Dvosmislice

Zadatak je velikih jednojezičnih rečnika, odnosno redakcija ili naučnih ustanova koje iza njih stoje, da svakoj reči odrede tačan oblik, promenu i moguća značenja. U praksi je to često teže izvodljivo nego što izgleda. U izlogu velike prodavnice odela čitam oglas: „VELIKO SNIŽENJE – 70%, NA GARDEROBU, BRUSEVE, VEŠ“. Neki stranac koji se tu šeta sa srpskim rečnikom u ruci videće da brus znači „kamen za oštrenje sečiva“, setiće se da mu baš to treba, i biće vrlo zbunjen kad mu kažu da se u dotičnoj radnji prodaje samo ženska odeća. U rečnicima stranih reči, inače, postoji samo pun oblik tog germanizma, brusthalter, uz objašnjenje da se to na srpskom zove grudnjak. Neke reči su i u izvornim jezicima dvosmislene. Takva je sankcija i glagol sankcionisati, o kojima je svojevremeno opširno pisao pokojni dr Egon Fekete. Latinsko sanctio prvobitno je značilo „zvanično odobrenje, potvrda od vlasti“, pa je i glagolu sankcionisati osnovno značenje „odobriti, ozvaničiti“. Onda su te sankcije, te zvanične odluke, sve češće počele da se odnose na kaznene mere protiv drugih država, pa danas i sankcionisati najčešće koristimo u značenju „kazniti“, koje mu zapravo uopšte ne pripada. Ni domaće reči nisu uvek jednoznačne. Prof. LJubomirka Krkljuš još davno mi je pisala o glagolu osvetiti, koji ima dva potpuno različita značenja u „Vladika je došao da osveti novopodignutu crkvu“ i „Uze pušku, rešen da osveti ubijenog brata“. Sa odgovarajućim imenicama nema zabune, jer u jednom slučaju glasi osvećenje a u drugom osveta. Za prvo značenje može nam pomoći stariji oblik osveštati, ali kod njega imenica može biti dvosmislena, jer rečnici priznaju osveštenje i kao varijantu od osvešćenje (dolaženje k svesti). Kad bi vas neko pitao šta znači rasnolik, verovatno biste odgovorili: „Ne postoji takva reč, sigurno je greška umesto raznolik!“ U stvari, upravo tu reč čuo sam pre neki dan u emisiji „Čekajući vetar“ na Radio Beogradu. Gošća iz nekog udruženja odgajivača mačaka i pasa objašnjavala je da postoje mačke s pedigreom, kojima se tačno mora odrediti rasa, starost, poreklo i čije rađanje, uzgoj i prodaja drugim vlasnicima moraju biti pod strogim nadzorom. Problem je što postoje i „rasnolike mačke“, koje izgledaju kao da pripadaju određenoj rasi, a posle se ispostavi da je u pitanju najobičnija ulična maca.