Manifest nove opozicije

Moram priznati da sam uvek cenio slobodoumno mišljenje Jove Bakića, iako često imamo suprotne poglede na svet i političke stavove. Međutim, uprkos ideološkim i političkim razlikama uvek smo vodili kvalitetne i tolerantne polemike koje mogu da donesu preko potrebni demokratski duh našem društvu. Ako imamo različita mišljenja ne znači da treba da se međusobno istrebljujemo već da sagledamo oko čega možemo imati saglasnost, dok razlike neće nigde pobeći. Jedan od najvećih političko-psiholoških problema sa kojima se trenutno suočavamo u Srbiji je taj što su građani gotovo izgubili nadu da se bilo šta može promeniti (nabolje). Deo ovog izrazito negativnog političkog raspoloženja generiše se i iz očajanja zbog opstanka jedne totalitarne, štetočinske i korumpirane vlasti, a deo iz gubitka poverenja u opoziciju koja doživljava poraz za porazom. Opozicija koja nije svesna „krize opozicije“ u Srbiji – neće ništa uraditi. Vlast je kupila, ucenila ili na razne druge načine usisala u svoje redove većinski deo domaće intelektualne, medijske, privredne i političke scene. Vlast trenutno ima sveukupnu međunarodnu podršku za opstanak na vlasti. Vlast radi 24 časa na propagandi i ispiranju mozga naroda. Nijedan detalj u kontrolisanju sistema vlasti nije prepušten slučaju, nemaru ili slobodi. Vlast je ozbiljna, opozicija to definitivno nije u potrebnoj meri. Problem je i što opoziciju čini mnogo onih koji su ranije već bili na vlasti i nisu ostali u lepom sećanju naroda, tako da sada izazivaju nepoverenje u kompletan opozicioni rad. Što to nije pošteno prema onima u opoziciji koji nisu bili na vlasti i iza sebe nemaju nikakve afere – ko te pita?! Tu je Bakić potpuno u pravu: treba nam nova i nekompromitovana opozicija. Ali, koliko sam razumeo, on bi iz te priče isključio političke stranke opozicije, a ja bih predložio jedan drugačiji pristup. Naime, nisam za to da iznova zapadni centri moći okupljaju opoziciju u Srbiji i konačno uozbilje njene aktivnosti kada iz nekog razloga odnosno zbog interesa Zapada bude trebalo smenjivati aktuelnu vlast - da bi došao neko još lojalniji Zapadu. U tome ne bih da učestvujem. Zalažem se za to da se sami uozbiljimo, koncentrišemo, saberemo i organizujemo na novim principima: Vlast je jaka i ozbiljno organizovana mašinerija – može joj se suprotstaviti samo jaka i ozbiljno organizovana opozicija; Svi dosadašnji modeli opozicionog rada su potrošeni – mora se novim i kreativnim putem; Niko u opoziciji samostalno ne može da se suprotstavi vlasti – moramo ići ka ukrupnjavanju i formiranju jednog ili više opozicionih saveza koji će sarađivati; Svaki problem pojedinaca i grupa u Srbiji koji stradaju pod ovom vlašću je problem cele opozicije i mora se ići na teren a ne samo sedeti u Beogradu; Ne sme se dozvoliti nepotreban jaz ili sukob između političkih stranaka i građanskih inicijativa, jer smo svi na istom poslu promene sistema vlasti; Treba odvojiti pravu od lažne opozicije (Šešelj, Čanak, Čeda Jovanović...) koja radi za vlast i u prvi plan gurnuti nove, nekompromitovane ljude; Mora postojati jedinstven i jasan stav da je KiM sastavni deo Srbije i da nema potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma sa lažnom državom Kosovo. Ovo je presudno zato što onaj koji nema ovakav stav dokazuje da sedi na klupi za rezervne igrače Zapada. Nakon toga možemo razgovarati o moratorijumu na druge ideološke teme i posvećivanju borbi za smenu ove vlasti, formiranje prelazne vlade, oslobađanje medija i slobodne izbore na kojima će svako nastupiti sa svojim programom. Eto onda sjajne prilike da sve naše razlike dođu do izražaja.