Kraj ere rekordno niskih kamata

Kamatne stope komercijalnih banaka u zemljama regiona, iako su praktično na istorijskom minimumu, i dalje su visoke za realnu privredu, tvrde guverneri centralnih banaka zemalja Zapadnog Balkana. Oni su se složili i u oceni da institucije na čijem su čelu u narednim godinama moraju pored svog uobičajenog posla, odnosno očuvanja inflacije i cenovne stabilnosti u zadatim okvirima i brige o visini referentne kamatne stope, više raditi i na učvršćivanju finansijske stabilnosti u svojim zemljama. Pritom, kako reče Gent Sejko, guverner Banke Albanije, zemlje regiona, poput Albanije ili Srbije, koje imaju režim plivajućeg deviznog kursa, ne mogu ostati indiferentne na promene na deviznom tržištu, bilo da se radi o jačanju ili slabljenju lokalne valute. Na NIN-ovom panelu guvernera centralnih banaka regiona, posvećenom izazovima koji su pred kreatorima monetarne politike u narednim godinama, kao i uticaju politike američkog FED-a i Evropske centralne banke na monetarne politike država regiona, govorili su Radoje Žugić, guverner Centralne banke Crne Gore, Gent Sejko, guverner Banke Albanije, Fehmi Mehmeti, guverner Centralne banke Kosova, Maja Kadievska Vojnović, viceguvernerka Narodne banke Makedonije, Želimira Raspudić, viceguvernerka Centralne banke BiH i Pradip Kumar Kapur, strateški savetnik Intellect Design Arena i profesor Univerziteta Merilend, SAD. Radoje Žugić istakao je da je Evropska centralna banka krenula u normalizaciju monetarne politike, te da se očekuje lagani i postepeni rast kamatnih stopa koje bi trebalo da se zaustave na nešto nižem nivou od onoga na kom su bile pre početka globalne ekonomske krize, a da pritom svojim naglim rastom ne izazovu monetarne šokove. Žugić kaže da su kamatne stope u Crnoj Gori na istorijskom minimumu, ali da su i dalje skupe za realnu ekonomiju. „Dobra vest je da banke konačno više kredita plasiraju korporativnom sektoru nego stanovništvu. Plasmani banaka rastu, što je dobra vest, ali nesporno je potrebna stroža regulativa, kao i osnaživanje procene rizika u samim komercijalnim bankama, jer rast plasmana ne sme nas ponovo voditi u situaciju koju smo imali pre globalne krize, odnosno da kreditni bum ponovo naduva spekulativni mehur. Zagovornici smo zdravog rasta plasmana, a protivnici pasivnosti banaka“, kaže guverner Centralne banke Crne Gore. On dodaje da je stopa nenaplativih kredita u njegovoj zemlji smanjena, ali da je istovremeno smanjena i kapitalizovanost banaka, odnosno da će neke od banaka morati da se kapitalno ojačaju u narednom periodu. „Vraća se poverenje u bankarski sektor, rastu depoziti i uočavaju se pozitivni trendovi, ali imamo pad kapitalizovanosti banaka od 2,2 procentna poena, pa je neophodno raditi na preokretanju tog trenda, jer to je jedan od uslova za stabilnost bankarskog sektora i veći stepen sigurnosti“, kazao je Žugić, uz upozorenje da centralne banke regiona moraju kao svoj ključni zadatak istaći finansijsku stabilnost, odnosno preventivno delovati kako bi se predupredili svi eventualni monetarni šokovi. „Nije sporno da se centralne banke moraju baviti referentnom kamatnom stopom i inflacijom, ali neophodno je u daljem periodu raditi na adekvatnoj regulativi, jačanju institucija, mehanizama i kadrova, kako bismo mogli adekvatno da reagujemo na svaki izazov“, zaključio je Žugić. Na finansijskoj stabilnosti insistirao je Fehmi Rahmeti, navodeći da centralna banka Kosova, zbog evra kao zvanične valute, ima ograničen prostor za delovanje, te je njihov fokus upravo na očuvanju sigurnosti bankarskog sistema, kao dominantnog na finansijskom tržištu, kao i na očuvanju kapitalizovanosti banaka kako bi mogle da odgovore na svaki eventualni novi finansijski šok. „Depoziti banaka su u porastu, a pošto su oni osnovni izvor kreditiranja, to predstavlja dobru vest“, konstatovao je Rahmeti. Sa druge strane, guverner Banke Albanije osvrnuo se posebno na režim deviznog kursa, s obzirom na to da se ova zemlja, baš kao i Srbija, opredelila za fluktuirajući kurs, za razliku od Crne Gore i Kosova, koji koriste evro, ili Bosne i Hercegovine, koja ima sopstvenu valutu, ali čvrsto vezanu za evro. „Centralne banke ne smeju biti indiferentne na kretanje sopstvene valute, odnosno na njeno jačanje ili slabljenje jer to utiče na inflaciju, kao jedan od njenih osnovnih ciljeva. Albanija je posle 2015. imala, slično kao i Srbija, precenjen kurs i lek je rastao iznad nivoa fundamenta, kao posledica nekih specifičnosti na deviznom tržištu Albanije. To se pre svega ogledalo u znatno većoj ponudi deviza, što je dovelo do prekomernog jačanja lokalne valute. Morali smo da reagujemo i smanjimo referentnu kamatnu stopu na samo jedan odsto, što je najniže u istoriji“, kazao je Sejko i dodao da je jaka lokalna valuta dobra, ako je njeno jačanje posledica priliva stranih direktnih investicija i doznaka ili povećanog prometa sa inostranstvom, ali ne valja ako na njeno jačanje utiču spekulativni faktori na tržištu ili je rast baziran na psihološkom očekivanju i pritisku. Za razliku od Albanije ili Srbije, centralna banka BiH nema mogućnost da utiče na kretanje deviznog kursa, ali njena specifičnost ogleda se i u tome što nije direktno nadležna ni za kontrolu poslovanja komercijalnih banaka na tom tržištu. Prema rečima Želimire Raspudić, kontrola bankarskog sektora je u rukama agencija za superviziju banaka, koje funkcionišu u svakom od dva entiteta, a ono čime se centralna banka trenutno bavi kako bi uticala na jačanje finansijskog sistema jeste izrada metodologije za određivanje sistemski važnih banaka na tržištu, kako bi se i time doprinelo stabilnosti finansijskog tržišta. Ona kaže da su banke u BiH visoko kapitalizovane i stabilne, te da su prosečne kamatne stope na tom finansijskom tržištu oko četiri odsto za plasmane privredi i oko šest procenata kada je reč o kreditima stanovništvu. Raspravljajući o uticaju monetarne politike na ekonomski rast, odnosno potrebi da i centralne banke rade u tom interesu, viceguvernerka Narodne banke Makedonije Maja Kadievska Vojnović kazala je kako to ne sme biti osnovni cilj kreatora monetarne politike. „Bilo je, naravno, argumenata u Makedoniji kako se mora smanjiti referentna stopa, kako je potrebno da se centralna banka više posveti podsticaju rasta, ali činjenica je da banka nije odgovorna što je BDP u našoj zemlji, u prošloj godini, ostao isti, odnosno što rasta nije bilo. Za to je kriva politička nestabilnost, koja je onda za posledicu imala izostanak investicija, a bez njih nema ni rasta. Kada nema investicija, nema tog mehanizma koji centralna banka može preduzeti da se situacija promeni i da dođe do rasta BDP-a“, kaže ona uz opasku da centralne banke regiona ne smeju odustati od svojih osnovnih ciljeva, a to su cenovna i finansijska stabilnost, a tek nakon toga, ako ima prostora da se podstiče rast, to onda treba iskoristiti. Ipak, na pitanje da li guverneri podržavaju sve glasnije i češće pominjanu potrebu da se u nekim od zemalja formira razvojna banka, i uprkos rizicima koje one mogu da nose zbog uticaja političara u donošenju odluka, Kadievska Vojnović odgovara potvrdno. „To nije unapred loša stvar, banka sa eksplicitnim ili implicitnim državnim garancijama. Suština je da u zemljama regiona ne funkcioniše tržište kapitala, zbog čega oskudevamo u pozajmicama, pa bi neki državni fond ili banka mogli takve nedostatke da nadomeste. Ne vidim što bi to bio problem, ako može da funkcioniše u Kini ili Nemačkoj, što ne bi moglo i ovde“, pitala je ona, suprotstavljajući se argumentima da je u Srbiji, primera radi, na sanaciju banaka koje su propale zahvaljujući mešanju politike u kreditiranje, potrošeno više od milijardu evra. „Suština je u strogom nadzoru rada takve banke“, odgovorila je viceguvernerka Makedonije. I njen kolega Mehmeti složio se da bilo kakvo uplitanje politike u odluke koje bi donosila takva banka ne bi bilo dobro, odnosno da bi bankom moralo da upravlja nezavisno telo, odnosno agencija odvojena od političkog odlučivanja. „Srećni smo, ipak, što Kosovo nema državnih banaka, niti je tako nešto u planu“, priznao je. Radoje Žugić ističe da državne banke i nisu neophodne da bi neka kompanija dobila državne garancije, baš zato što postoji kontroverza da bi se u takvim bankama odlučivalo po partijskom, odnosno političkom ključu, dok Raspudićeva, iz Centralne banke BiH, smatra da države regiona s pravom razmatraju vrline i mane osnivanja razvojne banke, jer je evidentno da komercijalne banke „škrtare“ u odobravanju kredita privredi. „Nije netačno da komercijalne banke nisu pokazale preveliki interes ili volju da kreditiraju privredu i da bi zato razvojna banka mogla rešiti taj problem, ali samo ako postoji i volja da se njen rad strogo zakonski reguliše i nadzire“, tvrdi ona. Učesnici Samita osvrnuli su se, doduše šturo, i na ekspanziju kriptovaluta, ali uglavnom uz opasku da još uvek nema zvaničnog priznanja da su bitkoin i njegovi „rođaci“ u stvari valute, te stoga nema ni konkretnog odgovora centralnih banaka na ovu, novu pojavu na finansijskim tržištima, taman ona bila i virtuelna. Za sada, poručili su, dovoljno je da se situacija sa kriptovalutama pažljivo prati od strane centralnih banaka. Gandi za primer Kada su indijski političari, nakon sticanja nezavisnosti zemlje, pitali Mahatmu Gandija kako da u tim teškim vremenima lakše donesu ispravne odluke, on im je odgovorio da se prethodno sete najsiromašnijeg čoveka koga poznaju i da će ispravna odluka biti ona koja bude od koristi takvom čoveku, poručio je na samitu u Bečićima Pradip Kumar Kapur, strateški savetnik Intellect Design Arena i profesor Univerziteta u Merilendu. Govoreći o inkluzivnom rastu, odnosno većoj finansijskoj inkluziji koja bi bila dostupna što većem broju ljudi, Kapur ističe da je brže promene utiču na veća očekivanja ljudi. „Za promene je nekada bilo potrebno 100 godina, danas se one događaju za pet ili šest godina. Zato je moja poruka guvernerima zemalja Balkana da se okrenu digitalnoj transformaciji i uspostavljanju sistema koji bi omogućili što veću agilnost, bezbednost i transparentnost, jer finansijske usluge moraju postati lako dostupne svima“, kazao je on navodeći primer Indije koja je bila među prvim zemljama koje su implementirale digitalnu transformaciju centralne banke i omogućile milionima ljudi da uđu u finansijski sistem i komuniciraju sa ostatkom društva. „Ostvarena je realna korist za društvo kroz digitalna plaćanja, uz minimalne troškove i porast zapošljavanja“. Kako bi negativni efekti razvoja tehnologije i najezde novih zanimanja bili što manji, Kapur savetuje da države rade na regulativi i etici, jer nova zanimanja koja trenutno prete da preuzmu poslove onim konvencionalnim, neće nestati, ali je njihovo postojanje potrebno adekvatno regulisati.