Softveri vredniji od malina

Direktor nemačke kompanije Ari, tri puta menadžer i inovator godine u Nemačkoj, dobitnik nagrade za životno delo Svetskog udruženja hemičara i promoter prve Nedelje inovacija, koju od 28. maja do 1. juna organizuju AFA asocijacija (www.afa.co.rs) i Inovacioni centar ETF-a Mi smo prepametan narod, ali ako Srbija želi bolju budućnost, moramo se stalno školovati. Pri tome je za nas enormno značajno upućivanje na inženjere elektronike i mašinstva, na prirodne nauke. Vreme pravnika i ekonomista je prošlo. Mišljenja sam da bi svima sa prirodnih nauka trebalo dati stipendije, platiti školarinu i smeštaj. Kada bi se tako ekonomski stimulisali, bilo bi ih mnogo više, a to nisu veliki izdaci za državu. Na taj način dobićemo potencijal koji ćemo kasnije da koristimo kako bismo prodavali našu pamet. Nekoliko mladih ljudi se vratilo pre šest-sedam godina u Srbiju, koji pišu softvere i tom prilikom su me pitali kako bih ih usmerio i dao koji koristan savet. Počeli su da rade, da se udružuju, uključili smo ih u Inovacioni fond i dali im osnovna sredstva. Sa pravom se ponosimo njima. Pre par godina najveći izvozni projekat bile su maline i kupine u našoj zemlji, a sada je taj jedan deo malog softvera, koji su ti ljudi napravili, vredniji od izvoza pomenutog voća. To je taj smer gde moramo više da se uključujemo i investiramo. Sećam se kada sam, kao direktor Varte, preselio fabriku iz jednog velikog grada u malo selo od 20.000 ljudi. Kada sam to uradio od lokalne samouprave nisam tražio novac. Tražio sam da mi donesu takve lokalne zakone da moji radnici mogu da rade i nedeljom jer je meni to bilo potrebno - da se radnicima koji hoće da rade i nedeljom to i omogući. Tražio sam, takođe, da mi naprave šine kroz fabriku, da ne čekam dozvole dva meseca, već da u roku od dva dana dobijem dozvolu za povezivanje, kako bih mogao kontejnere odmah da izvozim. Gradonačelnik je došao kod mene i rekao da bi voleo da trg u selu dovede u stanje koje bi se svidelo svima, jer trenutno nije dobar. Pitao sam ga koliko novca mu je potrebno kako bi postavio željenu skulpturu i ništa više. To ja ta sprega, na mom primeru, lokalne samouprave i privrede. Često me pitaju da li su u medijima dovoljno zastupljeni pozitivni primeri o našim uspešnim ljudima, talentima i njihovim idejama. A ima toliko svetlih primera naših ljudi koji se nigde ne spominju. Objavljivanje informacija o skupovima, na kojima se promovišu inovacije, nema za cilj samo da se građani obaveste o tome, već i da se menja naš mentalni stav i sklop našeg naroda, da se cene i vrednuju nečija dostignuća. Već dugo živim u Nemačkoj i tamo su za isti posao žene plaćene barem 30 odsto manje. Zašto je tako, ne znam. Taj deo se tradicionalno tako drži i nemam objašnjenje za to. Ali, tu razliku u plati kompenzovao sam izgradnjom vrtića u krugu fabrike. Za vreme pauze žene mogu da odu i vide svoju decu, a ujedno i da ručaju sa njima. Firma bez profitabilnog poslovanja nema perspektivu. U Nemačkoj se niko ne bori za emancipaciju žena, sada su muškarci ti koji se bore za emancipaciju muškaraca. U Srbiji su inženjeri tradicionalno muško zanimanje, dok u marketingu i logistici većinu čine žene. Ne znam zašto se više ne opredeljuju za elektroniku, jer ponuda na nemačkom tržištu je pet prema jedan u korist muškaraca, naročito kada su u pitanju inženjerstvo, elektronika ili matematika. A kada nemate ponudu, onda nemate ni opciju da zaposlite žene. Kada pričam sa mladim naraštajima, kada pogledam svoje dete i njenu generaciju, svi žele da pobegnu od matematike, a zapravo bi je trebalo popularizovati, jer otvara prostor za mnoga profitabilna zanimanja.