Apostol nad apostolima

Ufff! Od minulih hrišćanskih praznika da ti se, bre, zavrti u glavi! Posle Raspetog petka dođe Vatrena subota, u isti dan, i Blagovesti!? I šta ispada!? Da je posle Raspeća u petak, sutradan u subotu, arhangel Gavrilo šapnuo Mariji na uvo da će roditi božijeg sina!? I, gle, u nedelju, taj još nerođeni božiji sin, već, ustao iz groba, mislim, vaskrsao!? Ali, to nije sve. U isti taj Raspeti petak, od ranog jutra, televizije nas ubeđuju da je Marija Magdalena, sa korpom ofarbanih jaja otišla kod Tiberija da traži Isusovo telo sa raspeća, te ispada da je Nazarećanin razapet u Rimu, a ne u Jerusalimu. A „Er Srbija“ tada još nije postojala. I, ajd mani to! Ako je M. M. sa ofarbanom korpom jaja išla kod rimskog cezara, to znači da su se jaja farbala i pre Isusa, da je to prethrišćanski običaj. Televizije te, pak, i dalje sluđuju. Po Pinku, jaja su počela da se farbaju tek u 14. veku, a RTS tvrdi da je farbanje jaja počelo u 12. veku. Dakle, od Marije Magdalene pa sve do Nemanjića, jaja se nisu farbala!? To samo znači da su ranohrišćani farbanje jaja smatrali staroverskim, „paganskim običajem“ i da su hrišćanske države zabranu farbanja jaja sledile. Ali, kada je, u mračnom srednjem veku, ugled hrišćanstva počeo da opada zbog svih onih silnih lomača, e, onda se izašlo u susret „paganštini“. Pa i Boj na Kosovu je zakazan na Vidovdan a, pre toga, gorela čitava sela zbog boga Vida. U Vatrenu subotu odem do Takvuda da pogledam Mariju Magdalenu. I šta, kao, doznam? Da je M. M. prva videla Isusa posle vaskrsenja i da je bila njegova najvernija učenica. Ali, papa Grgur Šesti je proglašava za kurvu. I, tek, 2016. godine u Vatikanu, M. M. postaje „apostol nad apostolima“! Nego, kako stvari stoje, u ove uskršnje dane, i Marko Đurić je postao „apostol nad apostolima“. NJemu je to i u porodičnom rodoslovu zapisano. NJegov pradeda je, glavom i bradom, Nikola Pašić, a po majčinoj liniji mu je pradeda i Stojan Protić, svojevremeno, srpski izaslanik u Bernu. I, gle, koje li slučajnosti, donedavni ambasador u Bernu je, takođe, Stojan Protić, unuk onog izaslanika Stojana Protića! E sad, premijer Nikola Pašić je, u vreme Velikog rata, bože me prosti, krao robu iz Srpskog crvenog krsta u Bernu, i, preko fiktivne jevrejske firme u Londonu, tu kradenu robu prodavao je austrougarskoj vojsci s kojom je Srbija bila u ratu!!! Da bi se zataškala ova „Bernska afera“, Pašić je iz Soluna, usred rata, otišao za Bern, i uz pomoć pomenutog izaslanika Stojana Protića, strpao u ženevsku ludnicu Mladena Đ. Protića, agronoma iz Guče. Jer, on je i uhvatio Baju u krađi. Na plajvaz mu je izračunao da je ukrao 40 miliona ondašnjih „švajcaraca“. Ovo sam objavio 2014. godine u knjizi Niče iz Guče i, do danas, niko da to demantuje. A Marko, koji je odrastao u Izraelu, a kasnije bio u Soroševom „Otporu“, ljubazno mi se javi kada se, ponekad, sretnemo u Krunskoj, mislim, na Vračaru. K. G. Jung, moj guru iz Švice, prekoreva me: „Šta si se sad ostrvio na Marka!? Porodično stablo ne mora da ti odredi kakav ćeš biti! Evo, i tvoji preci su dvesta godina bili sveštenici, a ti si digao hram bogu Vidu na Suvoj planini. I šta ako u malom Marku ima i jevrejske krvi!? I Isus je bio Jevrejin! Zar SPC ne slavi Obrezanje Gospodnje?!“ I moja Crna brine za Marka: „Mnogo žuri da nasledi tvog Aleka, ne samo na Kosovu, već i u Beogradu na Andrićevom trgu! Doduše, vetar mu daju u leđa ovi iz Bilderberga gde se i na Anu Brnabić ozbiljno računa. Nego, samo da ne počnemo da slavimo Božić i Uskrs u isti dan, pa da tvoja Bilja i tada, za Božić, farba jaja u lukovini...“