kongresu „da li se demokratija pokvarila ako oni ne rade u njihovom interesu“. Najgore je prošao republikanski senator Marko Rubio koji je u kampanji primao novac od NRA. Učenik četvrtog razreda Kameron Kaski upitao je senatora „da li posle masakra može da obeća da više neće uzimati novac od NRA i da će početi da radi u interesu građana“. Rubio je nekoliko minuta pokušavao za izvrda odgovor pravdajući se da ne sprovodi agendu lobista za oružje, već oni finansiraju njegove ideje. Kameron nije bio zadovoljan odgovorom. „Senatore, pošto očigledno nećete da odustanete od novca koje vam daje NRA, mi, učenici sa Floride ćemo sakupiti taj novac za vas.“ Marko Rubio je ućutao, ali deca nisu. Izračunali su da u školama na Floridi ima 3.140.167 učenika, a da je Marko Rubio od NRA primio 3.303.355 dolara – što je 1,05 dolara po učeniku. Toliko, navode na sajtu Marš za naše živote, za Marka Rubija i sve političare koji uzimaju novac od NRA, vredi život jednog učenika. Svojim akcijama deca iz Parklenda gađaju u srž sistema - novac, i to rade uz pomoć Tvitera, na kojem ih prate milioni. Recimo, kada je voditeljka Foks njuza Lora Ingram na Tviteru kritikovala jednog od lidera protesta Dejvida Hoga, on je u svom tvitu pozvao kompanije koje se reklamiraju u njenoj emisiji da je bojkotuju. Lora Ingram se sutradan izvinila, ali je već bilo kasno – troje oglašivača je već napustilo. Voditeljka nije jedina koja diskredituje decu sa Floride. Konzervativci ih nazivaju lažnim učenicima, političkim provokatorima, kriznim agentima. Ma koliko se tinejdžeri od toga ograđivali, ljubitelji oružja ih vide kao neprijatelja broj jedan jer, po njihovom tumačenju, diraju svetinju: Drugi amandman. U Americi ne možete da kupite cigarete ili alkohol ili da glasate ako imate manje od 21 godinu. Oružje je, u nekim državama, kao sirup za kašalj: ne možete ga kupiti ako imate manje od 18. Prema podacima koje je preneo Vašington post, u Americi je 2015. bilo registrovano 357 miliona komada oružja. Države same definišu svoju politiku o prodaji, registraciji, nošenju oružja u skladu sa federalnim zakonima. Najteže je pištolj ili pušku kupiti u Kaliforniji, Vašingtonu, NJujorku, NJu DŽerziju (gde morate imati dozvolu i registrovati oružje), a najlakše u Alabami, Kanzasu, Luizijani, Vermontu, Zapadnoj Virdžiniji i većini drugih država gde dozvola i registracija nisu obavezne, nošenje oružja je slobodno, a privatni prodavci oružja ne moraju da rade bezbednosne provere kupaca. Liberalnu politiku ljubitelji oružja objašnjavaju Drugim amandmanom, a protivnici delovanjem NRA, jedne od najmoćnijih lobističkih grupa u Americi. Za decu iz Parklenda, NRA i političari koje plaća su neprijatelj broj jedan i svako njihovo pravdanje, „saučešća i molitve“ ocenjuju skraćenicom B.S. (bullshit). Nacionalno udruženje vlasnika oružja, kako se navodi na sajtu, osnovano je 1871. sa ciljem da „promoviše oružje u sportske svrhe“. Ima sedam miliona članova, a njihov moto je „treba nam više dobrih momaka sa oružjem“. Budžet NRA je veliki: u 2016. prema magazinu Tajm prihodovali su 433 miliona dolara. Polovina tog novca navodno dolazi od članarine (30 dolara godišnje, 1.500 dolara doživotna), ali najveći deo zapravo dobijaju od odbrambene industrije i velikih korporacija koje udruženju daju zajmove i donacije, a ponekad i procenat od prodaje vatrenog oružja. Predsednik NRA Vejn La Pjer, prema Tajmu, ima platu milion dolara godišnje. Veliki novac NRA odvaja i za lobiranje. U analizi Si-En-Ena i Centra za odgovornu politiku navodi se da skoro polovina predstavnika u Kongresu dobija novac od tog udruženja. Osmorica kongresmena i senatora, uglavnom republikanaca, dobili su više od milion dolara u donacijama tokom svoje karijere. Među njima je i republikanac sa Floride Marko Rubio. Pred kongresne izbore u novembru ove godine, NRA je kandidatima donirala skoro 40 puta više nego grupe koje zagovaraju kontrolu oružja: 600.000 prema 14.000 dolara. Politiko navodi da je 30 miliona dolara donirano kampanji Donalda Trampa pred izbore 2016. Lanac ishrane industrija oružja-NRA-političari ne bi bio tako uspešan da nema uporište u društvu i kulturi, podseća Politiko. NRA preko reklama, svog TV kanala, veb-sajta i društvenih mreža propagira ideju da je nošenje oružja način života koji pojedincu omogućava da bude slobodan i bezbedan. Poruka NRA je: „Liberalne elite žele da vam otmu oružje i slobodu, teroristi i kriminalci vrebaju sa svih strana i od toga se morate odbraniti. Uz to, zamislite koliko se kul i moćno osećate kada nosite oružje!“ Da li je Amerikancima ovo „kul“? Istraživanje Univerziteta Kvinipijak urađeno posle masakra na Floridi pokazalo je da 66 odsto ispitanika želi strože zakone o oružju, a 97 procenata anketiranih podržava striktnije bezbednosne provere. Većina smatra da promene treba da pokrenu Kongres i predsednik Donald Tramp. A šta je predsednik do sada uradio? Nekoliko dana posle pucnjave na Floridi je izjavio da „nema većeg fana Drugog amandmana i NRA od njega“. Za razliku od svog prethodnika Baraka Obame, koji se posle masakra u školi „Sendi Huk“ u suzama obratio naciji i najavio borbu za strože propise koja nikad nije uspela, Donald Tramp je najpre izjavio „saučešća i molitve“. Potom je održao sastanak sa predstavnicima u Kongresu i roditeljima stradale dece sa Floride i obećao da će raditi na tome da se poveća starosna granica za kupovinu oružja na 21 godinu, pojačaju bezbednosne provere i zabrani prodaja dodataka koji oružje pretvaraju u automatsko. Tramp nije pominjao zabranu prodaje automatskog i poluautomatskog oružja, već je predložio da se naoružaju nastavnici. Od svega najavljivanog, zvaničan predlog Bele kuće je sledeći: formiranje komisije kojom će predsedavati sekretarka za obrazovanje Betsi de Vos i koja bi trebalo da razmotri povećanje starosne granice. Potom, kako da se poboljšaju bezbednosne provere, prošire programi za mentalno obolele i daju sredstva državama za obučavanje nastavnika da rukuju vatrenim oružjem. Rok za formiranje komisije ili objavljivanje zaključaka nije poznat. Iako se na federalnom nivou stvari odvijaju sporo ili nikako, „Marš“ je ipak uzrokovao male promene: demokratski Oregon, Roud Ajlend, Vašington, republikanski Vermont i Florida su pooštrili propise o oružju. Na apele dece iz Parklenda odgovorile su i kompanije: avio-prevoznici Junajted i Delta, osiguravajuća kuća Met Lajf, banke, automobilske kompanije prekinuli su saradnju sa NRA. Veliki lanac sportskih prodavnica Dik Sporting Guds prestao je da prodaje automatsko oružje, a ostalo ne prodaje mlađima od 21 godine, Volmart je zabranio prodaju municije. Priključile su se i druge manje kompanije. Iako se bore protiv nadmoćnog neprijatelja, deca iz Parklenda tvrde da neće stati. Politiku prema oružju već nameću kao temu u svakoj državi pred kongresne izbore u novembru, na kojima, tradicionalno, partija predsednika loše prolazi. Organizuju javne debate o oružju u svakoj od saveznih država. Nove marševe najavljuju za novembar. Istina, više nisu toliko u centru medijske pažnje – na šta je NRA uvek računala i odugovlačila dok javnost na celu stvar ne zaboravi. U borbi koju su počela deca iz Parklenda, NRA je uvek pobeđivala. Zbog takve istorije, 16-godišnja Rebeka, jedna od preživelih na Floridi, kaže: „Znamo da je ovo maraton i da će naša borba trajati godinama. Ali tek smo počeli. Moramo da iskoristimo i svoje biračko pravo da bismo nešto promenili.“ Tragični popis SAD imaju najveću stopu ubistava vatrenim oružjem u svetu. U masakru u školi na Floridi ubijeno je 17 ljudi, i to je četvrto masovno ubistvo u nekoj američkoj školi u protekle dve decenije. U osnovnoj školi „Sendi Huk“ u NJutaunu 2012. ubijeno je dvadesetoro dece uzrasta od šest do sedam godina i šestoro odraslih. Na Politehničkom univerzitetu u Virdžiniji, 2007, ubijeno je 32 ljudi, a 1999. u srednjoj školi u Kolombajnu stradalo je 13 učenika i jedan nastavnik. U svim masovnim pucnjavama u školama korišćeno je automatsko ili poluautomatsko oružje. Prošle godine od poluautomatskog oružja, u masovnim ubistvima u Las Vegasu i Teksasu stradale su 84 osobe. U pucnjavi u jednom noćnom klubu u Orlandu, 2016. ubijeno je 50 osoba, takođe iz poluautomatskog oružja. Posle svih ovih masovnih ubistava zatražene su promene propisa, a o nekim predlozima se i danas razgovara.