Ko to kaže ko to laže

Danas po proseku plata i penzija prestižemo polako jednu po jednu zemlju i do kraja godine prestići ćemo više zemalja iz regiona, čak i neke iz EU, kao što smo već prestigli Bugarsku, od koje imamo veće i plate i penzije! Otkako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle nedelje izgovorio ove reči, ne mogu da odgonetnem da li mu je i ko servirao pogrešne podatke ili je cela priča o tome kako lagano ali sigurno prestižemo sve susede originalno njegova zamisao, sračunata na uverenje da nikome ionako neće pasti ni na kraj pameti da sve to proverava. Kao što je ogromna većina ionako spremna da prihvati da je sreda zapravo subota, a ponedeljak petak, samo ako neko iz vlasti to dovoljno autoritativno saopšti. Nevolja je samo u tome što naša vlast, ipak, nije toliko moćna da frizira i statističke podatke u susednim zemljama. Zato svako, samo ako hoće, može da se uveri da apsolutno nije tačno da smo po platama već prestigli Bugare. Osim ako nam u međuvremenu prosečna primanja nisu već dostigla obećanih 500 evra, samo nas još niko nije obavestio o tome. Već danima, niti ga je ko pitao, niti je predsednik našao za shodno da objasni da li je u međuvremenu otkrio novu matematičku formulu koja dokazuje da je 415 evra (toliko je bila prosečna plata u Srbiji za prva tri meseca – 422 u januaru, 404 u februaru i 418 u martu) ipak više od 457 evra, koliki je trenutno prosek u Bugarskoj, a prema Eurostatu je u februaru bio 439 evra? I ima li iko, osim možda nekih članova Glavnog odbora SNS-a, ko bi se dvoumio ako bi mogao da bira između srpskog i bugarskog proseka? Da stvar za nas bude još gora, naši istočni susedi od januara imaju garantovan minimalac 261 evro. Ili oko 30.800 dinara! Koliko bi zaposlenih u Srbiji bilo prezadovoljno bugarskim minimalcem? Pa toliko u proseku ne primaju zaposleni u nekim privrednim granama u Srbiji – oni koji se bave pripremanjem i posluživanjem hrane i pića ili popravljaju računare i druge predmete za ličnu upotrebu. To navodi i naša zvanična statistika. Čak i da smo već prestigli Bugarsku, koga bi Srbija još, kao što je predsednik najavio, mogla da pretekne do kraja godine? Rumuniju, možda? Hmm, teško, pa tamo je minimalac 408 evra (samo osam evra manji od srpskog proseka), a prosečna plata 565 evra. Čak i ako bi u narednih pola godine vlada u Bukureštu smanjila sve plate za 10 odsto, a vlada u Beogradu za toliko povećala plate i u javnom i u privatnom sektoru, naše komšije bi i dalje u proseku zarađivale 50 evra više od nas - oni 508, a mi 458 evra. Ali dok se to ne desi, Rumuni će i dalje zarađivati 35 odsto više od nas. Šta god nam političari tvrdili. Ostale zemlje iz regiona, koje su članice EU, još su dalje pa su nedostižne i na srednji rok - u Mađarskoj je prosek 635, a u Hrvatskoj veći od 800 evra. Teško da je predsednik Srbije na njih mislio kada je obećao da ćemo uskoro da prestignemo još neke zemlje, „čak i neke iz EU“. A drugih u EU, koje bi Srbija mogla da stigne, nema. Bar dok Makedonija i Albanija ne uđu u Uniju. Ali, neće ni oni skoro tamo. A možda baš i njihovim zvaničnicima iz Brisela poručuju - čemu se vi nadate kada i Srbija ima veća prosečna primanja od vas? Vučić je prošle nedelje objasnio i zašto Srbija nije mogla ranije da se sa komšijama trka po visini plata. „Mnogi zaboravljaju da je nivo nezaposlenosti mnogo važan. Kada kažete da neki imaju veće plate u regionu za 10 ili 20 evra, treba imati u vidu da imaju nivo nezaposlenosti dvostruko veći nego mi. Nama se postavljalo pitanje da li hoćemo da zaposlimo ljude makar i sa nižim platama ili da se pravimo da smo mnogo uspešni, a da je pola Srbije nezaposleno. Bolje da prvo zaposlimo ljude, a onda ćemo da podižemo plate“, poručio je Vučić. Nema sumnje da je Vučić ovim rečima „nacrtao“ BiH, u kojoj su prosečne zarade veće za 20 evra, ali je i stopa nezaposlenosti mnogo viša. Samo, Srbija ima još suseda. Evo, na primer, Rumuniju, u kojoj su prosečne plate u maju skočile na 574 evra, a stopa nezaposlenosti je početkom godine pala na istorijski minimum od samo 4,6 odsto. Mada je i u Bugarskoj, koju smo, kako tvrdi predsednik, već prestigli, stopa nezaposlenosti pala na 5,3 odsto. E, to je problem sa brojevima. Ne daju se ukalupiti i prilično su svojeglavi.