Zbog čega odlazi Dušan Vujović

Možda bi sudbina srpskih javnih finansija danas bila potpuno drugačija da u leto 1970. jedan od članova benda Viktorija iz Dubrovnika nije prodao gitaru, spakovao kofere i upisao Ekonomski fakultet u Beogradu. Bila je to prva ostavka u životu Dušana Vujovića. Ministar koga su tabloidi već nekoliko puta ispratili iz Vlade, ovih dana je praktično jednom nogom već na izlaznim vratima zgrade u Nemanjinoj ulici. Kako za NIN kažu njegovi najbliži saradnici, Dušan Vujović već uveliko sprema tekst ostavke koju će uskoro predati premijerki Ani Brnabić. Iako je nekoliko puta do sada Vujović najavljivao odlazak, čini se da ga ovoga puta ni predsednik Aleksandar Vučić, ni premijerka Brnabić neće zadržavati. Na pitanje novinara Blumberga da li bi odobrio odlazak ministra Vujovića, predsednik Vučić rekao je da nije reč o tome da se bilo kome dozvoli da ode, već da su oni koji žele da odu, slobodni da to i urade. Rekonstrukcija kabineta premijerke Ane Brnabić ne mora nužno da bude uskoro, dodao je. Govorićemo o tome kada budemo imali nešto o pitanju Kosova, istakao je. „Ali, ko god želi da podnese ostavku i da ode iz Vlade, njegovo je pravo da to uradi“, zaključio je Vučić. Otvorena vrata za odlazak, Vujoviću je ostavila i premijerka. „Ne razumem zašto je rekonstrukcija tabu tema. Normalno je da, ako neko ima nekih problema, zdravstvenih, porodičnih ili ne daje sebe u punom kapacitetu, ne bude više član Vlade“, rekla je Brnabić. Na pitanje da li je ministar finansija podneo ostavku, Brnabić je prošlog četvrtka u parlamentu izjavila da je Vujović tog dana prisustvovao sednici Vlade, a da se u Narodnoj skupštini nije pojavio jer je imao druge obaveze. U Vladi nije tajna da još od prošlog leta postoji otvoreni animozitet na relaciji Brnabić - Vujović, koji se pojačao onog dana - 15. juna 2017. godine - kada je novi predsednik Republike za svog naslednika u Nemanjinoj predložio dotadašnju ministarku državne uprave i lokalne samouprave. Prethodno je upravo Vujović važio za jednog od najozbiljnijih kandidata za premijersku fotelju, a beogradska čaršija iznalazila je razne, pa čak i zdravstvene razloge, zbog kojih mu to nije pošlo za rukom. Posetioci prošlogodišnjeg NIN-ovog Samita guvernera i ministara finansija u Bečićima primetili su na Vujovićevom licu nezadovoljstvo zbog Vučićevog kadrovskog rešenja. Među novinarima je još tada prostrujala vest da ministar finansija odlazi, a na direktno pitanje o tome da li ide, Vujović je tada rekao: „Niko me još nije zvao u Vladu, a ako me pozovu videćemo kakav je predlog“. Izvesna doza gorčine u njegovim rečima ostala je zabeležena i kada je tih junskih dana kritikovao državu zbog nesposobnosti da potroši novac koji je budžetom planiran za javne investicije. „Srbija nije uštedela, već podbacila sa planom“, ovim rečima je Vujović komentarisao činjenicu da je za kapitalna ulaganja potrošeno sedam milijardi dinara manje nego što je planirano. „Put koji nije završen, ne daje rezultate“, poentirao je tada ministar finansija. Petnaestak dana kasnije ni Ana Brnabić u Beogradu pred najbližim saradnicima nije krila nezadovoljstvo zbog činjenice da je Toni Verheijen, tadašnji šef kancelarije Svetske banke, rekao da premijerka, koja je u Vladu došla kao ekspert, treba da ponovi uspeh eksperta Dušana Vujovića. Bez obzira na lične simpatije i antipatije, suficit u budžetu koji Vujović za sobom ostavlja je najbolji dokaz da je Verheijen bio u pravu. „Preuzeo sam kormilo u periodu najgoreg mogućeg pada, 78 dana nas je delilo od bankrota“, prisetio se ministar finansija nedavno na jednom sastanku sa srpskim privrednicima. Na kraju 2014. deficit je bio jedan od najvećih u Evropi, čak 6,6 odsto BDP-a, dok je prošlu godinu Srbija završila sa konsolidovanim suficitom od 1,2 odsto BDP-a. Prevedeno na svima razumljiv jezik, manjak na nivou cele države bio je veći od dve milijarde evra, dok je na kraju 2017. konsolidovani suficit bio oko 430 miliona evra, a posle prva dva meseca ove godine 171 milion evra. Javni dug je na kraju 2014. iznosio 70,4 odsto BDP-a, dok je na kraju prošle godine pao na 61,6 odsto, a poslednjeg dana februara ove godine na 57,9 odsto. „U Srbiji su svi putevi isti, samo se vozači razlikuju. I treba isterati autobus sa dna: kao od Kotora na vrh Lovćena. Kao mali sam bio impresioniran vozačima koji su to uspevali“, rekao je Vujović nedavno. Od Kopaonik biznis foruma naovamo, gde god da se pojavljivao, ministar finansija kao da je podvlačio crtu ispod svog mandata. Bez prisustva medija i kamera Vujović je, kažu očevici, širom Beograda držao oproštajne govore. „Sada svi, s pravom, očekuju da se deli postignuti rezultat. Ali, ako sada počnemo da ga delimo vratićemo se vrlo brzo tamo odakle smo pre nešto više od tri godine krenuli“, upozorio je ministar finansija nedavno pred uskim krugom ljudi na jednom predavanju u Srpskoj akademiji nauka. Prethodno se u Biblioteci „Nikola Pašić“ ispovedio i članovima Udruženja korporativnih direktora. „Mi tek imamo semenski materijal, a hoćemo od semenske pšenice da napravimo hleb i da ga pojedemo“, rekao je tada. Već nekoliko puta u poslednje vreme ministar je govorio o tome da na srpskom reformskom putu postoji jedna „crna tačka“. To su strukturne reforme. Mi smo četiri puta bili na toj krivini i četiri puta smo sleteli sa druma i dalje nastavljali kroz trnje svojim stranputicama i prečicama“, objašnjavao je Vujović. U svim tim prilikama govorio je neformalno i kao ekonomista. Ali nije krio i da je shvatio kako funkcioniše srpska politička scena. Nisu političari populisti zato što se njima to sviđa, već zato što neke ideje imaju uhlebljenje kod naroda, rekao je nedavno. „Političari ponovo podgrevaju takve misli kod naroda. Možemo mi svima da damo sve što žele kao u Majstoru i Margariti Mihaila Bulgakova. Samo što će se te želje pretvoriti u nešto drugo. Takva iluzija se ne treba podgrevati. Ponekad rešenja mogu da budu gora od problema“, istakao je on. Podsetio je kako se 2009. jedna iluzija o rastu plata i penzija pretvorila u potpunu suprotnost. Kreatori ekonomske politike tada su imali dobre namere, sve su dobro isplanirali, samo su prevideli da će zbog toga da poraste uvoz. „Ne zameram im dobre namere, već diletantizam. U suštini, oni su radili dobre stvari, ali statika srpskog ekonomskog sistema nije mogla da ih izdrži“, rekao je Vujović. U početku, posle 2000. Mlađan Dinkić i Božidar Đelić počeli su da rade dobre stvari, ali ih je zanelo to što je bilo puno para od privatizacionih prihoda, ocenio je. „A onda su u svitanje svetske ekonomske krize poručivali kako je to naša šansa. Ne samo da nisu shvatili krizu, već su stimulisanjem potrošnje privredu gurnuli još dublje u nju. Tako smo od 2009. do 2012. godine doživeli totalni sunovrat. Rast potrošnje je za posledicu imao rast cena razmenjivih dobara, mi smo smanjivali proizvodnju i gurnuli industriju u još gore probleme. Od 2012. do 2014. promenjena je Vlada, ali ne i koncept. Nakon toga su nas u maju 2014. pogodile poplave i onda se dogodilo trežnjenje“, prisećao se ministar. U Vladu Srbije prvo je ušao kao ministar privrede 27. aprila 2014. Ponudu je, po sopstvenom priznanju, prihvatio jer mu se učinilo da se pojavio politički prostor za reforme. I kaže da je „danas zahvalan na tom političkom prozoru koji se otvorio“. Pre nego što je ušao u Vladu, Vujović je od 2011. bio penzioner Svetske banke, ali je nastavio da radi kao konsultant za ovu međunarodnu finansijsku instituciju. U stručnoj javnosti nije bila tajna da Vujović ima ambicije da učestvuje u kreiranju srpske ekonomske politike. Svojevremeno je 2010, nakon ostavke Radovana Jelašića, upravo Vujović bio jedan od najozbiljnijih kandidata za guvernera Narodne banke Srbije, ali je na kraju konačan izbor, ipak, pao na Dejana Šoškića. U Vladi se prepričavalo kako je Vujović svoju prvu usmenu ostavku Aleksandru Vučiću ponudio još u junu 2014. Bilo je to posle sednice na kojoj ga je premijer ukorio sada već antologijskom rečenicom: „Tišina tamo“! Dnevnik Danas pisao je u to vreme da je ministar privrede bio veoma uznemiran zbog Vučićevog odnosa prema njemu. Iste godine, 4. avgusta, preuzeo je resor finansija nakon ostavke Lazara Krstića, koji je već bio pripremio teren za smanjenje plata i penzija. „Tražio sam od premijera nemoguć program za naše uslove: smanjenje penzija od najmanje 20 odsto, smanjenje plata u javnom sektoru od najmanje 15 odsto, otpuštanje minimum 160.000 zaposlenih iz javnog sektora i povećanje cene struje od 30 odsto“, rekao je Krstić u leto 2014, kada je podneo ostavku. Već u novembru te godine srpska delegacija krenula je u Vašington na čelu sa Dušanom Vujovićem, gde je Srbija zvanično zatražila aranžman od Međunarodnog monetarnog fonda. Treba reći i to da u jesen 2014. to nije bio lak posao. Jer, uprkos tome što zvaničnici Fonda postignute rezultate danas ocenjuju kao impresivne, u to vreme delegacija iz Srbije nije bila rado viđen gost na vratima zgrade u Pensilvanija aveniji u Vašingtonu. Jer, početkom 2012. Srbija je MMF vratila kući i aranžman je prekinut, jer je uoči izbora Vlada nemilice trošila novac – za celu godinu bio je planiran deficit budžeta od 115 milijardi, a samo do kraja aprila je minus dostigao 83 milijarde. Zato je naš imidž u ovoj finansijskoj instituciji bio veoma loš, jer smo bili poznati po tome da sve obećamo, ali zato ništa od obećanog ne učinimo. Vujović je u Vašingtonu dobro odradio posao i toliko je impresionirao Dejvida Liptona iz MMF-a da je sastanak sa srpskom delegacijom umesto 10 trajao 45 minuta. Zabrljao je, međutim, kada se vratio u Srbiju. Na konferenciji za novinare 21. novembra 2014. u Vladi Srbije saopštio je dobru vest (da je aranžman dogovoren), ali kada je došao red za novinarska pitanja, objašnjeno je da „zbog obaveza koje Misija MMF-a ima“ govornici mogu da odgovore samo na unapred dostavljena pitanja. Prećutao je šta je, u ime naroda, u Vašingtonu dogovorio, kao i da aranžman sa Fondom podrazumeva i smanjenje plata i penzija, otpuštanja u javnom sektoru i poskupljenje struje. Novinare, koji su glasno negodovali, ministar Vujović je ponizio rekavši im „da ne bi bilo loše da pročitaju ekonomske udžbenike“. Kasnije, odgovarajući na pitanje novinara zašto je srpska javnost tek od MMF-a čula da će struja poskupeti, Vujović je rekao kako u Vladi nisu hteli da objavljuju program dok ga Bord direktora MMF-a ne usvoji i objavi. „Poskupljenje struje ima značajan psihološki efekat, pogotovo u teškim ekonomskim uslovima“. „Kratak fitilj“ ministra Vujovića iskusila je u septembru 2015. i jedna službenica Pošte Srbije. Blic je tada objavio da su upravnica pošte broj 33 na Dedinju i šalterska službenica prebačene da rade u pošti u Mladenovcu jer su poštovale proceduru i od Vujovića zatražile ličnu kartu kad je hteo da podigne novac. Prema pisanju medija, Vujović je službenicu koja ga nije prepoznala pitao: „Da li znate ko sam“? Nakon što je odgovorila da ne zna, ministar je zatražio da dođe upravnica, koja ga, takođe, nije prepoznala. Ministarstvo finansija kasnije je negiralo da je Vujović intervenisao kod tadašnjeg direktora Pošte Srbije Milana Krkobabića, jer ga službenice pošte nisu prepoznale. Kako je navedeno u odgovoru Vujovićevog kabineta, on je otišao u poštu da plati račun i čekao je skoro pola sata jer je šalterska radnica odugovlačila s poslom. Pošto je došao na red, Vujović je hteo da plati račun svojom platnom karticom, ali je službenica tražila od njega ličnu kartu. Vujović je kazao da je ukucao PIN i da lična karta nije potrebna, objašnjavali su iz Ministarstva finansija. Sam Vujović na ovo pitanje nikada nije odgovorio. Gnev penzionera ministar finansija je tokom minulih nekoliko godina navukao nekoliko puta tokom rasprava u parlamentu. Jednom prilikom je tako izjavio da su plate zaposlenima manje smanjene od penzija jer oni imaju više troškova kao što je kupovina odela za posao. Poslednji put najstarije građane Srbije naljutio je krajem prošle godine kada je u Narodnoj skupštini izjavio da se u našoj zemlji stiče pravo na penziju, a ne na iznos penzija. U svojim javnim nastupima nije krio da mu smeta to što mu malo ko odaje priznanje za postignute rezultate. „Osećam se kao da stalno igramo utakmicu na neprijateljskom terenu. Protivnici su nam nasledstvo, uslovi na međunarodnom tržištu, ograničen kadrovski potencijal i finansijska sredstva. Problem su i mediji kao sudije koji su često u pravu, ali ponekad u važnim trenucima svoje slobodno sudijsko uverenje bez ikakvog razloga okreću protiv nas. U ovoj utakmici, ipak, idemo do pobede“, rekao je Vujović u martu 2015. Ostaće zapamćen i po tome da je na kraju njegovog mandata Srbija stigla na crnu listu Međunarodnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF). Nekoliko meseci bio je i v. d. ministra odbrane, nakon smene Bratislava Gašića, ali i da je na kraju 2014. rebalansirao - rebalans budžeta. Za 2015. skrojio je državnu kasu koja je bila presudna za preokret fiskalnih tokova, smanjenje deficita i kasnije zaokretanje smera javnog duga. Bio je to prvi budžet u kome rashodi nisu bili skriveni „ispod crte“ i u kome se državne garancije nisu izdavale za tekuću potrošnju u javnim preduzećima, već samo za investicije. Vujović je i prvi ministar finansija koji u budžetu nije planirao 100 miliona evra prihoda od sive ekonomije. Ali je jedini kome je pošlo za rukom da te prihode ostvari. Nije krio ni da ima ambiciju da uđe u istoriju kao ministar koji je promenio krvnu sliku srpskih javnih finansija. Svojevremeno je izazvao opšti podsmeh javnosti kad je, nakon što je rebalansirao rebalans, budžet za 2015. nazvao „istorijskim“. U ono vreme niko osim njega u to nije verovao. I samo je Vujović bio u pravu. Mada, njegov naslednik još ima vremena da ga demantuje. Ako na crnoj tački srpskog reformskog puta krene nizbrdo. Peti put u provaliju.