Pola veka zaostatka

Javne finansije zemalja Zapadnog Balkana uravnotežene su taman toliko da fiskalna konsolidacija i štednja ne budu najvažnije teme ovogodišnjeg, sedmog po redu NIN-ovog Samita ministara finansija, guvernera centralnih banaka i direktora poreskih uprava regiona, održanog prošle nedelje u Bečićima. Uspeh mera koje su u gotovo svakoj od država regiona preduzimane kako bi se smanjila potrošnja, a time i deficit budžeta i javni dug, meriće se tek narednih godina, kada postane jasno da li su te mere stvorile osnov za održive javne finansije ili bi se sve moglo lako srušiti, ukoliko bi se svet, a time i region, našli pred novom ekonomskom krizom. Za sada, deficiti budžeta su manji no što su bili prethodnih godina, a smanjuje se i javni dug. Nevolja je, međutim, što su ministri finansija zemalja ovog regiona listom navodili strukturne reforme kao neophodne za trajniji napredak njihovih ekonomija, jer se preduzeta fiskalna konsolidacija uglavnom odnosila na smanjenje tekuće potrošnje, dok su ostale neravnoteže, koje mogu postati ozbiljna pretnja niskom budžetskom deficitu, i dalje prisutne. Zato je većina ministara na pitanje da li su sigurni da se njihovim zemljama ne može ponoviti ono što se desilo u jeku svetske ekonomske krize, kada su deficit budžeta i javni dug eksplodirali, a države se našle na rubu bankrota, i odgovorila da ne mogu biti sto odsto sigurni da je sve prošlo. „Nalazimo se u 2006. godini, na temeljima dobre konjunkture iz Evropske unije i imamo dobre fiskalne rezultate. Ali, ako ne sprovedemo strukturne reforme, bojim se da nam se sve može ponoviti“, reči su Aleksandra Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista Srbije. „Ne bih se složio da smo u 2006. Mislim da smo za ovih deset godina od početka krize, napravili niz dobrih poteza i verujem da nas neka nova kriza ne bi pogodila silinom kao ova prethodna“, smatra Zoran Tegeltija, ministar finansija Republike Srpske. „Svaku spoljnu krizu dočekaćemo spremniji nego 2008. Mislim da nam novi šok može usporiti rast, ali ne verujem da nas može odvesti u recesiju“, veruje Fatmir Gaši, zamenik ministra finansija Kosova. „Napravili smo dobar pomak, ali nam preostaje još dosta posla i samo od nas će zavisiti kako ćemo i kada to uraditi“, kazao je Darko Radunović, ministar finansija Crne Gore. O neophodnim strukturnim reformama, od kojih će i zavisiti, između ostalog, ekonomski rast Balkana, ali i o sve nepovoljnijoj demografskoj situaciji, na panel diskusiji ministara finansija u Bečićima govorili su Darko Radunović, ministar finansija Crne Gore, Jelka Milićević, ministarka finansija Federacije BiH, Zoran Tegeltija, ministar finansija Republike Srpske, Fatmir Gaši, zamenik ministra finansija Kosova, Sanja Jokić, sekretar Ministarstva finansija i trezora BiH, Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija kompanije Japan tobako internešenal za Zapadni Balkan i Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije. „Zahvaljujući“ Makedoniji, koja je prošle godine upala u stagnaciju, ali i Srbiji, koja je uspela da poveća BDP za samo 1,9 odsto, ekonomski rast ovog regiona prošle godine bio je tek 2,4 odsto, daleko niži nego u ostatku Evrope, a pogotovo u novim članicama EU. Životni standard stanovnika zemalja regiona zato je tek na polovini istočnoevropskog, odnosno na četvrtini zapadnoevropskog. Tako je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije istakao da je regionu realno potrebno barem pola veka da dostigne prosečan nivo razvijenosti, odnosno standard članica EU, a čak dva veka, ako i članice EU, a i zemlje Zapadnog Balkana budu beležile iste stope rasta kakve su imale u poslednjih deset godina, od početka ekonomske krize do danas. U scenarijima koje je izneo, prosečan standard po stanovniku članica EU, zemlje regiona mogle bi dostići najranije 2053. godine, najkasnije 2200. godine, a najrealnije 2078. godine. Vlahović je upozorio da region mora iznaći načine da ubrza svoj ekonomski rast, jer pravilo kaže da je za dupliranje BDP-a jedne zemlje u roku od 10 godina potreban godišnji rast od 7,2 odsto, a vidimo da je prošle godine taj rast u regionu, u proseku, bio tačno tri puta manji. Koliki će taj rast zaista i biti zavisiće od toga koliko će pojedine države biti kadre da privuku privatne investicije, jer kako kaže Vlahović, udeo investicija u BDP-u Srbije je tek 18 odsto, a trebalo bi da bude oko 25 odsto, ukoliko se žele veće stope rasta. „Oko sedam odsto su strane direktne investicije, četiri odsto su kapitalne investicije, a preostalih sedam procenata su privatne domaće investicije i investicije državnih preduzeća. I baš u tom poslednjem segmentu je i potrebno povećavati ulaganja, kako ulaganja domaće privrede, tako i ulaganja državnih preduzeća, kojima je potrebna reforma.“ Od učesnika panela moglo se čuti kako je za veće investiranje privatnog sektora neophodna dalja reforma poslovnog ambijenta, odnosno rad na uspostavljanju vladavine prava, efikasnije rešavanje privrednih sporova, bolja zaštita privatne imovine, kraći stečajni postupci, povećanje procenta naplate poverilaca iz stečajne mase, smanjenje korupcije i slično. Fatmir Gaši insistirao je na činjenici da je Kosovo prethodnih godina uvelo fiskalna pravila, poput onoga da deficit ne sme preći dva odsto BDP-a i da nema zaduživanja za tekuću potrošnju, te da zbog toga nije narušena fiskalna stabilnost. Sa druge strane, upozorio je da moraju osnaživati upravo pravni sistem, odnosno privredni ambijent, kao i da je za budući ekonomski rast neophodna, pored pravne, i politička stabilnost. Jelka Milićević istakla je kako je u Federaciji BiH uočljivo povećanje štednje u bankama, ali problem je što se taj novac ne investira, jer se za to nisu razvili mehanizmi. Ona je istakla da je reformska agenda napravljena pre nekoliko godina sprovedena uspešno, te je budžet Federacije prvi put 2016. godine ostvario suficit, a i javni dug je značajno smanjen u poslednje tri godine. Milićevićeva kaže da je višak novca iz budžeta preusmeren u kapitalne investicije, te se udeo tih investicija u ukupnom budžetu povećao na 10 odsto. „Prvi put smo napravili budžet za koji možemo reći da je razvojni“, istakla je ona. Zoran Tegeltija naveo je da Republika Srpska konačno ima povoljnu fiskalnu sliku, pa je pred izborom da li da povećava ulaganja ili da se više razdužuje. On je insistirao na činjenici da je fiskalna konsolidacija bila neophodna, odnosno da je ona uslov za veći ekonomski rast, ali da je isto tako važno imati ukupni društveni konsenzus da su te mere dobre i neminovne. Sanja Jokić iz Ministarstva finansija i trezora BiH upozorila je na činjenicu da su banke „jedan od krivaca zašto nema više privatnih investicija, navodeći da su banke razmažene i da nerado plasiraju novac privredi, iako su kapitalizovane i likvidne“. I njen kolega iz Republike Srpske složio se da su banke „probirljive“, jer kako kaže, njihova pozicija se prethodnih godina drastično promenila. „Banke ostvaruju značajne prihode iz izvora koji nemaju veze sa plasmanima privredi i to im omogućava da biraju kom će privredniku dati kredit, a kom ne“, rekao je Tegeltija. Milićevićeva je, pritom, istakla i činjenicu da Federacija BiH nije uspela da sa međunarodnim kreditorima dogovori neke povoljne kreditne linije za privatni sektor, jer je činjenica da su komercijalne banke oprezne i da s pravom insistiraju na kvalitetnim i održivim projektima. „Slažem se sa njihovom ocenom da nema dobrih projekata“, kazala je ona, dok je crnogorski ministar finansija Darko Radunović insistirao na činjenici da je potreban balans u povećanju kreditne aktivnosti banaka, jer nije dobar ni kreditni bum koji je u većini zemalja regiona zabeležen pre početka krize, ali isto tako nije dobra ni pasivnost banaka, odnosno stagnacija kreditne aktivnosti. Pojedini ministri finansija osvrnuli su se i na aktuelne proteste zbog povećanja cena goriva, pa je tako konstatovano da nejednake cene u zemljama regiona dovode do situacije da stanovnici pograničnih delova Srbije i Hrvatske redovno prelaze granicu i kupuju gorivo u BiH, jer je jeftinije. Sanja Jokić kaže da to onda kvari sliku o stvarnoj tražnji u toj zemlji, ali isto tako nejednake cene nekih proizvoda dovode i do cvetanja crnog tržišta i šverca, zbog čega je Gaši predlagao i razmatranje uvođenja približnih ili istih državnih dažbina, pa i akciza na proizvode u kojima je šverc najvidljiviji. Na problem šverca posebno je ukazao Goran Pekez iz Japan tobaka uz ilustraciju da su prihodi od akciza na duvanske proizvode u Crnoj Gori smanjeni u prva četiri meseca ove godine za oko 25 odsto, dok je BiH zbog povećanja tih dažbina izgubila 770 miliona evra poreskih prihoda od 2010. godine do danas. Ovakve gubitke prouzrokovao je rast crnog tržišta, izazvan naglim porastom akciza u pomenutim zemljama. Pekez ističe da potrošnja duvanskih proizvoda u Crnoj Gori ili BiH nije smanjena, nego je samo povećano ilegalno tržište. „Kako bi bio zaustavljen rast crnog tržišta, neophodna je revizija akciznog kalendara i zato pozdravljamo najave ministra finansija Crne Gore da će se preispitati akcizna politika. Nadamo se da će se akcize vratiti na nivo iz decembra prošle godine, kao i da će se uvažiti preporuke eksperata Uprave za indirektno oporezivanje BiH da ova zemlja uvede trogodišnji moratorijum na povećanje akciza na duvan“, kazao je Goran Pekez. On je dodao i da vlade zemalja regiona, a naročito Crne Gore i BiH, gde se ilegalno tržište povećava, moraju i pored ovih mera da nastave borbu protiv ilegalne trgovine, odnosno da pojačaju kontrolu nelegalnog prometa, jer samo tim kontrolama i vraćanjem uravnotežene akcizne politike mogu povratiti izgubljene prihode u svoje budžete. Zanimljivo je da su ministri finansija prvi put u proteklih sedam godina, koliko ih NIN jednom godišnje okuplja u Bečićima, kao jedan od najvažnijih izazova u narednim godinama prepoznali problem demografije i odliva kvalifikovane radne snage. Aleksandar Vlahović upozorio je na činjenicu da stopa nezaposlenosti mladih u BiH, Makedoniji ili na Kosovu iznosi do 50 odsto, dok je u Srbiji i Crnoj Gori oko 30 procenata. Zabrinuti ministri insistirali su na tome da to mora biti jedan od prioriteta njihovih država u narednim godinama, jer i uprkos činjenici da je kretanje ljudi i kapitala poželjno, uočeno je da odliv kadrova, naročito iz zdravstva ili obrazovanja, već uzima danak u regionalnim ekonomijama. „Neminovno je mladim ljudima dozvoliti da odu i školuju se u inostranstvu, jer ne možete nikome zabraniti da napreduje, ali naš izazov će biti kako ih onda privući da se vrate u svoje matične zemlje. To neće biti nimalo lak zadatak, niti se to može brzo i jednokratno sprovesti“, kazao je Radunović, uz opasku da kadrovi odlaze iz svih sektora, ali je zdravstvo najkritičnije. I ministri iz BiH, ali i Fatmir Gaši istakli su kako zdravstvo i obrazovanje moraju biti prioritetni segmenti buduće reforme, odnosno fokus vlada njihovih zemalja, kao i da se mora razmišljati o platama i uslovima u kojima rade ovi kadrovi, jer će se samo tako omogućiti da oni lakše donesu odluku da ostanu u sopstvenim zemljama.