Moj nastup je miting za čovečanstvo

Baš tog dana kada smo zakazali intervju sa Zigijem Marlijem odjeknula je vest da on lično razvija biografski film o svom pokojnom ocu, daleko poznatom Bobu Marliju, koji je popularizovao rege muziku u svetu. Varajati je tog dana objavio da je Paramaunt pikčers u ranoj fazi razvoja filma, koji još nema reditelja, scenaristu, pa ni producenta, ali sva prava na film upravo su u rukama Zigija Marlija. „Pričamo o tome. Kada budemo spremni, daćemo svima do znanja. Za sada samo pokušavamo da vidimo kako bi to funkcionisalo“, bio je tajnovit u odgovoru Zigi Marli kada smo ga pitali kako će film izgledati. No povod za intervju bio je druge prirode – njegov nastup na predstojećem Egzitu svakako je jedan od najočekivanijih. Ovaj danas poznati pevač, humanista, tekstopisac i producent nastupiće na Glavnoj bini Egzit festivala u petak, 13. jula. U dosadašnjoj karijeri neumorni veteran rege scene izdao je petnaest albuma koji su pobrali univerzalno pozitivne kritike, a njegov aktuelni album doneo mu je osmi Gremi na poslednjoj dodeli nagrada. Odrastajući na Jamajci, njegov muzički odgoj počeo je još u ranom detinjstvu, zahvaljujući upravo uticaju Boba Marlija… Podsećanja radi, Bob Marli je još 1963. godine startovao muzikom koja će ostaviti dubok trag na svetskoj sceni. Sa snažnim osećajem za duhovnost, njegove pesme i albumi dostizali su milionske tiraže širom sveta. Nakon prerane smrti od kancera 1981. godine, njegovim putem nastavlja Zigi kao lider benda Melody Makers, gde su i ostala Bobova deca. Zigi Marli je potpisnik i grafičke novele Marijuanaman, koja ima poseban status kod fanova… Intervju sa jednim tako svestranim umetnikom ne možemo a da ne započnemo od korena, od zemlje iz koje dolazi i njene uloge u svetu danas. Ali na naše veliko iznenađenje, nije želeo mnogo o Jamajci da priča: „Ima mnogo ljubavi ovde, ali i u svetu generalno. Zato se ne treba osvrtati na poruke koje nam političari šalju, već da se setimo da smo svi deo čovečanstva i da većina nas ima ljubav u svom srcu“, odgovorio je Marli. NJegova buntovnička uloga posebno je vidljiva i osetljiva u pojedinim pesmama, no čini se da danas živimo u svetu u kome ima sve manje buntovnika, naročito u domenu kojim se on bavi: „LJudi nekada znaju da budu tihi, da ne dižu glas i ne iskazuju mišljenje, čak i kada imaju šta da kažu“, slaže se s nama Marli. „Mi želimo da se to promeni, želimo da buntovnici budu glasniji, aktivniji, vidljiviji. Zato što ima nas mnogo, mnogo buntovnika.“ I posebno je optimističan kada su ideje i poruke o njegovoj muzici u pitanju. Marli smatra da je njegova muzika namenjena čitavom čovečanstvu: „Naročito kada je u pitanju novi album Rebellion Rises, on je za naše čovečanstvo. Ko ga čuje, čuće ga. Ali ti koji čuju preneće onima koji nisu. Album je za svakoga.“ Na pitanje šta ga inspiriše i gde nalazi inspiraciju za muziku, Marli odgovara: „Odakle i sve drugo dolazi – gde sunce zalazi, gde se mesec pojavljuje, odakle zvezde dolaze, odakle čovečanstvo potiče – dolazi iz izvora svega.“ Upravo zato, učinilo nam se da ima razlike između rege muzike koju on svira i stvara od one koju je njegov otac izvodio. No Marli se ne slaže u potpunosti sa nama: „Nije mnogo drugačije, ista je vrsta muzike u pitanju, samo druga generacija, a i granice se pomeraju, što i ja radim. Temelji su isti, samo su drugačiji uticaji koji se nadograđuju na temelje. Ti drugačiji uticaji dolaze iz različitih žanrova muzike.“ Stoga se pitanje kako se rege uklapa u današnje vreme samo nametnulo. Smatra li da je muzika uvek na strani buntovnika? „Muzika se može koristiti za dobro, a može se koristiti i za loše. Zavisi od toga kako se promoviše i predstavlja ljudima širom planete. E sada, rege muzika, sva muzika, nosi sa sobom poruku, za boljitak sveta, za više zajedništva na našoj planeti, tako da je važno da muziku čuje što više ljudi. Ne možemo da zavisimo od sistema za boljitak, moramo da dođemo i budemo pred ljudima.“ Jedna od gorućih tema u današnjem društvu svakako jeste politička korektnost. Ali kako se rege muzika snalazi u ovome, s obzirom na to da mnogi smatraju kako je karakteriše politička nekorektnost… Na pitanje da li misli da je politička korektnost izgovor za slabost i kako posmatra mnogobrojne pokrete koji su niknuli iz političke korektnosti, Marli odgovara: „Ne znam šta sve politička korektnost podrazumeva, ali znam šta su saosećanje i ljubav. Znam da treba da brinemo jedno o drugome, govorimo istinu i volimo se koliko god možemo. Tako da iako ne znam šta znači biti politički korektan, znam da govorim iz srca i da budem dobro ljudsko biće.“ Marli je inače poznat i kao kompozitor muzike za filmove, i to dobre muzike za dobre filmove, poput Priče o ajkulama ili 50 prvih sastanaka. Sem filma o ocu, pitali smo ga da li planira da u budućnosti još više sarađuje sa filmskom i TV industrijom i kakvu vrstu filmova i serija voli i sam da gleda: „Voleo bih da se izražavam na što više različitih načina i moguće je da sam to i postigao. Što se filmova tiče, volim raznolike žanrove. Volim Ratove zvezda, Gospodare prstenova i još mnogo toga. Generalno volim filmove i mnogo ih gledam.“ U skladu za najavom, Marli očekuje da će njegov nastup na Egzitu biti nešto više od samog koncerta i izvođenja numera: „Kakav će biti nastup? To je više doživljaj“, kaže Marli i dodaje: „Moj nastup nije koncert, to je više miting za čovečanstvo.“ Marli je prošle godine osvojio Gremi za najbolji rege album i još sedam nominacija pride, uključujući i onu za najbolji dečji album za animiranu dečju seriju. Osvajanje visokih priznanja može da promeni tok u karijeri, i Marli misli da će se to u jednom određenom smislu desiti i u njegovom slučaju: „Gremi nagrade će vam doneti više publike i više ljudi koji će uživati u vašoj muzici nakon njenog osvajanja, ali muzika je mnogo veća nego Gremi nagrada. Ona ne menja to ko smo mi u biti. Možda promeni kako neki ljudi misle o nama, ali ne menja nas same i našu suštinu.“ A suština njegove muzike možda se i najbolje ogleda u hitovima kao što su Tomorrow People ili Look Who’s Dancin’. One su i idealan poziv na muzički miting.