Investicioni talas za snažan EPS

Snažan investicioni ciklus u srpskoj energetici pokrenula je i predvodi Elektroprivreda Srbije, sa više desetina projekata koji se realizuju ili pripremaju. EPS je samo u periodu od 2015. do 2017. godine kroz revitalizacije, nabavke savremene opreme, zaštitu životne sredine i pripreme za gradnju novih kapaciteta investirao 1,2 milijarde evra. Takav tempo ulaganja omogućilo je to što su od kraja 2015. mnogi projekti uspešno restartovani. Pokrenuta je realizacija izgradnje novog termobloka u Kostolcu, modernizacija hidroelektrane Zvornik i malih hidroelektrana, prvog EPS-ovog vetroparka u Kostolcu, postrojenja za odsumporavanje, a ubrzan je „zeleni“ projekat u Kolubari. Osnovu proizvodnje EPS-a čine termokapaciteti i njihova snaga povećana je za 220 megavata radovima na TENT A, TENT B i TE Kostolac B. U kratkom periodu, urađeno je mnogo, što je još veći uspeh ako se u vidu ima da je energetika sektor dugih rokova u kojem od ideje do završetka projekta prođe i po nekoliko godina zbog komplikovanih procedura, dozvola, rešavanja pitanja imovine. Jedan od strateških pravaca kojima EPS ide je revitalizacija hidroelektrana, kojima se dobija značajno povećanje snage i radnog veka ovih postrojenja. Svaki kilovat-čas dobijen iz vode je veoma značajan, jer dolazi iz obnovljivih izvora i ima nižu cenu od proizvodnje iz uglja. Radovima na Đerdapu 1, HE Zvornik i HE Bajina Bašta, hidrokapaciteti EPS-a su povećani za 140 megavata. I to je samo početak, priprema se revitalizacije svih 10 agregata u HE Đerdap 2 koja će doneti novih 50 megavata snage za proizvodnju električne energije. Za ovaj projekat, ali i za revitalizacije agregata u Vlasinskim HE, RHE Bajina Bašta, hidroelektranama Potpeć i Bistrica rade se ispitivanja stanja opreme i priprema investiciono-tehničke dokumentacije. Realizacijom ovih investicija ne samo da će EPS dobiti obnovljene kapacitete veće snage, već će se podstaći i razvoj u lokalnim sredinama. Svako ulaganje EPS-a ima višestruki značaj, jer, na primer, gradnjom trafostanica i unapređenjem mreže, obezbeđuju se kapaciteti za priključenje novih fabrika i podstiče se zapošljavanje, a time i lokalna privreda. U strateškim ciljevima EPS-a od 2018. do 2027. godine, prioriteti su usmereni na sigurnost snabdevanja, ispunjenje ekoloških obaveza, modernizaciju, ekonomsku održivost, i dalju realizaciju investicija. Zato će u oblast rudarstva biti uloženo 1,1 milijarda evra, u termosektor 1,7 milijardi evra, u obnovljive izvore 700 miliona evra, a u distributivne i korporativne projekte 1,4 milijarde. Ukupno posmatrano, investicije do 2027. godine iznosiće 4,9 milijardi evra. Planiranje i priprema svih ovih projekata je sastavni deo razvojne strategije firme, jer kako je rekao još Bendžamin Frenklin – „propustiti planiranje, znači planirati neuspeh“. Zbog dugih rokova u energetici, uvek se mora razmišljati unapred. Da bi EPS bio efikasniji i da bi se poštovalo zacrtano, unapređeni su procesi planiranja investicija i investicionog održavanja, kao što su kapitalni remonti. Otvaranje tržišta električne energije, promena fokusa ka obnovljivim izvorima, tehnološki napredak i sve stroži propisi u zaštiti životne sredine, umnogome su izazvali da velike energetske kompanije moraju u svojim planovima da obuhvate više segmenata poslovanja nego što je to bio slučaj do pre deceniju ili dve. Elektroprivreda Srbije potpuno je posvećena upravo realizaciji velikih, strateških investicionih projekata. Taj posao nije lak ni za jednu evropsku energetsku kompaniju, a pogotovo za EPS koji sa sobom vuče breme teških vremena i decenija bez investicija, dok su konkurenti implementirali najnovije tehnologije i stekli prednost. Ona, ipak, nije nedostižna, što EPS u poslednje dve godine i pokazuje, uprkos najnižoj ceni struje u Evropi. Pokrenuta je i realizacija projekta izgradnje vetroparka u Kostolcu, kojim EPS, ceo srpski energetski sistem i Srbija sigurnim koracima idu ka ispunjavanju obaveza o povećanju udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji na 27 odsto. Prvi vetropark koji će EPS graditi je značajna investicija ukupne vrednosti oko 100 miliona evra. Snagom od 66 megavata u 20 vetrogeneratora ovaj vetropark obezbediće dovoljno energije za snabdevanje 30.000 domaćinstava. Oko 70 odsto električne energije EPS dobija iz lignita u termoelektranama i da bi obezbedio stabilnu proizvodnju i u narednim decenijama sprovode se i u planu su velika, kapitalna ulaganja koja bi trebalo da obezbede najefikasnije i ekološki prihvatljivije korišćenje. Ugalj kao resurs za proizvodnju električne energije je realnost Srbije i kao Poljska i Češka, članice EU, možemo pokazati da kroz ekološke investicije možemo napraviti balans između nacionalnih energetskih potreba i životne sredine, a po ekološki prihvatljivim standardima i najvažnije u skladu sa nacionalnim ekonomskim interesima. Samo u projekte zaštite životne sredine termokapaciteta EPS će uložiti više od 600 miliona evra do 2025. godine. U toku je projekat izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, koji obezbeđuje budućnost Termoelektrane „Nikola Tesla A“, najvećeg termopostrojenja u Srbiji. Ova „fabrika struje“ biće usaglašena sa evropskim standardima zaštite životne sredine. Sistem za odsumporavanje dimnih gasova na četiri bloka TENT A snage veće od 300 megavata vredan je 167,2 miliona evra i smanjiće emisije sumpor-dioksida devet puta. Pored ekološkog značaja, ova investicija je i primer dobre prakse uticaja EPS-a na nacionalnu ekonomiju, jer su u poslu u kojem je nosilac japanska firma Mitsubishi Hitachi Power System, srpske firme dobile oko 60 odsto obima posla. Trend što većeg učešća srpskih firmi u realizaciji investicija EPS podržava i na jednom od najznačajnijih projekata, izgradnji novog termobloka Kostolac B3 snage 350 megavata. To je prvi veliki termokapacitet koji se u Srbiji gradi posle gotovo tri decenije. Vrednost investicije je 613 miliona evra i pored toga što će za pet odsto povećati proizvodne kapacitete EPS-a, obezbediće dodatnu sigurnost energetskog sistema Srbije. Projekat se finansira iz kredita kineske Eksim banke i sredstava EPS-a, dok je glavni izvođač radova kompanija China Machinery Engineering Corporation. Da bi se obezbedile dovoljne količine uglja za Kostolac B3, u toku je projekat povećanja proizvodnje uglja u kopu Drmno sa devet na 12 miliona tona godišnje. Ipak, glavni oslonac EPS-ovih termoelektrana je Rudarski basen Kolubara, sa proizvodnjom od 30 miliona tona uglja godišnje. Da bi se održala i unapredila proizvodnje u Kolubari, radi se intenzivno na otvaranju novog kopa Radljevo. U Radljevu bi 2019. godine trebalo da počne proizvodnja uglja, dok su na novom kopu Polje G otkrivene prve količine uglja. Priprema se i otvaranje kopa Polje E i uz to će EPS imati obezbeđene dodatne količine uglja do sredine veka.