Znanje imamo, nedostaje nam hrabrost

Nedelja inovacija je više od konferencije. Ceo program je dizajniran tako da poveže različite delove inovativnog eko-sistema koji do sada, nažalost, nisu imali direktnu komunikaciju ni saradnju. NJen prateći program čine posete modernim istraživačkim laboratorijama, kompanijama, startapovima, udruženjima i svima koji imaju šta da pokažu od inovativnih projekata i žele da otvore svoja vrata, a biće organizovani i science-to-business sastanci koji će omogućiti direktan dijalog kroz koji će naučnici ili startapovi imati priliku da predstave ideju ili potraže savet, a kompanije i investitori da dobiju ideje za nove projekte ili investicije. Za IT industriju je sjajno što su neki od primera dobre prakse iz Kine, Francuske, Izraela ili Amerike primenjeni i u Srbiji. Ona je primenljiva svuda, globalna je, zahteva znanje, dobar tim i kreativnost, što Srbija apsolutno ima. Otuda i procvat IT-a i mnoge globalne kompanije otvaraju svoja predstavništva i razvojne timove ovde. Jedno od mojih najvećih zadovoljstava je upravo to što postoji veliki broj projekata koji se rade u Srbiji, a koji mogu da pariraju prestižnim institucijama u svetu, i to je ono što želimo da predstavimo i na Nedelji inovacija. Postoje, međutim, i dva faktora u kojima zaostajemo za drugim zemljama - hrabrost i samopouzdanje za realizaciju svojih ideja (bilo da je u pitanju entrepreneurship ili intrapreneurship) i materijalni resursi kada su u pitanju oblasti koje zahtevaju specijalizovanu opremu i laboratorije. Sa druge strane, to je moguće prevazići kroz mentorske programe, dijalog sa različitim sektorima, udruživanja i stvaranje partnerstava. Moja uža specijalnost su biomedicinska istraživanja, a međunarodne saradnje i naučni rad su mi otvorili vrata brojnim klinikama u svetu. Imala sam prilike da razgovaram i sa kliničarima, i pacijentima, administracijom, kliničkim inženjerima i tehničarima. Zanimljivo je da niko, ni u jednoj državi, nije potpuno zadovoljan medicinskim sistemom. Negde je previše spor, negde previše skup, komplikovan, negde se metodološki ne uklapa sa željama lekara ili pacijenata. Nove tehnologije i digitalizacija unose promene, mada nedovoljno brzo. Telemedicina je koncept o kome se priča već godinama, ali nije u dovoljnoj meri zaživeo. Međutim, sa razvojem novih tehnologija, posebno smartfon uređaja, mnogi medicinski servisi su postali jednostavni za implementaciju na daljinu. Takođe, kombinovanjem ovih uređaja, po potrebi i dodatnih senzora koji su danas pristupačni, kao i algoritama za veštačku inteligenciju, moguće je potpuno personalizovati pristup pacijentima i imati objektivnu evaluaciju stanja, praćenje terapije, kao i predikciju narednih faza. Sve to, automatski i sa minimalnim opterećenjem lekara i zdravstvenog sistema. I tu ne govorimo samo o ljudima koji imaju medicinske probleme, već i o zdravim ljudima koji imaju svest o značaju prevencije i održavanju kvaliteta života. Kvalitet i brzina analiza se povećava, a cene značajno padaju, i već sada je to postalo značajno, značajno pristupačnije. Sve to ide u prilog razvoju personalizovane medicine, koja uz odličan multidisciplinaran tim lekara, inženjera i drugih stručnjaka može da omogući povećanje kvaliteta života. To je nešto što je već postalo sadašnjica, i u čemu učestvujem na nekoliko međunarodnih, ali i domaćih projekata. Verujem da će posetioci Nedelje inovacija biti veoma iznenađeni kada vide šta se sve na ovu temu radi baš u našoj zemlji, i koliko su to napredne tehnologije.