Solidarnost za gubitke

Jedna od inicijativa uobičajeno „preduzetnog“ ministra prosvete da iznova pokrene učeničke zadruge, ne bi bila sporna da raspodelu dobiti od zadruga Mladen Šarčević nije isplanirao ovako: „Sredstva koja budu prihodovale zadruge (inače pravna lica, registrovana u Agenciji za privredne registre) najpre će morati da iskoriste za pokrivanje gubitaka iz prethodnih godina…“ !? Potom slede sve vrste pomoći socijalno ugroženim kategorijama učenika, kao i unapređenja nastave. Predlogom Pravilnika o radu učeničkih zadruga, koji je pred usvajanjem, ostatak sredstava, a najviše 25 odsto od ukupne dobiti zadruge, može se koristiti za nagrađivanje zadrugara. I to dece kupovinom udžbenika ili plaćanjem ekskurzije, a roditelja i nastavnika novcem. Još uvek brojne nejasnoće - da li se, na primer, nastavnicima taj vannastavni rad plaća kao dodatni fond časova i odakle - manje važnim je ostavilo pitanje: čije gubitke će plaćati dečiji rad i da li je takva odluka u skladu sa propisima koji štite prava deteta? Zamenica zaštitnika građana za prava deteta Gordana Stevanović objašnjava da učenička zadruga, kao koncept ne mora biti loša ni na štetu dece, pod uslovom da je jasno i precizno uređena, da je usklađena sa svim pravilima koja štite decu od radne i druge eksploatacije, i koje obezbeđuje participaciju dece i njihovo kvalitetno obrazovanje. „Ovo podrazumeva da se u postavljanje pravila učeničkih zadruga obavezno uključuju učenici, da učenici budu deo upravljačkih tela učeničke zadruge, da budu obavešteni o svim aspektima rada zadruge i da donose odluke o trošenju sredstava. Takođe, mora postojati jasan nadzor nad radom i poslovanjem zadruge i sankcije za svako postupanje ustanove i zaposlenih i rad zadruge na štetu dece“. I domaće zakonodavstvo i Međunarodna organizacija rada prepoznaju dozvoljen - detetu prilagođen nivo rada u okviru obrazovnog procesa. Vlada Srbije nedavno je usvojila Uredbu o utvrđivanju opasnog rada za decu, kojom je propisala koji se poslovi smatraju neadekvatnim i štetnim za decu, a ovdašnji set obrazovnih zakona je usklađen sa Konvencijom o pravima deteta. Međutim, zakoni o osnovnom i o srednjem obrazovanju, prepoznaju učeničke zadruge (koje nisu novina ni u Srbiji), njihove ciljeve, ali i načine na koje se koriste sredstva iz dobiti. To mogu biti materijalna osnova za rad zadruge, ekskurzije, ishrana učenika, nagrade članovima, unapređenje vaspitno-obrazovnog rada i u druge svrhe u skladu sa aktima zadruge. Ali ne i vraćanje dugova škole iz prethodnog perioda. U UNICEF-u kažu da učeničke zadruge budući definisane kao vannastavne aktivnosti „nisu u neskladu“ sa relevantnim konvencijama. Jadranka Milanović, predstavnica UNICEF-a u Srbiji, podseća na član 32 Konvencije o pravima deteta u kome, između ostalog, piše da dete ima pravo na zaštitu od rada koji ugrožava njegovo zdravlje, obrazovanje ili razvoj i na Konvenciju MOR broj 182 koja definiše opasan dečiji rad, a pod dozvoljenim laganim podrazumeva da „deca između 13 i 15 godina starosti mogu da rade lagane poslove dokle oni ne ugrožavaju njihovo zdravlje ni bezbednost ili ometaju njihovu obrazovnu i stručnu orijentaciju i obuku.“ U Ministarstvu prosvete objasnili su za dnevni list Danas da je cilj učeničke zadruge „da učenicima omogući ovladavanje osnovnim elementima procesa proizvodnje i pružanja usluga, profesionalno usmeravanje i razvijanje preduzetničkog duha, formiranje radnih navika, ali i razvijanju svesti o saradnji i međusobnom pomaganju solidarnosti“. Čak i ako namera vlasti nije bila da još jedan javni trošak i državnu obavezu prebaci na građane, ovog puta i najmlađe, idejama da se radne navike stimulišu pokrivanjem gubitaka nastalih neradom drugih, a solidarnost dece podstiče tako što se produkt rada tek na poslednjem mestu (dakle, samo u slučaju velike uspešnosti zadruge) usmerava ka vršnjacima u teškim materijalnim uslovima - fali nešto logike.