E moj Saša – Vuline

Nakon više decenija, Srbija je konačno udarila šakom o sto i odlučila da se osveti svom najvećem neprijatelju posle onog lika koji je opštio sa našom Severinom na jahti. I dok smo na tu povređenu šaku stavljali gips, trajala je neizvesnost oko toga koje će sve to mere Vlada Srbije preduzeti protiv naših omraženih suseda, koji po ceo dan nešto buše po zidu koji smo podigli na granici sa njima, Hrvatima. Da li ćemo im konačno prepustiti pobedu u košarci? Ili ćemo na DŽibonijeve koncerte slati samo muškarce? Hoćemo li početi da letujemo u Crnoj Gori? Iskreno, to bi bila malo preterana mera. Ili će, jednostavno, naš predsednik prestati da jede punjene lignje uhvaćene u hrvatskom moru? Na kraju, kazna je bila mnogo gora od svega navedenog. Ne, nismo im izručili Šešelja, to bi bilo zaista surovo. Srbija je zabranila ulazak na svoju teritoriju najtraženijem od svih, onome koji predstavlja najveću pretnju po nas, čije ime niko ne sme da izgovori, jer ga ne zna, a u pitanju je neki Davor, Darko ili tako nešto. Nakon kratke konsultacije Gugla, saznali smo da se radi o izvesnom Damiru Krstičeviću, hrvatskom Vulinu, ali ne u smislu da njegova uloga u politici njegove zemlje nema smisla, već jednostavno - on je njihov ministar odbrane. E pa braćo Hrvati, nećete vi našem ministru zabranjivati ulazak, a da zauzvrat ne „popijete“ istu takvu meru! Ako mi ukradeš loptu, ukrašću ja tebi lutku. Ako probaš da vratiš lutku, uzeću ti autić. Ako mi ukradeš Vulina, ja ću tebi... ma znaš šta, uzmi onu loptu, a evo ti nazad i lutka i autić i reci šta još želiš da ti poklonim, samo ne vraćaj tog poslednjeg. Na ovu odluku srpskih vlasti reagovao je kažnjeni hrvatski ministar izjavom kako su on i Vulin „dva različita sveta“. Čini se da hrvatski ministar nije upoznat sa činjenicom da on i Vulin predstavljaju više od dva sveta, ako njega računamo kao jedan svet. A kako nezvanično saznajemo, pomenutog ministra je ova vest jako pogodila, jer je svestan da neće moći da posećuje beogradske splavove, da uživa u lepoti najlepših devojaka na svetu, kao ni da proba tradicionalne srpske specijalitete, poput slovenačkog ajvara i češke šljivovice. Iako možemo imati razumevanja za Vulinovu reakciju na negiranje genocida u logoru Jasenovac od strane hrvatskog državnog vrha, teško je razumeti njegovu izjavu kako je jedina osoba koja može da odlučuje o njegovoj poseti Hrvatskoj, vrhovni komandant Srbije. On je ovom izjavom indirektno otkrio pravi razlog zbog kojeg je oslobođen vojske, a da u pitanju nije visoka dioptrija. Naime, radi se o demenciji zbog koje misli da današnji vrhovni komandant i dalje polaže pravo na teritoriju do linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, te jedino on i može tamo da ga uvede, preko veze. A kada bi i pustili Vulina da uđe u Hrvatsku, postavlja se pitanje šta bi on tamo uopšte i radio. Možda bi pokušavao da proveri da li je Bajaginih „442 do Beograda“ baš od pomenute linije Velike Srbije do Beograda. Nakon što je prištinska vlast zabranila ulazak Marku Đuriću na Kosovo, a evo sada i Hrvati Vulinu i nakon što su Nišlije poručile predsedniku „Iš iz Niš!“, postavlja se pitanje - da nije problem možda u našim političarima, a ne u ovim drugima koji im lupaju rampe? Reklo bi se da problem nije ni u prvima ni u drugima, već možda baš u nama koji ih i dalje trpimo. Oprosti nam, pape.