Граматика с пуслицама


„ – Деда, дај 500 динара – каже Перица. – Зашто? – Да не би рекао баби да си на Фејсбуку удовац.“

Tако је гласио „Блиц виц“ у истоименим новинама. Кад га је прочитала Зоранка Карапавловић, наша читатељка, није јој било до смеха. Ако деда зна граматику као што је вешт на компјутеру, морао би унуку да каже: „Мислиш, да ТИ не би рекао баби? Ти, дакле, говориш у првом лицу, а знамо како гласи прво лице кондиционала: не бих рекао.“

Сличну грешку Зоранка је запазила и у Политикиној рубрици Међу нама, у писму читаоца који је написао: „Енглези су снимили доста успешних филмова и ТВ серија о својим владарима, па би то могли и ми.“ Где је био лектор да то исправи у „па бисмо то могли и ми“?

У Новостима, као неку врсту афоризма у време избора, један читалац је објавио питање: „Знају ли ти кући да си кандидат?“ Знајући да одредба кући означава само циљ кретања, Зоранка је то одмах исправила у „Знају ли ти код куће...“ Иста грешка и у Магазину, у интервјуу с једном оперском певачицом: „У неком моменту човек буде уморан. Све би дао да буде кући, у пиџами, с вољеном особом...“ Дотични треба да оде кући, па ће онда бити код куће.

Ни кад спрема ручак, наша читатељка не заборавља на матерњи језик. С паковања не знам ког производа (пуслица?) фабрике „Мира“ из Пожеге исекла је натпис: „Састав: – беланци – шећер“. Хрвати кажу бјелањак и жумањак, множина бјелањци и жумањци, али код нас су то именице средњег рода: беланце, жуманце, ген. беланцета, жуманцета (ређе беланца, жуманца), дат. беланцету, жуманцету (ређе беланцу, жуманцу), у множини без уметка: беланца, жуманца.

„Водоотпорни сат је одличан за кад вадиш купус из бурета“, рече Иван Ивановић пре неки дан у својој емисији. Наше граматике већ годинама опомињу да се предлози (као што је за) употребљавају испред именице или заменице, каткад и испред прилога (за сутра), али никада испред глагола. Ова последња опомена односи се на предлог за са инфинитивом, као што су пекарско „за понети“ и друге честе грешке типа „то је за не веровати“, „то је било за очекивати“, „мало је теже за израчунати“. Подједнако је погрешан, међутим, и предлог испред зависне реченице, па је популарни комичар требало или да изостави предлог за, или да каже „...одличан кад треба да вадиш купус из бурета“.



Иван Клајн