Nepodnošljiva lakoća nasilja

Nema baš nečeg posebno novog u konstatacijama predsednika opštine Paraćin, Saše Paunovića, da se u jednoj od pet opozicionih lokalnih samouprava u Srbiji dešava zloupotreba državnih institucija, da SNS sprovodi organizovanu i sinhronizovanu medijsku kriminalizaciju političkih protivnika, preti i zastrašuje odbornike. Zašto ovo nije neka novost? Jednostavno zato što naprednjačka vlast skoro isto čini i u onim opštinama u kojima ima dominantnu većinu. Ali to već zadire u prirodu samog režima i paranoični strah da bi građani brže nego što bi bilo ko mogao da pretpostavi, mogli da dođu po svoje i traže da se naplate za minulih šest godina poniženja, za više od pola decenije u kojoj su partijski šoferi postali korumpirani bumbari, a režim balansirao između ekonomskog liberala i lažnog čuvara kosovskog mita. Otuda i potreba da se mali opozicioni arhipelag u okeanu naprednjačkih opština i gradova na svaki način stavi pod kontrolu za još jedno friziranje stvarnosti. Ono što je novost jeste da će problem ono malo opština u kojima je opozicija na vlasti biti internacionalizovan jer se Paunović obratio Komitetu za monitoring Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope i da će o pritiscima režima biti reči tokom zasedanja ovog tela 28. juna u Turskoj. Paunović za NIN kaže da se za ovaj korak odlučio zbog nezapamćene kampanje protiv opštinskih čelnika. „Postoji više od 300 objava protiv nas, a mehanizam delovanja je širenje lažnih vesti. Poslednja u nizu je da smo na asfaltiranje ulice koja je u potpunom raspadu potrošili šest miliona dinara, što je notorna neistina. Nakon toga vest počinju da komentarišu istaknuti članovi SNS-a, a sto puta ponovljena laž postaje istina. Na kraju ove medijske kriminalizacije dolaze pozivi tužilaštvu i policiji da budemo procesuirani. Dakle, reč je o medijskoj pripremi našeg hapšenja“, ističe Paunović. On, takođe, naglašava da se pritisci ne iscrpljuju u medijskoj manipulaciji, već da naprednjaci koriste i fizičko nasilje. „Krajem aprila, pred zasedanje opštinske skupštine, dobio sam obaveštenje od pojedinih članova SNS-a koji su protiv ovakvih metoda da će biti upada u Skupštinu, kako bi se na ulicu izbacili `kriminalci`. Aktivisti naprednjaka na čelu sa poverenikom Nebojšom Simićem zaista su pokušali upad, ali im građani nisu to dozvolili. Uredno su propustili njihove odbornike, a ostali nisu mogli da se probiju. Cilj je bio da se onemoguće sednice kontinuiranim upadima u Skupštinu. Nakon tri meseca blokade, bili bi raspisani vanredni lokalni izbori“. A da će o pritiscima na opozicione opštine raspravljati Komitet za monitoring Saveta Evrope potvrdio je u izjavi za Radio Slobodna Evropa predsednik ovog tela Lindert Ferbejk koji je kazao da je primio pismo Saše Paunovića. Ferbejk je naglasio da će se u Istanbulu diskutovati o tome koju proceduru primeniti i precizirao da Komitet može poslati misiju da prikupi činjenice povodom tvrdnji predsednika paraćinske opštine, ali i da bi mogli da najpre pošalju pismo Vladi Srbije da se izjasni o žalbama, nakon čega bi sledila debata u Savetu Evrope. „Mislim da ćemo, verovatno, prvo tražiti reakciju Vlade, kako bismo imali obe strane priče. Od informacija koje dobijemo zavisiće da li su one dovoljne za javnu debatu ili ćemo morati da pošaljemo misiju za utvrđivanje činjenica na terenu“, objašnjava Ferbejk. U međuvremenu, inicijativi da se zatraži pomoć Saveta Evrope pridružili su se Šabac, grad u kome je na vlasti opoziciona partija Zajedno za Srbiju koju vodi gradonačelnik Nebojša Zelenović i opština Čajetina, čiji je predsednik Milan Stamatović, lider Zdrave Srbije. Zelenović kaže za NIN da se gradska uprava Šapca sreće sa neprestanim opstrukcijama praktično od dolaska SNS na vlast 2012. Kao poseban problem ističe način na koji se novac iz budžeta Srbije deli lokalnim samoupravama i ukazuje na političku korupciju, jer opštine koje su mnogo manje od Šapca dobijaju znatno više novca zato što je u njima na vlasti SNS. „Naš godišnji budžet je 300 miliona dinara, a toliko je dobio i Zaječar kada je Boško Ničić odlučio da promeni stranu. Šta reći za Loznicu kojoj je iz budžeta prebačeno 500 miliona dinara? Izmenama poreskih zakona Šabac je u poslednjih šest godina izgubio 12 miliona evra. Osim toga, država gradu duguje milion evra za izgradnju gradskog bazena i još 2,5 miliona evra u nekretninama, na koje imamo pravo a koje ne možemo da koristimo. Nije da kukamo, samo ukazujemo na sveopštu hajdučiju koja hara Srbijom. Budžet Šapca je stabilan, nikome ne dugujemo ni dinara, ali to nije dovoljno da se grad razvija onako kako građani to zaslužuju“, ističe Zelenović. Do zaključenja ovog broja NIN nije dobio komentar iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu povodom navoda dvojice predsednika opština. Problem u čitavoj stvari bi mogao da bude to što su evropske institucije pokazale zavidan stepen tolerancije za Vučićevo „vršljanje“ po Srbiji sve dok ga vide kao garanta ostvarenja njihovih interesa. Nije, recimo, neka tajna da briselskim činovnicima „puca prsluk“ zato što je vlast medije „oslobodila“ transparentne privatizacije, dozvoljavajući svakoj fukari da pljune u dlanove i krene da nepovratno uništava medije sa decenijskom tradicijom i pristojnim izgledima za budućnost. Nije da im je mnogo stalo ni do izbornih marifetluka, čak ni do toga što znaju da je Srbija označena kao jedna od destinacija za pranje novca. U takvoj postavci stvari, pitanje je hoće li Savet Evrope koji nije u sistemu institucija EU moći išta da učini za opozicione lokalne samouprave. Ferbejk objašnjava da će debata biti završena zaključcima i preporukama i zatim uvršćena u dnevni red sastanka ministara inostranih poslova zemalja članica Saveta Evrope. Tada će i srpski ministar morati da se suoči sa pitanjima kolega. Saša Paunović kaže da nema neka velika očekivanja, imajući u vidu ograničene mehanizme Saveta Evrope. „Jasno je da Savet Evrope ne može mnogo da pomogne, moramo sami da se izborimo za slobodu. Neke konkretne posledice mogle bi da proisteknu tek ako se za čitav slučaj zainteresuje Evropska komisija koja će dobiti zaključke. Ovako, ono što bi moglo da bude korisno je donošenje nekog dokumenta u kome se konstatuju pritisci države na opozicione lokalne samouprave, koji će biti argument u raspravi o stanju u ovim opštinama. Ukoliko bi se ovo dogodilo, svaki naredni slučaj bio bi pod još većom prismotrom Saveta Evrope“, smatra Paunović. Ukoliko se, pak, dogodi kvalitativni zaokret u tretmanu statusa kakav sada imaju opozicione opštine, biće to mali znak da se jedan period u vladavini Aleksandra Vučića završio i da nastupa nova realnost. A u taj prostor smešteno je i objašnjenje zašto je priča o Kosovu i Evropi tako beznadežna pod ovom vlašću. Da bi izbegao te nove okolnosti, Vučić će ubeđivati građane kako je Srbija bolja svetu ukoliko je gora sebi, jer dobro zna da sve što je dosad oposlio neće značiti ništa ukoliko ne isporuči Kosovo. S druge strane, vlastima nije ostalo mnogo aduta o rukama – vrhunsko postignuće da nisu u ratu sa ostatkom galaksije i pozivanje na banalnu državotvornu doping strategiju o prosečnoj plati od 500 evra. Ono kad Vučić kaže da će ti biti bolje. I koliko god sada izgledalo da je lakše zamisliti Srbiju bez ikakve vlasti nego vlast bez Vučića, u ovoj oročenoj igri neko će morati da bude izigran – međunarodna zajednica ili građani. Račun će, svejedno, stići – samo je pitanje vremena.