Palmin recept u državi bezakonja

Podsetimo se početka priče. Godine 2014. usvojen je zakon o smanjenju penzija, kojim su penzioneri vrlo nejednako tretirani: onima sa penzijom manjom od 25.000 dinara ništa nije oduzeto, a onima sa više jeste, i to po progresivnoj skali. Razlog donošenja tog zakona bila je kriza državnih finansija Srbije, pa je tim razlogom i Ustavni sud 2015. obrazložio svoje odbijanje da razmatra i ukine ovaj zakon kao neustavan. Pred kraj 2017. pokazalo se da budžet Srbije dobro stoji, što je praćeno samohvalom Vlade i predsednika. Kriza državnih finansija je prevladana i došlo je vreme da se pomenuti zakon ukine, ali Vladi nije padalo na pamet da dira zakon, pošto joj je zarada od smanjenja penzija i dalje odgovarala. Međutim, MMF je dobro, i bolje od Vlade, shvatao pravni aspekt situacije - visok rizik da brojne već podnete tužbe Ustavnom sudu sada budu osnov za drugačiju odluku ovog suda: jer, pošto je kriza državnih finansija prevladana, to bi Ustavni sud lako mogao da obori važnost ovog zakona od, na primer, kraja 2017. i naloži Vladi vraćanje svih zakinutih delova penzija od tada do konačne isplate. Tako su odlučili, na primer, ustavni sudovi Italije i Grčke u sličnim situacijama. Takva konačna odluka našeg Ustavnog suda koštala bi državni budžet velike novce i zato je MMF, kao branitelj budžeta od nepotrebnih rashoda, stupio u akciju. MMF je pre dve nedelje pozvao Vladu da ukine zakon o privremenom smanjenju penzija. Predsednik i premijerka su odmah odbacili predlog, diletantski tvrdeći da bi to značilo smanjenje penzija najsiromašnijih. Ali, posle desetak dana vlast menja kurs i predsednik Vučić objavljuje da će njegova vlada ukinuti zakon i korigovati penzije tako da svi budu zadovoljni – i penzioneri i MMF. Dao je i neke brojke, koje su govorile o rastu penzija prema 2014, ali degresivno (veće dobijaju manji procenat povećanja). Doduše, nije dao procenat povećanja prema sadašnjem stanju pošto bi se videlo da najveće penzije najviše rastu. Samo je, držeći uobičajeni samoreklamni govor, napomenuo da će „neki“ penzioneri čak dobiti povećanje od 25 odsto, mada nije rekao da su to oni sa najvećim penzijama. Valjda nije hteo da uznemirava svoje glasače, one sa niskim penzijama. Najavljena korekcija penzija sastoji se iz dva dela. Prvim povećanjem će se poništiti efekti zakona iz 2014, tako da svi dobiju penzije kao da tog zakona nije ni bilo, naravno zajedno sa povišicama koje su u međuvremenu obezbeđene, a drugo je dodatno povećanje od pet odsto svima koji imaju penziju manju od 30.000 dinara. Prva komponenta predstavlja zaista ono što je potrebno - ukidanje zakona o smanjenju penzija i njegovih efekata. Time se Vlada obezbeđuje od pomenutog pravnog rizika, odnosno omogućuje Ustavnom sudu da bez teškoća odbaci postojeće inicijative, pa je budžet spasen eventualnih dodatnih rashoda. Druga komponenta je demagoško-taktička, jer Vučić na taj način ublažava potencijalno nezadovoljstvo onih sa najmanjim penzijama kada saznaju (bar neki) šta se u stvari dogodilo. Jer, penzioneri su obično zahvalni i za najmanje povećanje, pa će, tačno rezonuje Vučić, progutati sve ostalo. Ostaju dva-tri pitanja. Prvo, zašto se čeka sledeća godina da bi se sve ovo primenilo? Izgovor da budžet novac za to nije predvideo je loš, pošto se on lako menja rebalansom kada je potrebno. Ozbiljnije je pitanje kakve će biti finansijske posledice ovog znatnog povećanja penzija na budžet Srbije i PIO fonda. Jer, radi se o desetinama milijardi dinara. Na kraju, pitanje je kako će se ova povišica najnižih penzija uklopiti u penzijski zakon, pošto je svakako vansistemska. Da predsednik Vučić može sve odavno znamo, ali penzijski zakon poznaje samo jedan način određivanja penzija, onaj preko formule, a ne i poklone koje daje predsednik. Ali, ne sumnjam da će se naći način, makar bio i loš i neustavan. Svakako, ostaje najvažnije pitanje: hoće li ove ideje zaista biti pretočene u zakon ili će u predstojećih pola godine biti promena - bilo okolnosti, bilo pogleda vlasti na problem.