Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   20.09.2018. 03:43
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Језик
Дејство санкција

Већ најмање три деценије, а поготову откако су нашој земљи уведене фамозне „ничим изазване санкције“, лингвисти се убише доказујући да у српском језику увек важи двострука негација: као што кажемо „санкције нисмо ничим изазвали“ (а не „санкције смо ничим изазвали“), тако ћемо рећи и „ничим неизазване санкције“, „нигде невиђен случај“, „никад неостварена замисао“ и слично.

О томе је у два маха писала и Политика, у оквиру акције „Сачувајмо српски језик“. Најпре је, почетком децембра 2015, лектор Градимир Аничић, поред неизбежних „санкција“, наводио и грешке као „никад асфалтираном улицом“ (уместо „неасфалтираном“) или „никад објављено у новини“ (уместо „никад необјављено у новинама“. Томе је супротставио примере правилне употребе код познатих писаца: „Укажи ми се, никад невиђена, / Понорницо водо...“ (Десанка Максимовић), „Али у прикриваној и ничим неизреченој узајамности...“ (Иво Андрић), слично и код Јована Поповића, Михаила Лалића и других.

Годину дана касније, опет у Политици, лингвиста др Милош Ковачевић осетио се принуђен да пише о истој теми, у чланку под насловом „Може ли нешто бити ’ничим изазвано’“. И он је цитирао један књижевни пример, али из текста аутора кога би мало ко хвалио као узор доброг језика: „Сећате ли се колико сам пута Пановићу набијао на нос мекоћу срца која га је наводила да из севапа објављује ничим изазване текстуалне склепотине“. Тако је писао Светислав Басара, у листу Данас, само три недеље пре Ковачевићевог чланка.

Ништа није помогло. Погрешна конструкција ’ничим изазван’ и данас се скоро свакодневно може чути и прочитати. Отуда ме је задивило кад сам, и опет у Политици, у рубрици „Погледи“, нашао два примера исправне употребе. Најпре 23. фебруара ове године, у чланку Ненада Кецмановића о Илиџи, некада настањеној Србима: „Као што су својевремено тврдили да су Срби ничим неизазвани напустили Илиџу, сарајевски медији сада објашњавају...“ итд. Потом и 2. априла, у чланку Бранка Радуна који почиње речима: „Слике бруталног и ничим неизазваног напада на представнике косовских Срба...“ итд. То су они „раритети“, оне музејске драгоцености о којима сам писао у прошлом броју: примери исправне употребе облика с којима иначе готово сви греше. Још о истој теми следећег четвртка.



Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Маја Гојковић, председница парламента

Последњи пут сам нападнута пре неколико дана када ми се посланик СДС обратио речима: „Шта је, бре, ћорава.“

Прочитајте све мисли
bg