Digitalna hidra

Kompanija Kembridž analitika se gasi, kako su to objavili u samoj kompaniji, zbog pritisaka. Ti pritisci odnose se najpre na istrage i sudske procese pokrenute posle otkrića da je kompanija zloupotrebila pristup informacijama o korisnicima Fejsbuka, prateći njihovo kretanje na mreži. Na osnovu analize tih podataka pravljeni su psihološki profili, a to je već bila roba koja je mogla da se unovči. Želele su je kako marketinške agencije, tako i političke partije, jer je to bio način da se brže stigne do potrošača i glasača ili da se njihove želje i stavovi preusmere. Ili su bar tako tvrdili u kompaniji dok su svoje usluge nudili klijentima. Šta je od toga i koliko zaista moglo da pomogne i kakvi su bili rezultati sada je već manje važno, tek među klijentima su se našli i pretendenti na mesta predsednika država, afričkih, azijskih, a najzad i sam Donald Tramp. Prvi tekst o ovoj kompaniji objavio je britanski Gardijan još 2015, zatim je nastavio Obzerver 2016, prošle godine priča je počela da raste, ali sve je dobro išlo za samu kompaniju sve do ovog 17. marta kada su NJujork tajms i Obzerver objavili intervju sa Kristoferom Vajlijem, jednim od zaposlenih u firmi, koji je razotkrio prikupljanje podataka o 50 miliona ljudi, preko njihovog kretanja na Fejsbuku. U aprilu već su bile podnete tužbe protiv Kembridž analitike i Fejsbuka za zloupotrebu podataka, sada već - 70 miliona korisnika. Ali kako je stigla vest o gašenju Kembridž analitike, tako je postalo jasno i da sam posao neće biti ugašen. Ovaj slučaj pokazao je samo kako se sve koriste mreže i šta nam je donelo digitalno doba. To što većina korisnika novih tehnologija toga nije svesna, samo je još jedna prednost kompanija poput ove koja se našla usred skandala. Naime, mreže poput Fejsbuka daju sliku o korisniku za kakvu bi bilo potrebno mnogo istraživanja - starost, pol, profesija, platežna moć, seksualna orijentacija, interesovanja... Sve što neko na mreži poseti, lajkuje, komentariše, odgovori u kvizovima, sakuplja se, ukršta se i analizira ne bi li se dobio psihološki profil. A zatim se osmišljava i način koji je na takvu osobu najlakše uticati. Tako su distribuirane vesti koje bi korisnika pomerile iz političke apstinencije, recimo, u čoveka rešenog da glasa ili iz neopredeljenog u birača koji trči na glasačko mesto da zaokruži baš broj koji je agencija želela, jer je prethodno zatrpavan negativnim vestima o suprotnoj strani, nekada tačnim, nekada lažnim, ali uvek baš onim na koje je baš ta osoba osetljiva… Mogućnosti su bezgranične. A Kembridž analitika nije jedina koja se time bavila. Niti je poslednja. Demijan Kolins, prvi čovek Odbora za digitalizaciju, kulturu, medije i sport britanskog parlamenta, ovako je objasnio šta sledi: „To je kao Hidra iz grčke mitologije – odsečete jednu glavu, a izraste druga. Mislim da će Kembridž analitika nastaviti da posluje, ali pod drugim imenom.“ I baš je to u najavi. Ispostavilo se da britanska kompanija Emeralda sada zapošljava donedavne stručnjake Kembridž analitike. A po svemu sudeći, biće to ista kompanija pod drugim imenom. Najzad, to što se sada pred sudom nalaze Fejsbuk i jedna kompanija, nije previše utešno, ako znamo da je na to spremna svaka mreža koja bi imala tu moć, a da je trenutno reč samo o jednoj kompaniji od mnogih koje rade isti posao na isti način.