Robin Hud sa Andrićevog venca

Kada se poklope briga MMF-a za pravni i ustavni poredak Srbije sa brigom njenog predsednika za penzionere kojima je pre tri i po godine smanjio zakonom utvrđene penzije, rezultat i ne može biti drugačiji od onoga što je pre nedelju dana obelodanjeno. Još jedan u nizu savršenih političkih trikova aktuelne vlasti, možda do kraja nerazumljiv ekonomskoj struci, ali izgleda kristalno jasan biračima SNS-a. Penzije će ponovo biti veće nego ikada, a najveće povećanje uslediće onima kojima nisu ni smanjivane. Računicom jasnom jedino njima i očigledno njihovim biračima, Vučić je ponovo uspeo da neophodno ukidanje Zakona o privremenom smanjenju penzija, na koje je nedavno upozorio MMF, a prethodno i Fiskalni savet Srbije, poveže sa opštom povišicom penzija, kako onima na koje se pomenuti zakon primenjivao, tako i onima na koje nije. Možda baš zato što se i ne rukovode istim motivima, Vučića nisu razumeli ni ekonomisti, a ni pravnici. Ako ostavimo po strani činjenicu da predsednik Srbije za to nema ingerencije, ni jednima ni drugima nije jasno kako će on to, kome, koliko i po kom tačno propisu udeliti, ili preciznije podeliti penzije u skladu sa svojom najavom. Ako se početkom fiskalne konsolidacije i pozivao na usvojeni Zakon o privremenom smanjenju penzija, ma koliko on pravnicima bio sporan i neustavan, na šta se sada planira pozvati? Da li će pravno zamešateljstvo sa početka konsolidacije zameniti novim, vrednujući samo političke motive ili će pak najnoviju političku odluku ipak uviti u makar ikakav pravni celofan, dovoljno opipljiv čak i za nadležne ustavobranitelje? Šta o Vučićevom najnovijem političkom potezu kažu ekonomisti, a šta branitelji Ustava i zakona? „Na osnovu informacija sadržanih u medijima nije moguće pouzdano protumačiti koliko će koje penzije biti povećane. Ipak, na osnovu procenjenog iznosa sredstava za isplatu od 33 milijarde dinara izgleda da će se penzije koje nisu smanjivane povećati za pet odsto, dok će se penzije koje su krajem 2014. smanjene povećati za procenat kojim će se vratiti na nivo pre smanjenja“, kaže za NIN Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, analizirajući Vučićevu najavu da će povišica iznositi između osam i 13 odsto. Arsić, međutim, veruje da bi ovakav način povećanja penzija imao barem dve, kako kaže, važne slabosti. „Prvo, ni nakon ovog povećanja ne bi se uspostavili odnosi penzija koji su postojali pre njihovog smanjenja 2014, a koji su definisani Zakonom o penzijskom osiguranju. Naime, penzije koje nisu smanjivane bile bi za pet odsto veće u odnosu na penzije koje su smanjene, a to ne odgovara penzijskim propisima. Drugo, ako se ne primene dodatna korektivna pravila, ovakvim povećanjem penzija promenio bi se rang između nekih penzija, pa bi penzioneri koji su 2014. godine primali 25.000 dinara sada imali veće penzije od onih koji su tada primali, na primer, 26.000 dinara. Mada ovo nije naročito bilansno značajno, principijelno je neprihvatljivo da se ad hoc propisima menja rang penzija“, kaže ovaj sagovornik NIN-a. Najavljujući ukidanje spornog zakona u novembru ove ili najkasnije početkom naredne godine, predsednik Srbije nije objasnio i kako namerava da to učini, a da pritom ispoštuje odredbe napisane u sistemskom Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju. Ako mu je to uopšte i namera. Arsić smatra da bi ukidanjem zakona o privremenom smanjenju penzija i vraćanjem na stanje iz 2014, morali da se uspostave odnosi između različitih penzija identični onima koji su postojali pre njihovog smanjenja. „To znači, ako je jedan penzioner imao duplo veću penziju od drugog penzionera 2014, on bi i nakon ukidanja zakona o privremenom finansiranju morao da ima duplo veću penziju. Ta bi se postiglo tako što bi se uz opšte povećanje penzija od dva do 2,5 odsto, dodatno povećale penzije koje su 2014. smanjene. Konkretni procenti dodatnog povećanja bili bi različiti za svaki nivo penzija, jer je i smanjenje bilo različito. Tako, na primer, penzioner koji je pre smanjenja imao penziju od 30.000 dinara, imao bi dodatno povećanje od 3,8 odsto, dok bi penzioner koji je primao penziju od 70.000 dinara imao povećanja od 18,2 odsto“. Dokaz da je odluka koju su vlasti donele politička, Arsić nalazi u činjenici da se najavljuje veliko povećanje penzija onima kojima penzije prethodno nisu ni smanjene. „U toj grupi je oko 60 odsto penzionera, to jest veliki deo glasačkog tela. Ekonomski održivo povećanje penzija, kojima bi se istovremeno dostigli odnosi između različitih penzija, koji su definisani penzijskim zakonom, podrazumevalo bi da se sve penzije povećaju za dva do 2,5 odsto, što će približno odgovarati inflaciji u ovoj godini, a da se dodatno povećaju penzije koje su smanjene krajem 2014.“ Razloge zbog kojih vlast, a na prvom mestu predsednik Srbije nije prilikom izrade budžeta za 2018. uvažio baš onaj predlog Fiskalnog saveta koji se odnosio na ukidanje privremenog zakona, ali je to naprasno uradio nakon istog upozorenja MMF-a, Arsić analizira ovako: „Potrebno je imati u vidu da MMF uspeh fiskalne konsolidacije u Srbiji tokom prethodne tri i po godine tumači i kao sopstveni uspeh, zbog čega nastoji da se ostvareni rezultati očuvaju. U tom kontekstu insistiranje MMF-a da se reši problem privremenog smanjenja penzija ima za cilj da se otklone rizici koji bi mogli da ugroze rezultate fiskalne konsolidacije. Verujem da je i Vlada jednim delom motivisana sličnim razlozima, a da je dodatno motivisana analizama Fiskalnog saveta, prema kojima je rešenje problema smanjenja penzija fiskalno moguće. Verujem da su uticaj imali i medijski pritisci i pretnje sudskim sporovima od strane penzionera čije su penzije smanjene, ali vlast je svakako vodila računa i o političkim interesima vladajućih stranaka, pa su značajno povećane penzije koje nisu ni smanjivane.“ Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije, kaže da oni podržavaju ukidanje Zakona o privremenom smanjenju penzija i „povratak u sistemske okvire koje propisuje Zakon o PIO“ i podseća da su još septembra prošle godine, prilikom analize budžetskih mogućnosti za ovu godinu, ukazivali na potrebu da se izađe iz privremenih mera štednje, jer su svi trendovi pokazivali da je fiskalna kriza prošla. „Ukidanje Zakona ne znači da se nivo penzija vraća na 2014, jer su u međuvremenu bila tri povećanja penzija, što znači da će penzije biti za 7,9 odsto veće nego 2014.“ Šta će se, međutim, desiti nakon suspenzije spornog propisa, Altiparmakov ne može u ovom trenutku da pretpostavi. „Nisu izneti konkretni planovi kako se nameravaju rešiti dodatni progresivni podsticaji za penzije ispod proseka. Ipak, važno je napomenuti da Zakon o PIO ne samo da propisuje način određivanja prve penzije već i način usklađivanja penzija, koji mora biti identičan za sve. Tako da nema zakonskog prostora za različite ili progresivne stope usklađivanja penzija. Na primer, Ustavni Sud Italije je pre nekoliko godina proglasio neustavnim svojevremeni pokušaj progresivne indeksacije penzija u toj zemlji“, kaže Altiparmakov. On dodaje da je progresivna raspodela penzija, odnosno insistiranje da se smanje razlike između onih sa manjim i većim penzijama, legitimna odluka izvršne vlasti. „Vlada ima na raspolaganju sijaset mera, od poreske politike do socijalnih davanja, koja se mogu iskoristiti za progresivniju raspodelu javnih sredstava, poštujući pritom sistemska načela Zakona o PIO, koji ne ostavljaju mogućnost progresivne indeksacije penzija“, upozorava Altiparmakov. Drugim rečima, ukoliko bi da kroji penzijsku politiku onako kako to odgovara interesima onih koji trenutno vladaju, predsednik države morao bi - osim najavljenog ukidanja Zakona o privremenom smanjenju penzija - pronaći drugi način da to i učini. U suprotnom rizikuje da jedan posve problematičan zakon o smanjenju penzija, zameni nekim drugim, koji će legalizovati ništa drugo do političke ambicije srpskog Robina Huda, koji ne osvrćući se na ono što piše u Zakonu o PIO, deli javni novac kako on smatra da je pravedno i potrebno. A ceh takve raspodele mogao bi na kraju iznositi i milijardu evra, ukoliko kivni penzioneri uspeju pred domaćim ili međunarodnim sudovima da dokažu da vlast nije imala pravo da smanjuje njihove stečene penzije, pa makar se pravdala i potrebom da izbegne državni bankrot. Na stranu činjenica da vlast, ma koliko brojke u budžetu bile sjajne, svakim svojim novim potezom protivnicima fiskalne konsolidacije dokazuje da su bili u pravu.