Predsednički amanet

Predsednik Srbije uzburkao je javnost tvrdnjom da će priznavanje Kosova biti uslov za ulazak u Evropsku uniju. Premijer i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić su to demantovali. Kome da verujemo, bilo je prvo pitanje koje se samo nametnulo u razgovoru sa predsednikom Srbije, koji ekskluzivno za NIN, najavljuje svoj novi, konačni predlog za Kosovo. „Spreman sam da još jednom predložim Vladi naš konačni stav o Kosovu i Metohiji. Na tom predlogu intenzivno radim, jer smo već negde na ivici i svako naše sledeće popuštanje moglo bi da znači da smo se pomalo prećutno sa mnogo čime saglasili“, izjavio je ekskluzivno za NIN predsednik Srbije. Imate li bar okvir tog predloga? „To će biti moj konačni predlog, o kome ću prvo razgovarati sa premijerom i Vladom. Ako ne postignemo jedinstvo, ja više ništa ne mogu da učinim za Kosovo, jer u mojim rukama nije ni spoljna ni unutrašnja politika. Ali, pošto sam pobedio na direktnim izborima, od mene se očekuje da uvek imam stav i spreman sam... da predložim inicijalni tekst i da mi Vlada kaže šta je za nju moguće, a šta nije, da dođemo do zajedničkog rešenja i da za to tražimo i podršku u međunarodnim krugovima. Završetak pregovora sa EU stoji nam kao Damoklov mač nad glavom - da li će uslov biti priznavanje nezavisnosti KiM ili da se ponašamo kao da pored nas postoji nezavisna država koju nismo priznali? U mnogim organizacijama nas više i ne pitaju - Kosovo je član Međunarodnog olimpijskog komiteta, a ogroman je pritisak i na Savet Evrope i pod maskom zaštite ljudskih prava i demokratije takozvana država Kosovo može da postane član i te organizacije. Tim pre što Razvojna banka Saveta Evrope već sarađuje sa Prištinom“. Jeste li o tome razgovarali sa premijerom? „Sa premijerom sam u naznakama poodavno o tome razgovarao i očekujem istovetan stav... Tim rešenjem niko neće biti zadovoljan, ali ja oduvek i tragam za rešenjem kojim neće biti zadovoljni ni Beograd ni Priština, jer je to jedino realno. Sve drugo bi bilo protivno demokratskim i civilizacijskim principima“... Rekli ste da sa premijerom razgovarate o konačnoj poziciji Srbije u odnosu na pitanje priznavanja Kosova. Ali ipak ste najavili svoj predlog o Kosovu? „To će biti predlog Vladi, jer ja po Ustavu nemam prava predlaganja Skupštini... Uzalud je pisati nešto što niko ne može da sprovede. To je za junoše, željne slave“... Kada planirate da podnesete taj predlog? „Saznaćete blagovremeno. To nije posao koji treba uraditi da bi propao. Prvi nacrt mogao bi da bude gotov veoma brzo i prvo ću ga predstaviti predsedniku Vlade“. Sve ovo, od reči do reči, koliko god nevernim Tomama izgledalo nemoguće, izgovorio je ekskluzivno za NIN predsednik Srbije. Doduše, u decembru 2014. Dakle, Tomislav Nikolić. Pa zašto onda danas svi s nestrpljenjem od predsednika očekuju da izađe sa svojim rešenjem za Kosovo, a pre četiri godine niko ga nije zarezivao „ni za suvu šljivu“? Šta se to sa nama u međuvremenu dogodilo? Da nismo, kojim slučajem, prespavali promene Ustava Srbije? Ako se ne varam, samo pre godinu dana Nikolića je zamenio Aleksandar Vučić. Sve ostalo je isto. Ili bolje rečeno, ništa više nije isto. I teško da će ikada biti. Ko zna, možda se ovih reči više ne seća ni bivši predsednik, svestan da bi ih novi predsednik mogao doživeti kao provokaciju. Nekako u isto vreme kada se Vučić preselio iz Nemanjine 11 na Andrićev venac, dobili smo i novog ministra odbrane. Za šest godina obrnuli smo pun krug – od Aleksandra (Vučića) do Aleksandra (Vulina). I sada bih prvi put potpisao Vulinove reči da „najveći broj problema dolazi od političara, a ne od vojnika“. Bože, kakve li probleme prave političari koji ni vojsku nisu služili? I dok Vučić još ne zna kada će nastaviti dijalog sa Tačijem, jer se u Briselu „svima smučio, niko ne želi da me više vidi“, Marko Đurić se kao hajduk prošle nedelje odmetnuo u Brisel, istrčao je polumaraton i „osvojio tri boda u gostima“. Hmm, i navijači u pauzama između dve tuče i paljenja autobusa znaju da je za tri boda dovoljna i pobeda od 1:0. Da se Marko nije umorio? Pa, nekada je glatko pobeđivao sa 5:0. Fali još samo da neko iz Prištine maratonske pregovore o statusu Kosova sa Markom Đurićem nazove „trkom zadovoljstva“.