Ko je ovde Đekna

Protekle nedelje prisustvovali smo jednoj od najneizvesnijih završnica u regionu. Napeto je bilo sve do poslednje utakmice u Podgorici, a pobednik se nije znao praktično do samog kraja. Kada se završio i ovaj okršaj, građani Crne Gore konačno su mogli da saznaju ko će ih predstavljati naredne sezone, ne samo u Evropi već i u čitavom svetu. Na izbornoj utakmici za predsednika Crne Gore pobedio je kandidat rodom iz Nikšića. Ovaj sredovečni gospodin uspeo je da u pedesetim godinama svog života postane novo, sveže lice na čelu naše susedne države, jer se računa i njegovo prethodno povlačenje iz politike. Lepo je videti da i ljudi u poznijim godinama uspevaju da pronađu posao, iako ih većina kuka da niti ima posla, niti ima para, niti bi iko hteo da zaposli starije osobe koje ne znaju ni Eksel, a kamoli taj Fejsbuk. Nakon što je Državna izborna komisija Crne Gore, brzinom glisera koji stiže iz Italije, proglasila rezultate izbora, većina građana mogla je da sazna ko su bili protivkandidati pomenutog pobednika po imenu Milo Đukanović. Uostalom, crnogorski izbori oduvek i služe samo tome da se sazna ko će biti drugi. Pored Podgorice i Vračara, najviše se slavilo na Birou za nezaposlene, gde imaju jednu brigu manje. Inače, Crnogorci koji žive i rade u Nepalu, putem Telekoma su mogli besplatno da pričaju sa svojom rodbinom u matici, raspitujući se kada će i da li će, nakon još jednih iskopiranih izbora, doći kod njih da žive. Za one neupućene, Milo Đukanović je na čelo Crne Gore došao još pre izlaska Nirvaninog albuma „Smells Like Teen Spirit”, a daleko pre nego što su izmišljeni mobilni telefoni. Danas svaka kuća u Crnoj Gori ima u proseku po dva mobilna telefona, a ima i po dva lika koji posete svaku kuću u Crnoj Gori i raspituju se za koga će domaćin glasati, nudeći mobilne telefone ili slične darove zauzvrat. Sa druge strane, svi mi koji ne pratimo previše situaciju u Crnoj Gori, osim kada treba da se raspitamo ima li u apartmanu u kojem letujemo vode i struje, možemo samo da pretpostavimo kako Đukanović uspeva da opstane već skoro 28 godina na čelu Crne Gore. Verovatno se probudi pre svih, oseti svu težinu svog istorijskog zadatka na svojim plećima, napravi dubok uzdah, namesti naočare, pa se seti da ih u stvari ne nosi, pročita sve komentare o sebi na svim društvenim mrežama, na Fejsbuku ignoriše kviz „Šta ćeš raditi za 10 godina“, zakaže vanrednu konferenciju za medije, krene da optužuje bivšu vlast za sve loše u državi, pa se trgne, shvati grešku, promeni izraz lica, pa krene da vređa novinare koji su ga naveli na pogrešan odgovor, potom otkrije kako teku kapitalni radovi u Podgorici, gde su se nekada skupljali pacovi, zmije i narkomani, otkrije kako Crna Gora ima najveći privredni rast u Evropi, pa iskritikuje novinare koji pišu da nije to baš tako, i tako dalje, i tako dalje. A možda i nije tako, ko će ga znati. Znamo samo da smo izgleda mi, građani, i ovde i tamo samo neke dosadne Đekne koje nikako da odu. A svi to čekaju.