Ponižavanje kulture

Od Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, za svoj program – devet izložbi tokom 2018. godine, Galerija Haos nije dobila ni dinara, iako već treću deceniju uspešno sprovodi svoj koncept i ima provereno ozbiljne prezentacije. Sve dok Gradski sekretarijat nije pozvao na potpisivanje ugovora po skandalozno obavljenom konkursu, verovali smo da će biti neke razumne korekcije pri dodeli subvencija relevantnim institucijama kulture i planiranim projektima. Činilo se neophodnim da konkurs bude ponovljen. Odgovorne osobe su odjednom postale nedostupne ili su pobegle na godišnji odmor, a članovi komisije sasvim sigurno ne osećaju grižnju savesti, jer oni su samo radili po nalogu. Nikako ne prema kvalitetu predloženih programa! Učtivo otćutati, stajati po strani i žaliti se publici koja će ostati uskraćena za dobar deo planiranog programa (Galerija Haos je bila primorana da stornira tri) svakako ne vredi, kao što ne vredi predočavati bilo kakvu argumentaciju ljudima koji ozbiljne programe zamenjuju farbanjem jaja, proslavom modnog jubileja, drugim nerelevantnim manifestacijama. Galeriji Haos je dodeljeno za jedan poseban projekat izvan njenog izložbenog prostora svega 50.000 dinara za veliku izložbu 25 likovnih stvaralaca, laureata Nagrade za crtež koju već deceniju unazad dodeljuje Fondacija akademika Veličkovića. To je trebalo da bude realizovano u nekom većem prostoru, poput Legata Čolaković (MSU) ili Kuće legata, sa pedeset odabranih radova, uz jednu veću publikaciju/katalog koji bi predstavio uspešne mlade stvaraoce i predložio ih za eventualne otkupe muzejskih institucija. Kako je u pitanju iznos koji vređa svakoga ko išta zna o ovom poslu, žiri za pomenutu nagradu, u sastavu: Vladimir Veličković, akademik, Dušan Otašević, akademik, dr Irina Subotić, profesor emeritus, Mrđan Bajić, skulptor i Borka Božović, istoričarka umetnosti, vraća javno dodeljena sredstva i predlaže da ona budu uplaćena u Fondaciju Dragice Nikolić, da bar nešto transparentno uđe na račun te dobrotvorne organizacije. Ako smo decenijama unazad – sa trećinom subvencija od Sekretarijata za kulturu, trećinom od Ministarstva kulture i trećinom od donatora/društveno odgovorne firme – popunjavali očitu prazninu na našoj likovnoj sceni, onda ipak ne možemo dozvoliti da se toliko obezvređuju naši napori i omalovažava naš posao, krajnje profesionalno i savesno obavljan za dobrobit naše kulture i prestonog grada. S kulturom nije samo lepše, ona podrazumeva ogromno umeće i znanje. Bez kulture je porazno. Ovako kako se odnosi nadležni Sekretarijat!