Seks kao akontacija za zaposlenje

Gradić podno Kopaonika zahvalnog imena za višeznačne sprdnje – govorimo, naravno, o Brusu – inače središte istoimene opštine od oko 16.000 duša, od kojih oko 14.000 ima glasačko pravo, nimalo ne odudara od stereotipne predstave planinski razbaškarenog naselja. Priroda skladna ko na slici, svakodnevica svedena i pregledna - takođe ko na slici, škole, upravne zgrade i kafići i restorani stanu u jedan vidokrug - a građani nasmejani i prilično tihi. Naročito kad vide foto-aparat ili diktafon. Vele da sve što kažu od brda odzvanja i nekako naposletku nađe put do kancelarije predsednika opštine. Zato valja birati šta će se, kome i kada reći. Zato glasno i jasno govorenje i jeste bilo dovoljno da se pokrene tabloidna grudva koja polako postaje društveno-politička lavina, i dalje bez krivične, političke i moralne odgovornosti - naime, nekoliko žena je sredinom marta optužilo predsednika opštine Milutina Jeličića Jutku za obljubu ili čin izjednačen s obljubom, zloupotrebu službenog položaja i polno uznemiravanje. Počela je njegova bivša sekretarica Marija Lukić, koju je Jutka već na prvom sastanku u junu 2015. godine, kako joj je jednom napisao, „malko nasilno ljubio“. Usledile su poruke, Marija je odustala od angažmana, sve dok je njena sestra, koja je volontirala u vrtiću, nije zamolila da ga pita hoće li i kada leći pare. Umesto preciznog odgovora je usledilo precizno pitanje zašto je odustala od posla. A uhlebljenje joj je, kao majci dvoje male dece, još kako trebalo. „Rekao je da sam ga pogrešno razumela i da se izvinjava. Mislila sam da me ništa ne košta da probam i da mogu da se povučem ako bude nastavio s uznemiravanjem. Nisam bila u pravu, jer, ko Jutki da otkaz i ne pristane na odnose, teško će se u Brusu zaposliti. Nekoliko puta jesam pokušala da odem, a s vremenom sam počela da na posao odvodim drugarice i decu ako znam da ću ostati nasamo s njim. Porukama sam mogla da izbegavam uznemiravanja, ali uživo mogu samo da vrištim. Još nekoliko puta je pokušao da me poljubi ili da mi stavi ruku pod majicu i suknju. Krajem prošle godine mi je jasno stavio do znanja da mi posao zavisi od odnosa s njim. Pred praznike sam uzela odmor i razgovarala s advokatom da li da ga uopšte gonim ako znam da u fioci drži 10-15 storniranih krivičnih prijava. Na sastanku petog marta sam mu pokazala prijavu i poruke koje sam priložila kao dokazni materijal, a on mi je rekao da se ne blamiram. Rekla sam da se blamiram već dve godine, jer ceo Brus zna kako se kod njega dobija posao. Nije to od juče. Starijeg sina, koji ide u drugi razred, desetak dana nisam slala u školu, jer me je jednog dana pitao da li sam otkaz dobila jer nisam htela da se ljubim s Jutkom. Nisam više imala šta da izgubim“, kaže Marija Lukić za NIN. Dan nakon odsudnog sastanka su je u jednoj bruskoj kafani posetila trojica, kako kaže, „batinaša iz Kruševca“, koji su tvrdili da su iz vrha SNS-a, povezani s državnim strukturama, i da pod hitno mora da obriše Jutkine poruke koje je objavila na Fejsbuku u, priznaje, duševnom rastrojstvu. Pred njima je to učinila, napisala je i da je slagala da je uznemiravanja bilo - uprkos očito agresivnim porukama - ali je neko u lokalu zvao policiju. Na saslušanju u kruševačkoj UKP osmog marta je batinaše prepoznala na fotografijama. Umesto zaduženja u državi i SNS-u, imali su samo podeblje dosijee. „Tada sam priložila i imena drugih žena i devojaka koje su mi se nakon objave na Fejsbuku javile sa sličnim iskustvima. Dan kasnije sam dobila otkaz, iako mi je ugovor trajao do kraja saziva lokalne skupštine, još dve godine. Naredna sednica bila je 23. marta, a tad je Jutka doneo odluku po nalogu veća kojim je predsedavao 19. marta da se sruši privremeni objekat u kojem je frizerski salon mog muža, koji je njegov otac otvorio 1976. godine. Taj objekat je jedan od pet privremenih u centru Brusa, ali druge nisu odlučili da diraju. Ostaviće nas bez prihoda. Kruševačka UKP je 30. marta podnela krivičnu prijavu protiv Jutke kojom je obuhvaćeno sedam lica, od kojih je pet odlučilo da ga goni“, predočava Lukić i priznaje da nije sigurna da li bi se upustila u dizanje larme da je znala da su posledice neljudski pritisak i klevete. Žene je katkad zaključavao u kancelariju, a katkad im je u zanosu cepao odeću. Jednu je uznemiravao dok nije zatrudnela, a potom joj je na saslušanju rekao da je „ni štipnuo ne bi“. Nezaposlenoj vaspitačici i odbornici SNS-a Sandri Milanović je nakon obilja neprimerenih poruka i nasrtaja predočio da je „seks akontacija za zaposlenje“. Postoje indicije da je uznemiravao i dve devojke koje su u vreme izvršenja krivičnog dela bile maloletne. Razumljivo je da većina žrtava ne želi da se o njihovim nedaćama raspreda u javnosti, ali je nejasno zašto ne žele da se pridruže krivičnom gonjenju. Lokalna šala kaže da je oštećenih toliko da bi zakrčile čitav Kruševac kad bi se pojavile pred UKP. Manje šaljiv odgovor valja tražiti u činjenici da je usvajanje odluke o rušenju frizerskog salona, kako napominju neki sagovornici, proslavio u društvu, uz piće i pesmu „Ne može nam niko ništa“. Previše je moćan. Milutin Jeličić je do 2008. u dva mandata bio predsednik opštine Brus kao član Nove Srbije. Sa svojih 19 odbornika je na Preobraženje 2017. prešao u SNS, iako je u tom trenutku već dve i po godine ponovo bio na čelu Brusa. Zašto je onda morao i da pređe u SNS, naročito ako se zna da ni pojedinci iz naprednjačke vrhuške nisu bili za ovaj potez? Odgovor je mnogostruk i delom zasnovan na za sada nedokazivim, ali vrlo verovatnim tvrdnjama. Lider NS Velimir Ilić je u nedavnom intervjuu rekao da ga je Jutka obavestio da će ga uhapsiti ako ne pristupi SNS. Poznato je da je osnovao fudbalski klub koji se ne takmiči i koji se finansira iz opštinskog budžeta, što je nelegalno baš onoliko koliko i zvuči. Priča se i da je 11. aprila, dan pred saslušanje, nekome dodelio lokacijsku dozvolu na Kopaoniku. Govorka se i da je bez tendera jednom kruševačkom saradniku dodelio posao prostornog planiranja turističkog centra Brzeće. Pre dve godine je otpisao dug kafane jednog bliskog prijatelja koji od tada nije plaćao zakup, a još ranije je parče Kopaonika dao jednoj firmi iz Beograda u zakup na 99 godina za smešnih 300.000 dinara. Mnogim moćnicima je učinio mnogo. Zato i jeste u mogućnosti da bez reperkusija – ponovo, priča se – kao vlasnik hladnjače voćarima duguje pare, da tišinu kupuje novcem i da zapošljava bez konkursa zahvaljujući rodbinskim vezama (čak šesnaestoro zaposlenih u javnoj upravi nosi ili je nosilo prezimena Jeličić i krvno blisko Azdejković). Na koja god vrata da zakucate, šalju vas pre ili kasnije kod njega. Ako ode Jutka, moraće da odu i svi s njim interesno povezani pojedinci, što bi praktično značilo uvođenje prinudne uprave nametnute spolja. To bi, pak, značilo puštanje niz vodu brojnih saradnika iz Kruševca, Kraljeva i Beograda, a veliko je pitanje da li je SNS spreman na takav korak. Zato je, uostalom, uticajni član IO ove stranke Nenad Dejanović Piža i rekao da su optužbe „privatne stvari s kojima stranka nema nikakve veze“. Veća je šansa da Jutka ostane na čelu Brusa još petnaest godina nego da neka od žrtava u tih petnaest godina istera pravdu do kraja, usput životno ugrožavajući nekog od svojih prijatelja ili članova porodice. Jednom je već bio hapšen krajem 2012. zbog zloupotrebe službenog položaja, pa se opet dokopao vlasti. Takve okolnosti ne iziskuju preveliku Jutkinu maštovitost u odbrani, premda do zaključenja ovog broja nije odgovarao na pozive NIN-a. Prvo je rekao da je Marija Lukić samoj sebi slala poruke, svih 15.000, iako bi za delotvornu ucenu bila dovoljna i jedna. Kad su i druge žrtve počele da prilažu uznemiravajuće poruke, rekao je da je često noću ostavljao telefon u stranačkim prostorijama i da ne zna ko je sve imao pristup. Podaci sa baznih stanica bi trebalo da mogu da odgovore na to pitanje, makar i posredno. Na kraju se dosetio da su optužbe odmazda zbog toga što nije mogao da zaposli sve zainteresovane stranke. Međutim, puna je Srbija mesta gde posao zavisi od jednog čoveka, pa se ipak u njima ne javljaju žene s vrlo sličnim ponižavajućim iskustvima. Na kraju je odlučio da svu krivicu svali na Dragana Perića, investitora koji je uprkos Jutkinom protivljenju želeo da izgradi mini-hidroelektranu na Graševačkoj reci. Skupština opštine je pre 2008. donela odluku da investitori moraju da sklope ugovor s jednim fantomskim preduzećem s Kipra u kojem je opština Brus imala 20 odsto ulagačkog kapitala. Odluka je 2012. ukinuta, a Perić je građevinsku dozvolu dobio godinu dana kasnije, te je moguće da Jutka jednostavno ne želi poslove u kojima nema udela. Naročitu nemaštovitost koja se graniči sa zluradošću Jutka je iskazao u slučaju Snežane Bojić, ćerke njegovog školskog prijatelja Andreje Bojića. „Prošlog marta sam ga zamolio da mi zaposli ćerku, bilo gde. Pare nam ne trebaju. Hteo sam da je osokolim, jer se rehabilitovala nakon nekih psihičkih problema. Rekao je da mu treba jedna fakultetski obrazovana osoba, iako je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru, i da će po ugovoru o delu početi da radi u biblioteci. Bio sam presrećan“, kaže Bojić za NIN. Prema Snežaninim rečima, Jutki se uvek obraćala s „predsedniče“, a problemi su počeli kada je na jednom sastanku pokušao na silu da je poljubi. „Posle je moju ruku stavljao na svoj polni organ, a svoju pod moju suknju. Stalno me je pitao da li ga volim. Osećala sam strašnu sramotu i nisam znala šta da radim - s jedne strane lomim njihovo prijateljstvo i gubim posao, s druge gubim razum. Prvo sam se požalila majci, pa onda ocu. Na kraju sam opet otišla na psihijatriju, samo suze da smirim“, priča uplakana Snežana. Andreja odaje utisak trezvenog čoveka. Otvoreno priznaje da nije smeo ranije da reaguje, jer, kako kaže, ko sam na Jutku krene, bolje da se seli. „Mi u našem selu Žunje odaberemo predsednika mesne zajednice, on gumicom obriše i postavi svog druga, bivšeg suspendovanog žandarma iz Kraljeva Gorana Živkovića. Pola policije ovde je Jutkino. Dok smo žena i ja razgovarali s operativcem iz kruševačke UKP, moju ćerku su zvali, vređali i pretili. Ovaj operativac je odmah locirao da broj vodi do Jutkine kancelarije. Dolazio nam je i jedan tip s parama u zamenu za lažno priznanje da je Snežana lagala na televiziji. U UKP su nam rekli da jedino politike treba da se plašimo i da, ako ne bude posledica, ne treba da postoje ni oni, ni mi, obični građani. Kasnije su me pratila i presretala kola, a vidite i sami, nismo na baš prometnoj lokaciji“, govori on u dahu. Jutkina mašta je ponovo briljirala. Prvo je Andreju optužio da je silovao žene po Brusu, a Snežanu da je kao „psihički bolesnik htela da zapali biblioteku“. Bojići su medije zamolili da prenesu te optužbe, kako bi se konačno utvrdilo ko govori istinu. Nema ih dve. „Mala smo sredina, znamo svi ko kakve gaće nosi, a kamoli šta radi. Znao sam i kakav je Jutka. Ranije nije bio takav, iskvario se kad se pridružio Velji. Ipak, ne mogu da shvatim da je mojoj ćerci i meni to uradio. Nije odgovoran za njeno pređašnje stanje, ali nije morao baš ni da je nakon rehabilitacije vraća na psihijatriju. I još joj pričao ’samo da ti tata ne sazna’, a i sam ima ćerku. Pa, ćerke mojih drugara su mi odrasle u krilu, nikad ne bih mogao tako da ih povredim“, kaže Andreja. Ima ko bi mogao. Osim ako istraga ne dokaže suprotno, suprotno svim dokazima.