Crveno svetlo za sivu ekonomiju

Sve poreske uprave regiona suočavaju se sa sličnim problemima - kako reformisati zastarelu administraciju, kako promeniti kadrovsku strukturu i dovesti mlade spremne na promene i kako objasniti najširoj javnosti zašto je potrebno plaćati porez. Ti glavni izazovi povezuju ih kao još jedna zakonomernost - u poslednjih godinu dana, svi su ostvarili dobre rezultate, povećali naplatu i smanjili sivu ekonomiju, što se delom može pripisati i talasu opšteg privrednog rasta u čitavoj Evropi, koji je za sobom povukao i Balkan, ali se mora priznati i doprinos samih poreznika. O ovome se raspravljalo na panelu direktora poreskih uprava na NIN-ovom Samitu u Bečićima, na kojem je prvi čovek Poreske uprave Crne Gore Miomir Mugoša najbolje sumirao šta je to što je ključno da bi poreznici bili efikasni u današnjem vremenu: reforma administracije, bolja naplata javnih prihoda i borba protiv sive ekonomije. Uz to, kao preduslov, „treba nam 100 odsto iskrena, a ne formalna podrška Vlade“. „Vrlo sam zadovoljan regionalnom saradnjom kada se radi o razmeni iskustava i edukaciji, ali kada se radi o operativnoj saradnji, tek smo na početku. Za tri godine imao sam dva puta operativnu komunikaciju sa drugim poreskim upravama, od čega jednom sa Srbijom. Ako budemo čekali 10 godina da uđemo u Evropsku uniju pa da počnemo da sarađujemo, onda ćemo izgubiti desetine, pa i stotine miliona evra“, upozorio je Mugoša. On je podsetio da je na startu najveći broj zaposlenih bio nezadovoljan profesionalnim razvojem, informisanjem i sistemom motivisanja. Deo njih mislio je čak da nikakav napredak u radu nije moguć, „ali srećom i po njih i po mene, oni su svi otišli u penziju“, rekao je Mugoša. On tvrdi da je politička stabilnost presudna za reforme, a i MMF je ocenio da je Crna Gora, kao i ostatak regiona, napravila napredak u radu poreske uprave. „Sad merimo učinak zaposlenih. I dok je 2015. godine 44 odsto radnika išlo na bolovanje, u 2017. smo na bonuse potrošili 567.000 evra i u zavisnosti od učinka zaposleni su dobijali od 250 do 14.000 evra. Rezultat je drastično smanjen poreski dug“, zaključio je Mugoša, koga je Asocijacija menadžera Crne Gore proglasila za najboljeg menadžera u javnim institucijama. Sanja Lukarevska, direktorka PU Makedonije, nada se da će njena institucija sustići kolege iz Crne Gore u suzbijanju sive ekonomije. „Od januara 2019. obveznici će moći da prijave porez na lični dohodak u realnom vremenu, bez birokratskih procedura. Očekujemo da će do 2020. godine sve usluge biti dostupne elektronski“, rekla je Lukarevska, kojoj glavobolju zadaju javna preduzeća, jer imaju velike dugove i moraju da restrukturiraju poreske obaveze. Zora Vidović, direktorka PU Republike Srpske, konstatovala je da su poreznici u celom regionu doprineli rastu javnih prihoda, što se vidi iz toga da prihodi rastu brže od BDP-a. „Najvažnija je modernizacija, a zatim reforma. Novi softver nam je omogućio automatizaciju naplate i za 10 godina prihodi su porasli 80 odsto. Referenti više ne mogu da predmet drže u fioci, već se sada sve radi automatski. Time su stvoreni uslovi za suštinsku reformu u naredne dve godine. Bolja je i struktura radnika jer je došlo mnogo mladih koji su pokazali volju za rad. Siva ekonomija je veliki problem i iako je najveći teret na poreskim upravama, u to pitanje moraju da se uključe i druge institucije. Mi smo još 2015. izmenili brojne propise, dobili nove nadležnosti i pristup podacima koje do tada nismo imali, što je sve podiglo naplatu poreza na dohodak. Za četiri meseca ove godine imamo naplatu poreza na dobit u visini od 70 odsto naplate za celu 2017, što znači da su mnogi sada počeli da evidentiraju prihode koje do sada nisu“, rekla je Vidovićeva. Ona je ukazala i na problem transfernih cena, ocenivši da poreske uprave regiona moraju da tesno sarađuju po ovom pitanju jer samo jedna država ne može da se izbori sa ovim problemom, a „dok bude bilo stranih investitora, biće i transfernih cena“. Za nju su tri glavna cilja reforme utvrđivanje rizika „što je mozak poreske uprave, bez kojeg će svaka poreska administracija biti skupa“, zatim uspostavljanje partnerskog odnosa, naročito sa velikim obveznicima i promena svesti poreznika, „koji su doskora čim vide privatnu firmu mislili da u njoj neko sigurno nešto krade“. Miro DŽakula, direktor Uprave za indirektno oporezivanje BiH, zadovoljan je radom poreske uprave u RS i u Federaciji BiH, ali ne i u distriktu Brčko, s tim što za to više krivi njihove poslodavce. „U prvih pet meseci 2018. imamo rast prihoda veći od devet odsto, a prošla godina je bila rekordna po naplati“, rekao je DŽakula, za koga je, uz usklađivanja regulative sa EU, najbitnije unapređenje znanja zaposlenih i poslovnih procesa. „U Federaciji je od 2009. do 2018. vrednost zaplenjenih ilegalnih duvanskih proizvoda 70.800 konvertibilnih maraka, u RS 80.330 maraka, a u Brčkom je oduzeto 1.000 paklica cigareta. To su impozantni rezultati“, ironično je konstatovao DŽakula, naglašavajući da se mora povećati odgovornost svih u državi koji se žale kako imaju malo novaca, a trebalo bi da pogledaju šta njihove službe rade. Sakip Imeri, direktor PU Kosova, rekao je da njegova služba stalno smanjuje troškove i diže prihode, a poreski sistem je jednostavan, sa samo tri osnovna poreza. I on je fokus stavio na edukaciju korisnika i poreskih obveznika, kako bi se razvio poreski moral. Da bi se smanjio problem poreskih dugova, usvojeni su zakoni koji podstiču otplatu glavnice, naveo je Imeri, po čijim rečima na Kosovu razmišljaju i o uvođenju kriptovaluta. Miroslav Đinović, v. d. pomoćnika direktora PU Srbije, ocenio je da sve poreznike u regionu muče isti problemi, zbog čega je svima potrebna reforma. „Nastojimo da plaćanje poreza bude što jeftinije. Imamo odeljenje za strateški rizik koje proučava ponašanje obveznika i pokušava da ustanovi zašto se neko ponaša na određeni način“, rekao je Đinović i naglasio da je promena svesti o potrebi plaćanja poreza na dobrovoljnoj osnovi pitanje društvenog konsenzusa i da se zbog toga osnovcima već drže predavanja u kojima im se objašnjavaju razlozi za plaćanje poreza. Precizirao je da u Srbiji 370 velikih obveznika u poreskim prihodima učestvuje sa 42 odsto i sa njima PU Srbije ima „stvarno partnerski odnos“. Slobodan Vukoja, v. d. zamenika direktora PU Federacije BiH, kaže da je njegova služba, iako vrlo dislocirana, pojačala borbu protiv sive ekonomije i za rekordnih 26 odsto poboljšala naplatu javnih prihoda. „Sve reforme usmerene su ka proširenju poreske baze, a mejlom i telefonom se mogu prijaviti svi oblici sive ekonomije. Do sada smo dobili 3.300 anonimnih prijava, koje su se u 80 odsto slučajeva pokazale kao tačne“, kaže Vukoja, koji je ukazao i na problem nejednake primene zakona. „Imamo preveliki dug u prinudnoj naplati. Sve vreme govorimo da hoćemo da budemo efikasni i pravedni u naplati, a onda nam se pojave javna preduzeća i tu sva pravednost padne“, požalio se Vukoja. Goran Pekez, direktor korporativnih poslova JTI za Zapadni Balkan, smatra da dobra praksa nalaže da u borbi protiv sive ekonomije poreska uprava dobije rukovodeću poziciju u timovima koji rade na njenom suzbijanju. „Ako je poreska uprava čuvar prihoda, onda bi ostali organi trebalo da joj daju podršku, a sve to neko treba da koordinira. Srbija tu predstavlja primer najbolje prakse u regionu, u kojoj PU rukovodi konkretnim aktivnostima“, rekao je Pekez. On je naglasio da je najveći izazov, ipak, crna ekonomija, u kojoj se posluje potpuno nelegalno, jer inspektori često čak nemaju ni ovlašćenja da kontrolišu neregistrovane subjekte. „Drugi izazov su registrovani subjekti koji nelegalno prodaju duvan, ali ga mešaju sa legalnim, tako da se ne vidi nelegalni promet“, navodi Pekez i precizira da BiH i Crna Gora imaju najveći problem sa nelegalnim duvanom. Treći izazov je kontrola granice, a za to je bitna i regionalna saradnja. „Tu je i pitanje podizanja svesti građana o važnosti plaćanja poreza. Efikasnim su se pokazale i nagradne igre, Srbija i Hrvatska su postigle fantastične rezultate koji ohrabruju, jer se vidi rast prihoda i podiže se svest građana da porezi služe izgradnji puteva i drugim za njih korisnim namenama“, objasnio je Pekez. On je apelovao i da se poboljša materijalni položaj poreskih inspektora, pa će i javni prihodi biti veći.