U znaku zabrana i nervoze

Postoje festivali, postoji veliki festival i postoji Kan. To je stav filmskog sveta koji se više od sedam decenija okuplja u svetskom centru kulturne i ekonomske moći na jugu Francuske. Posle jubilarnog 70. festivala, došlo je vreme za promene - festival je od ove godine u znaku „zabrana“ ali i nervoze. Ukinute su novinarske projekcije zbog sprečavanja pozitivne ili negativne atmosfere uoči zvaničnih premijera filmova. Nema mesta ni za Netfliksova ostvarenja, a zabranjeni su i takozvani selfiji na crvenom tepihu što je prema rečima prvog čoveka Kanskog festivala Tjerija Fremoa groteskna pojava koja remeti protokol. I veteran Teri Gilijam, koji je posle 29 godina konačno snimio fantastično-avanturističku komediju Čovek koji je ubio Don Kihota, imao je zabranu od jednog od svojih producenata da prikaže film u Kanu. Sud je ipak presudio u rediteljevu korist pa će Don Kihot zvanično zatvoriti festival. Ove godine prekinuta je i tradicija davanja prednosti kanskim miljenicima pa je selekcija filmova za Zlatnu palmu koje ocenjuje žiri predvođen dvostrukom oskarovkom Kejt Blančet, neočekivano zanimljiva, bez starih favorita. Iako ima mnogo zabrana, Kan ipak nije zabranio doskoro nepoželjnom gostu Larsu fon Triru dolazak na Kroazetu. Kontroverzni „Danac mračne duše“ došao je sa crnohumornim trilerom van takmičarskog programa Kuća koju je DŽek sagradio prikazanim oko ponoći jer obiluje scenama sadističkog nasilja i brutalnosti, zbog kojih je više od stotinu posetilaca teatra Limijer napustilo svečanu projekciju. Vrata 71. kanskog festivala otvorila je porodična drama sa trilerskim zapletom Svi znaju. Reč je o ostvarenju koje je dvostruki oskarovac, iranski reditelj Asghar Farhadi snimio na španskom jeziku sa španskim i argentinskim glumcima predvođenim oskarovskim parom Penelopom Kruz i Havijerom Bardemom. Za razliku od svog sunarodnika DŽafara Panahija, koji je takođe u konkurenciji za 71. Zlatnu palmu, Farhadi nikad nije morao da švercuje kopije svojih filmova u kolaču. Postao je jedan od najuticajnijih međunarodno priznatih reditelja iz Irana zbog napetih i pažljivo napisanih realističnih priča, nepretenciozno režiranih. On nosi i status simbola borbe imigranata od kada se nije pojavio na dodeli svog drugog Oskara koji je posle filma Razvod Nadin i Simin osvojio prošle godine za Trgovačkog putnika. Film Svi znaju glavnu premisu krije u naslovu. U toj porodici i maloj sredini sa mnoštvom tajni, preljuba, lažnih očinstava, finansijskih dugova i kletvi, svi sve znaju i koriste jedni protiv drugih. Dolazak glavne junakinje (igra je Penelope Kruz) u rodno mesto, probudiće stare animozitete. Kroz napet narativ, film kombinuje sumnju i emocije, a porodični odnosi, moralne norme i stege kojima su izloženi protagonisti, čine suštinu zapleta, u koji je uključen i lik koga tumači Havijer Bardem. Problem ovog filma je, međutim, manirizam jer ga je režirao stranac koji je previše, čak i karikaturalno naglasio španski mentalitet. Uz to zapleti povremeno deluju poput onih u španskoj sapunici i jednostavno ima svega previše: od kolorita, muzike, plesa do hedonizma. Zato je krajnji proizvod film koji produkciono nalikuje propagandnim radovima španske turističke organizacije. Među ostvarenjima u konkurenciji za Zlatnu palmu odskočio je Pavel Pavlikovski koji je nakon Oskarom ovenčane Ide napravio još jedno remek-delo. Stilski starovremenski uštimana crno-bela ljubavna melodrama Hladni rat vizuelno i muzički je magično ostvarenje sa privlačnom, ali bolnom misterioznom pričom o sudbinskoj povezanosti Zule i Viktora. A zapravo reč je o rediteljevoj posveti svojim roditeljima, koja nas poput vremeplova vraća u posleratnu urušenu Poljsku 1949. Iz prizme stradalnika režima koji se strastveno i iskreno vole, dočarano je vreme partijske diktature, podaništva, kroz umetnost koju pomaže država i staljinističke državne propagande. Između Varšave, Pariza, istočnog Berlina našla se i Jugoslavija, Split i srpska tradicionalna pesma Svilen konac u fantastičnom izvođenju na poljski način. Politički snažno obojeno je i delo prvoborca afroameričkog filma Spajka Lija, koji je osamdesetih godina upravo u Kanu stekao svetsku reputaciju. Povratnički kriminalistički film BlacKkKlansman, rekonstrukcija je istinite priče o afroameričkom detektivu (izvrsno ga tumači sin Denzela Vošingtona DŽon Dejvid Vošington) i njegovom belom kolegi jevrejskog porekla (uloga je poverena Adamu Drajveru), policajcima koji su se krajem sedamdesetih godina 20. veka ubacili u redove Kju-Klus klana, kako bi srušili deo rasističke organizacije u Koloradu. Spajk Li je nedvosmisleno snimio inteligentno i duhovito skrojenu političku paralelu sa trenutnim stanjem na američkoj političkoj sceni. Društvena satira u koju je reditelj u svom stilu vešto isprepletao socijalnu dramu sa komercijalom, šalje snažne antirasističke poruke ne samo u kontekstu Afroamerikanaca već i Jevreja. Film je direktan napad na Donalda Trampa zbog njegovih reakcija na prošlogodišnje nasilne proteste belih suprematista i neonacista u Šarlotsvilu, u državi Virdžinija. Kao glas pobune usled nadolazećeg talasa desnice i povampirenog rasizma u Sjedinjenim Američkim Državama, BlacKkKlansman zaokružuju arhivski snimci od pre godinu dana i kadar američke zastave okrenute naopačke koja nestaje u crno-beloj boji. I film i ekipa Spajka Lija pozdravljeni su desetominutnim ovacijama na kanskoj svetskoj premijeri, na koju je reditelj došao u patikama od kojih je jedna bila crna, a druga bela. Simbolično. Nakon prošlogodišnjeg učešća filma Skupljači perja, u programu Kan Klasik, zahvaljujući angažmanu Jugoslovenske kinoteke, i ove godine smo prisutni na prestižnom festivalu. Filmski centar Srbije promoviše novu domaću produkciju predvođenu debitantskim filmom Ognjena Glavonića Teret. Film je u konkurenciji za nagrade u nezavisnom paralelnom programu 15 dana autora koji je pre pola veka pokrenuo slavni Žan-Lik Godar. Domaćoj i svetskoj javnosti mladi srpski reditelj poznat je po kratkim filmovima nagrađivanim na svetskim festivalima, dokumentarcima kao što su Živan pravi pank festival i Dubina dva koji je prikazan na 66. Berlinalu. Od ove godine, Glavonić je postao poznato ime i kanskom auditorijumu. NJegov debitantski igrani film koji se tematski naslanja na Dubinu dva je antiratna drama zasnovana na istinitom događaju tokom sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. i NATO bombardovanja Srbije. Reditelj teži istini kao imperativu, pri čemu film ne koristi kao platformu sa lične stavove, već podstiče svog glavnoj junaka (igra ga hrvatski glumac Leon Lučev) da kroz metafizički put otkrije istine o sebi. Radnja filma dešava se u toku jednog i po dana i prati njegovu intimnu dramu opterećenu teretom žrtava koje donosi rat. Hrvatski glumac nastoji na pronađe tog junaka, prepusti mu se i pusti ga da vodi svoju priču. S obzirom na to da je Teret vizuelno i konceptualno duboko uronjen u jugoslovenski crni talas – od prizora svadbi, preko rečnih skela do depresivnih industrijskih gradova – Glavonićev prvi igrani film stekao je pravo da se takmiči za zvaničnu kansku nagradu Zlatna kamera koja se dodeljuje najboljem debitantu. Ekskluzivno: Majkl Šenon, američki glumac Mnogi nas kontrolišu Nakon što je kultni francuski reditelj Fransoa Trifo ekranizovao naučnofantastični klasik Farenhajt 451, vanvremensko delo pisca Reja Bredberija dobilo je novu ekranizaciju, premijerno prikazanu na 71. kanskom festivalu. O knjigama koje stradaju na lomači, o grotesknim vatrogascima koji pale vatru gde ne treba, o kafkijanskim dosijeima građana koji čitaju, potpunoj dominaciji elektronskih medija, zastrašujućem bezbrižnom društvu bliske budućnosti. Kao i knjiga, i filmska adaptacija Farenhajt 451 (snimljen u produkciji HBO, gde će biti premijerno prikazan 20. maja), parabola je o totalitarnom svetu neposredne budućnosti. A to je svet opsednut slikom i televizijskim psiho-testovima. U ulozi kapetana vatrogasca, Majkl Šenon je još jednom pokazao da može kao malo ko da nonšalantno zaroni u tamnu stranu. Zvezda Revolucionarnog puta, Noćnih zveri, Oblika vode i HBO serije Carstvo poroka i reditelj Ramin Bahrani, osim na Farenhajtu, sarađivali su u još jednom ostvarenju o lošim sistemima. Reč je o 99 domova, koji je na 44. Festu osvojio nagradu za najbolji scenario, a Šenon proglašen najboljim glumcem. Kako ste zamislili lik vatrogasnog kapetana dok ste se pripremali da ga glumite? Jeste li čitali roman Reja Bredberija? Nisam pročitao roman dok mi se Ramin nije obratio. Pročitao sam ga i odmah sam znao da će morati da se potrudi da osavremeni materijal. Što se lika tiče, pomislio sam, čovek je borac, pokušava da opstane u okviru sistema koji baš i ne pruža mnogo izbora, možeš biti deo sistema ili biti odbačen. On čini jedino što zna, jedino zašta je obučen. Od detinjstva je vatrogasac. Ali ima i tajni unutrašnji život. Ne može da se suzdrži, njegov um ne može prestati da razmišlja. Koliko god da znanja i kulture pokušavaju da unište, i dalje će biti ljudi koji se prosto moraju pitati šta to oni rade. Šta tražite u scenariju kada vam ga pošalju na čitanje? Kompleksnost, nešto što još nisam video. Teško je s filmovima. Ima ih mnogo, snimamo ih mnogo i teško je smišljati razloge da snimiš još. Moraš imati nešto što je vrlo jedinstveno i izražajno. Zanimaju me i režiseri. Nekim ljudima prosto težim, a Ramin je jedan od njih. Na koji način film Farenhajt 451 govori o trenutnom stanju politike u svetu, kad su u pitanju kultura, mediji i obrazovanje? Vrlo je relevantan. Nažalost, trenutno imamo posla sa mnogo dezinformacija. Mnogo ljudi želi da kontroliše stanovništvo, da ih natera da nešto misle i urade – teško je ne pomisliti da neko stalno želi da manipuliše tobom. A to se uklapa u suštinu ove priče. Često vam režiseri daju nasilne i pomalo groteskne likove. Kako se s tim nosite? Ne znam. Samo radim svoj posao. Svaki lik koji glumim je druga, posebna osoba. Ne gledam na to na taj način. Mislite li da je lakše postići ono što želite kada snimate uživo ili kad prethodno probate? Volim da probam malo, makar i pre samog snimanja, da sednem s režiserom, pročitam scene, uverim se da isto mislimo. Ali ima i nečeg vrednog u tome kad prvi put nešto radiš, u toj spontanosti. Što više nešto ponavljaš, teže se održava ta spontanost. Ali vredi i unapred oblikovati stvari i isprobati varijacije. Volim sve to. Šta je vaša trenutna filmska opsesija? Bože! Upravo sam ponovo gledao Buntovnika bez razloga i baš me je pogodio. Dugo ga nisam gledao, od malih nogu, i ovog puta je baš ostavio utisak na mene. DŽejms Din. Kakav je to sjajan glumac bio. Šta ćete sledeće snimati? Projekat se zove Mala dobošarka, na osnovu romana DŽona Lekarea. Reč je o šestodelnoj televizijskoj seriji.