Najskuplji cirkus na svetu

Svetska fudbalska federacija (FIFA) kaznila je ovih dana Engleze, a prethodnog meseca Ruse, i negde između tih kazni nalazi se sve što treba znati o principima globalnog fudbala. Rusi su platili 22.000 funti zbog toga što su navijači u Sankt Peterburgu majmunskim kricima i sličnim repertoarom reagovali na Pola Pogbu i Usmana Dembelea tokom prijateljske utakmice Rusija – Francuska u martu. Evropska fudbalska federacija (UEFA) kaznila je navijače Zenita iz Sankt Peterburga već dva puta ove sezone iz istih razloga, a u tom istom Sankt Peterburgu igraće se sedam utakmica Svetskog prvenstva, i barem jednom će nastupiti reprezentacije Nigerije, Brazila i Kostarike, a uz njih i Maroko, Egipat i Iran. Prilika za majmunisanje, dakle, koliko god rasistička duša poželi, ali zašto se ne bi glupirali Rusi kada se majmuniše i FIFA? Englezi će platiti 16.000 funti zbog toga što je na prošlogodišnjem Mundijalu za igrače do 20 godina na njihovoj klupi jednom viđena konzerva red bula. Zar FIFA toliko strogo bdi nad zdravljem mladih fudbalera? Ma kakvi, problem je u tome što je neki engleski momčić pio baš red bul, a ne pauerejd, zvanično energetsko piće FIFA. Sve u svemu, princip modernog fudbala je taj da za iste pare možete da se ogrešite i o sponzora i o osnovnu ljudskost, i u tom svetlu treba promatrati halabuku oko toga što se Svetsko prvenstvo igra baš u Rusiji. Uzimajući u obzir razmere pobune, neko naivan bi pomislio da je malo nedostajalo da Moskva ostane bez tog domaćinstva. Slavni veznjak Mančester Sitija Jaja Ture je još 2013 – nakon što su ga, naravno, rasno vređali navijači moskovskog CSKA – rekao da bi crni igrači trebalo da bojkotuju SP 2018. ako se Rusi ne pozabave rasizmom. Slavni glumac Stiven Fraj samo je jedan od poznatih potpisnika peticije da se Rusiji oduzme Svetsko prvenstvo zbog kršenja LGBT prava. Aneksija Krima 2014. na tom poslu je angažovala nekoliko britanskih parlamentaraca i američkih senatora, posle obaranja malezijskog aviona iznad Ukrajine pridružile su im se i kolege iz Bundestaga, a ostatak ruskog petljanja u istočnoj Ukrajini dodao im je i tadašnjeg britanskog premijera Dejvida Kamerona. Od sveg tog višegodišnjeg vitlanja drvenim diplomatskim mačevima na kraju je ispalo da Svetskom prvenstvu neće prisustvovati britanski zvaničnici – što su odlučili tek nakon trovanja Sergeja Skripalja – a Hjuman rajts voč je krajem maja još jednom pozvao na bojkot i druge svetske lidere zbog združenih rusko-sirijskih zverstava. Bojkot su do sada najavile samo švedska i islandska vlada. Lako je sada lamentirati nad svetom u kome ti dođe isto popiti nesponzorisano energetsko piće i bombardovati Alepo, ali bi perspektive radi trebalo poslušati i ljude kojima su ideje oduzimanja domaćinstva i(li) bojkota od samog početka bile blesave. Mihail Hodorkovski, ruski oligarh u švajcarskom izgnanstvu, jedan od najpoznatijih kritičara Kremlja, smatra da je zapravo dobro što će „Svetsko prvenstvo pokazati običnom Rusu da Rusija nije okružena neprijateljima”. Hodorkovski, doduše, misli i da bi političari Zapada tokom prvenstva trebalo da izbegavaju Putina i da „jasno kažu kako posećuju rusko društvo, ali ne i kriminalnu kremaljsku kliku“. Pošto prosečan političar, bio sa Istoka ili sa Zapada, „društvo” uglavnom gleda na televiziji, od toga nema ništa, ali među protivnicima bojkota je i poznati Gardijanov sportski novinar Barni Ronej. „Bilo bi apsurdno bojkotovati Svetsko prvenstvo kada su ruski novac i uticaj utkani u našu ekonomiju, pravo i politiku; kada globalna veš-mašina londonskog tržišta nekretnina pohlepno guta i legitimno i upitno rusko bogatstvo”, zapisao je Ronej u kolumni. Ronej time i objašnjava zašto Rusija nije mogla ostati bez Svetskog prvenstva, ali i objašnjava šta bi bila prava, a ne simbolična kazna za Moskvu, ako je nekome već do toga. No jedno veliko ime ostrvskog fudbala pita se zašto Moskvu uopšte kažnjavati. Geri Lineker, vitez Reda britanske imperije, najbolji strelac Engleske na svetskim prvenstvima, voljeni sin Albiona bez žutog kartona u karijeri, rekao je sledeće za magazin Rejdio tajms: „Ko smo mi da presuđujemo ko je dostojan Svetskog prvenstva? Znamo koliko naša zemlja ume da bude korumpirana.” Dobri dečko Lineker ovde je zapravo ispao i najpametniji. Neka bude da bi Rusiji trebalo oduzeti SP 2018. zbog svinjarija kod kuće, u Ukrajini, u Siriji, ali otkud onda Englezima ideja da su ga oni dostojni kada petljaju po toj istoj Siriji? A ako su tamo na strani „dobrih momaka”, jesu li i u Jemenu, gde pomažu Saudijskoj Arabiji da zemlju od 28 miliona stanovnika pretvori u krater? Možda zvuči cinično, ali ako je Svetsko prvenstvo moglo da se igra u fašističkoj Italiji 1934, u Argentini pod vojnom huntom 1978, u SAD bilo kada, u Brazilu koji se i za Svetsko prvenstvo 2014. i za Olimpijadu 2016. spremao proterujući ljude iz favela da bi turistima bilo lepše, onda vala može da se igra i u Rusiji. Rusija je, dakle, dobila svoj zabavni park, koji počiva na uobičajenim temeljima. Andrej Žvirblis, zamenik direktora ruskog Transparensi internešenela rekao je engleskom novinaru Oliveru Bulou – u slobodnom, ali približnom prevodu – da je Saransk „vukojeb... usred p. m.”, te da niko nema pojma kako je taj grad završio na spisku domaćina. Ista organizacija, navodi Bulou, analizirala je gradnju novih puteva za Svetsko prvenstvo i zaključila da je skoro pola izdvojenog novca potrošeno sumnjivo, što bi, ako je analiza ispravna, značilo da ih je vlada preplatila 43 miliona dolara. A to je, vele dalje, tek kusur od dvanaest milijardi dolara, koliko iznosi ruski budžet za Svetsko prvenstvo. Već se dižu i glasovi koji pitaju čemu će, dođavola, tri kompletno renovirana i devet od temelja podignutih basnoslovnih stadiona služiti kada cirkus ode iz Rusije. Rostov na Donu je dobio stadion kapaciteta 45.000 mesta, a njegov prvoligaš na utakmice u proseku privuče oko 13.000 ljudi. Volgograd, Kalinjingrad i Nižnji Novgorod nemaju prvoligaške timove. Saransk nema čak ni drugoligaša. Soči nema profesionalni fudbalski tim. Sve je, dakle, spremno, pa kada je već tako, mogla bi se reći neka i o fudbalu, onom globalnom. Odmah, na startu, kakvo je to veliko takmičenje bez Italije i Holandije? Posle toga – prvi put nastupaju Panama i Island, a potonji nosi čast najmanje zemlje koja se ikada kvalifikovala za Svetsko prvenstvo. Maroko se vraća nakon dve decenije odsustva, Egipat nakon 28, Peru nakon 36 godina. Kladionice najveće šanse daju uobičajenim osumnjičenima – kolo vodi Brazil, a prate ga Nemačka, Francuska, Španija, Argentina, Belgija. Engleska im svima gleda u leđa. Sve to po čuvenom engleskom lancu kladionica Vilijam Hil, koji šanse Srbije procenjuje na 150:1, dakle u rangu Egipta, Nigerije, Senegala i Švedske, i malo je verovatno da bi se tu nešto promenilo čak i da je Vučić „orlovima” obećao milijardu evra za osvajanje trofeja. Srbima je posebno uvredljivo to što su šanse Hrvata „čak“ 28:1, bolje nego ruske. Gomila ovih predviđanja će se, naravno, urušiti već posle dve nedelje, a to će umnogome zavisiti od toga kako će igrati najskuplji, koji će listom biti u Rusiji. Kristijana Ronalda – kome je kao i Mesiju, Nejmaru i Marku Asensiju zapretila Islamska država – čuvaće čuveni borac sa bikovima Nuno Marekoš. Stadioni će pak biti branjeni protivvazdušnim raketama, a u blizini će, zlu ne trebalo, biti i lovački avioni. FIFA se zadovoljno smeška. “Pauerejd” je opet zvanično energetsko piće.