Američki san jednog Srbina

Malo ko bi se koliko prošle jeseni usudio da tipuje da će srpski košarkaški trener Igor Kokoškov postati prvi Evropljanin kome će konzervativna NBA ponuditi mesto glavnokomandujućeg stratega, i to u igri za koju Amerikanci drže da je deo njihovog nacionalnog identiteta. Istina, Finiks sa kojim je Kokoškov potpisao trogodišnji ugovor nije pazario naslepo, jer je srpski stručnjak pet godina proveo na klupi ovog tima kao pomoćnik glavnog trenera, te je menadžment kluba i te kako upoznat sa njegovim mogućnostima. Na ovaj način jedna prilično teška priča momka čiji je neosporni igrački potencijal okončan u teškoj saobraćajnoj nesreći, dobila je srećan kraj. Igor Kokoškov je dobio svoje parče američkog sna, i to potpuno zasluženo. Ono što ostaje upitno je činjenica da u Srbiji faktički nije dobio pravu šansu u klubovima, izuzev u OKK Beogradu, gde je počeo trenersku karijeru. Nije teško pretpostaviti da momak rođen u Banatskom Brestovcu nije bio deo razvikane košarkaške čaršije, koja je po svom nahođenju, ili češće interesu, protežirala neka druga imena. Kokoškov je umesto potucanja po Srbiji odabrao drugačiji put i pre 18 godina postao pomoćni trener na Univerzitetu Misuri. Usledilo je usavršavanje u više NBA timova, a konačna potvrda kvaliteta je stigla prošle godine kada je kao selektor Slovenije osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu pobedivši u finalu baš svoju Srbiju. Ni takvo dostignuće nije sprečilo dežurne znalce da skeptično vrte glavom, ponekad i posprdno komentarišu, najpre tihe a zatim sve glasnije vesti da bi Kokoškov mogao da postane glavni trener u najjačoj košarkaškoj ligi sveta. Sam je Kokoškov čitavu stvar primio tiho, bez ikakvih dramatičnih i bombastičnih izjava. Baš kao i davne 1992. kada je kao dvadesetjednogodišnjak morao da prekine obećavajuću igračku karijeru.