Pikasov krojač

Mikele Sapone je moj stari poznanik – piše Dragoslav Adamović u NIN-u pre šezdeset godina. „Kad odem u Kan, znam unapred, bar dva, tri puta biću s njim... Da ga predstavim: Mikele Sapone, krojač, Nica, Rue de Chateauneuf 9, telefon 868-06...“ Napolitanac, kako kaže, po rođenju i temperamentu, sa skupom pasijom: „Kolekcionar je amater, na zidovima njegovog petosobnog stana visi preko 150 slika probranih predstavnika savremenog svetskog slikarstva, od Pikasaa i Šagala, pa sve do starog Severinija, Manjelija, Pinjona, Miroa.“ Bio je i komesar, jugoslovenski partizan, prijatelj i lični krojač Pabla Pikasa. Novinar našeg nedeljnika seća se susreta sa tim zanimljivim čovekom dok čita članke o njemu, iscepljene iz novina Frace-Soir i magazina Life. Prilikom upoznavanja, Pikaso mu je dao nacrt za polukaput, poluvindjaknu, a kad je ovaj to majstorski sašio, počeli su da sarađuju. Pasus se završava zaključkom da u tom trenu, u sefu jedne banke u Nici, Sapone čuva osamnaest Pikasovih crteža. Saznajemo da krojač voli o svemu da priča, osim o slavnom prijatelju – „reč čovek ne može da mu izvuče“. Sapone nije dao Dragoslavu Adamoviću ni Lajfove fotografije, ali je zato krojačeva supruga, Splićanka, pronašla jednu od ranije, posle objavljenu na stranicama NIN-a. (U elegantnom odelu, isprobava na Pikasu novu bluzu.) Tek duboko u noć, malo se otvara i priča da veliki slikar ima strašnu memoriju. Neki trgovac, veli Sapone, zamolio ga je da ode do Pikasa i s njim proveri da li je reč o falsifikatu ili originalnoj umetnini koju tih dana hoće da kupi. „Pikaso je bio raspoložen, zainteresovao se i pitao: da li preovlađuje plavo? A da li u levom uglu ima nešto kao vatra? Da li je pozadina crna, kao noć u planini? Kada je Sapone sve potvrdio, Pikaso je rekao: `Jeste, to je moja slika, napravio sam je u jesen 1906, lutao sam kroz Pirineje i slikao. Jedan neuki seljak me dobro ugostio, dao mi supe i hleba, i ostavio sam mu tu sliku. Čudio se, nije znao šta da radi, i ja sam je obesio na zid njegove kolibe.`“