Buka vlasti i muk pravosuđa

Verzija događaja koju je vlast ponudila, i to pre nadležnog tužilaštva, neodoljivo podseća na poznatu basnu o lažljivom pastiru i vuku, a njena pouka svima je dobro poznata. U basni, pastir je jednom lažno digao uzbunu da vuk dolazi po ovce, a kada je konačno došao niko mu nije poverovao. U interpretaciji vlasti, pastir je Stefan Cvetković, CIA i opozicija su vukovi. A građani? NJima kao da je vlast namenila ulogu ovaca. Ono što je najopasnije u ovoj marketinškoj operaciji je namera da se stvarnost izjednači sa basnom, da se brojni očiti napadi i pritisci na novinare, koje vlast i inače ignoriše, proglase obmanom. A šta se zapravo dešavalo? Automobil koji je Cvetković koristio pronađen je prazan tokom noći između 13. i 14. juna u blizini kuće u kojoj je živeo sa roditeljima u centru Bele Crkve. Malenom banatskom mestu priređen je akcioni triler uživo sa puno policije, psima tragačima, a grad su nadletali i helikopteri. Cvetković je 30 sati kasnije nađen u centru, gde ga je policija videla, kako oni tvrde, ili ih je po njegovim rečima sam pozvao. Predstavnci vlasti, predsednik Aleksandar Vučić, ministar policije Nebojša Stefanović i direktor BIA Bratislav Gašić slavodobitno su objavili „Cvetković je u našim rukama“. Još jednom su najviši predstavnici izvršne vlasti, a sada i bez trunke prikrivanja, preuzeli na sebe da saopštavaju domete krivične istrage. Predsednik se nije uzdržao, jer je prvo, umesto o rezultatima potrage za nestalim novinarom, agresivno raspalio rafalnu paljbu oko protesta zbog cene goriva i širenja netačnih vesti oko zagađenja vode u Beogradu. Zasmetalo mu je to što su neistinu o zagađenju vode u Beogradu na društvenim mrežama objavili pojedinci, koji su inače odmah uhapšeni, ali ne i to što su provladini mediji, koji bi trebalo da imaju mnogo veći stepen odgovornosti, objavili laž da je jedna trudnica izgubila bebu zbog protesta vozača. Tek što je druge optužio za laži i manipulacije, rekao je: „Cvetkoviću ne fali ni dlaka sa glave“, da bi samo malo kasnije optužio „one druge“ kako im uopšte nije bitno da je novinar živ i zdrav. Predsednik, kome nije u opisu posla da učestvuje u krivičnim istragama, niti za to ima zakonska ovlašćenja, nije mnogo mario za ova ograničenja. „Sumnjamo u Cvetkovićeve tvrdnje“, kazao je i obavestio javnost da novinaru tek predstoji dugo saslušanje. I ministar policije Stefanović gostujući na nacionalnom servisu govorio je o rezultaima testiranja Cvetkovića na poligrafu, koji nije nikakav dokaz na sudu, kao i o nekim detaljima njegovog iskaza. Naveo je da je Cvetković „pao“ na poligrafu kada mu je postavljeno pitanje da li je neko iz njegovog privatnog miljea učestvovao u ovom događaju. Poverenik za samostalnost javnog tužilaštva Goran Ilić kaže za NIN da su konferencija za štampu i izjave najviših državnih zvaničnika o tome do kakvih informacija se došlo u slučaju nestanka Cvetkovića, pravi primer nedopustive prakse, koja je protivna zakonu i urušava ugled tužilaštva. „Prema Zakoniku o krivičnom postupku, javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, što znači da svi učesnici tog postupka postupaju po njegovim nalozima i bez odlaganja njega obaveštavaju o tome šta su preduzeli. Zakonik ne poznaje mogućnost da bilo ko drugi, sem javnog tužioca, izdaje naloge, da vrši uvid u podatke, prikuplja i analizira dobijene dokaze. Kada se uporede brojne informacije koje su izneli državni funkcioneri sa izjavom nadležnog javnog tužioca, stiče se utisak da on ima veoma skromna saznanja o postupku kojim rukovodi“, kaže tužilac Ilić. Dr Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda, kaže za NIN da su ovi istupi predstavnika izvršne vlasti samo nastavak prakse da govore o nečemu za šta su potpuno nenadležni. „Bilo koja vrsta pretkrivičnog postupka je u nadležnosti isključivo tužioca. Mi ovde imamo obrnutu situaciju, da se tužilac poslednji pita, kao da je on nestao. Nažalost, navikli smo na takvu situaciju i više niko ne postavlja pitanje kako je to uopšte moguće“, kaže sudija Majić. Kako su najviši predstavnici vlasti najavljivali na konferenciji da Cvetković iznosi neistine, to su u poslednjem melodramskom obrtu 19. juna zaključila posredno i lokalna tužilaštva - Osnovno u Vršcu i Više u Pančevu. „Utvrđeni materijalni dokazi i izjave svedoka, uključujući i izjavu samog Cvetkovića, ne potvrđuju ključne navode njegove izjave date nadležnim policijskim službenicima, a u kojoj tvrdi i time prijavljuje protivpravno lišenja slobode ili otmice“. U tužilaštvu navode i da u Cvetkovićevom automobilu nije otkriven nepoznati DNK, te da je mobilnim telefonom komunicirao sa majkom u vreme kada je po sopstvenim rečima bio otet. Osnovni tužilac u Vršcu Tihomir Knežević rekao je za NIN da su dobili prijavu policije protiv Cvetkovića za lažno prijavljivanje i da će postupati po njoj. Cvetkoviću preti kazna od novčane do godinu dana zatvora. S druge strane, Cvetković je na konferenciji za novinare detaljno opisivao otmicu navodeći da su ga kidnapovale tri osobe, od kojih jednu može da prepozna jer nije bila maskirana i imala je značku za pojasom koja „liči na službenu“. Naveo je da po brojevima telefona može da se locira gde je bio i utvrdi ko je zvao njegovu majku. Novinar, koga sada čuva policija, pokazao je odeću u kojoj je bio u vreme nestanka i koju, kako kaže, niko nije ispitao. Zatim je pokazao i kesu sa kapom za koju je rekao da su mu otmičari stavili na glavu i da ju je sklonio od policije iz „opreza“, te da će je predati stranim ambasadama kako bi bila veštačena. Kako god bilo, vlast je iskoristila nestanak Cvetkovića za reprizu „Državnog udara protiv Vučića“, koji je u provladinim medijima počeo da se emituje češće od „Boljeg života“. Vlast je u ovom slučaju pokazala efikasnost koja se do sada nije videla u slučajevima očitih napada i pritisaka na novinare. Na primer, čak i kada su napadi i pretnje novinarima na inauguraciji predsednika snimljeni nije bilo reakcije. Obezbeđenje SNS-a fizički je udaljilo novinarku Danasa Lidiju Valtner i foto-reportera Milutina Markovića. Jedan od onih koji je bio nasilan prema novinarima, kako je utvrdio KRIK, bio je Borko Aranitović, član ekipe ubijenog narko-dilera i vođe huligana Aleksandra Stankovića - Saleta Mutavog. Novinarima Insajdera i VAJS-a na inauguraciji Vučića pretio je navijač Partizana Marko Todorov, za koga nije bilo jasno da li je tada bio obezbeđenje SNS-a. Prema podacima NUNS-a, u 2013. zabeležena su 23 napada, pretnje i pritiska na novinare u Srbiji. U 2014. bilo je 36, dok je u 2015. bilo 58 takvih slučajeva, da bi 2016. bilo već 69, dok je 2017. bilo čak 92. U 2018. do juna 39 incidenata. Većina ovih slučajeva nije rešena. Javnost je navikla da predstavnici izvršne vlasti govore o krivičnim postupcima, a čak su i sami novinari prihvatili da su napadi, pretnje i pritisci sastavni deo posla. Kada se to ne gleda samo iz Srbije, slika je drugačija. Tako je na dvodnevnoj konferenciji Slobodni mediji Evrope novinar Metju Karuana Galicija, dobitnik Pulicerove nagrade i sin Dafne Karuane Galicije, nedavno ubijene istraživačke novinarke koja je radila na slučaju Panamski papiri, rekao da sa pažnjom posmatra šta se dešava na medijskoj sceni Srbije. „Slučaj Srbije je, mislim, najekstremniji zato što je to zemlja Evrope u kojoj će se najverovatnije dogoditi sledeće ubistvo novinara. Svi znaci su tu – agresija političara, kampanje blaćenja i pretnje. To je poput savršene oluje koja prethodi ubistvu.”