„Državni neprijatelj No.1“

Nedavno je na adresu poverenika za informacije od javnog značaja stigao dopis kojim ga Republičko javno tužilaštvo (RJT) obaveštava da je podnelo tužbu radi poništaja rešenja br. 071-01-4222/2017-03. Da odmah razjasnimo, reč je o rešenju poverenika iz slučaja koji je odavno predmet velikog interesovanja javnosti. S razlogom, tiče se postupka koji je Više javno tužilaštvo u Beogradu vodilo protiv, za javnost zanimljive ličnosti, funkcionera, nekadašnjeg gradonačelnika glavnog grada, aktuelnog ministra, a zbog sumnji da se radi o „pranju novca“, za šta je još pre više godina, banka koja je registrovala transakciju podnela prijavu a tužilaštvo na kraju postupak obustavilo, našavši da nema krivičnog dela. Neću da se bavim ocenom tužioca da nema ničeg što ukazuje na moguće postojanje krivičnog dela. Prosto, šta god ja ili ma ko mislio o tome, nesporno je da je jedino stav tužioca pravno relevantan. Ali baš zato taj stav treba, mora da se zasniva na razlozima koji su i činjenično i pravno prihvatljivi i ubedljivi, što nužno podrazumeva pravo javnosti da zna šta je tužilac preduzeo da bi odlučio da li će nekog da goni ili ne. Rešenje čiji poništaj tužilaštvo traži, odnosilo se upravo na to. Na dokumenta iz kojih se vidi da li se i kako se tužilaštvo obraćalo Agenciji za borbu protiv korupcije, Upravi za sprečavanje pranja novca i MUP-u u cilju prikupljanja potrebnih obaveštenja, kao i dokument kojim je utvrdilo da nema krivičnog dela. Inače, informacije o ovom slučaju razni nadležni državni organi skrivali su od očiju javnosti bukvalno godinama, a po rešenju poverenika tužilaštvo je bilo dužno da informacije učini dostupnim javnosti najdocnije do 8. 3. 2018. Kršeći zakon, nije ni do danas. Dana 22. marta, RJT je zatražilo je od poverenika spise predmeta, jer mu je podnet „predlog za podnošenje tužbe radi poništaja rešenja poverenika“. Imajući u vidu sve okolnosti, bio sam uveren, da bar u ovom slučaju neće biti tužbe za poništaj rešenja, da bi to bilo zaista „too much“. I stvarno, nekih mesec dana kasnije, RJT me obavestilo da tužbe neće biti. Ali, samo par dana kasnije stigao je novi dopis, „nakon ponovnog uvida u rešenje“, i „dopune inicijative Višeg javnog tužilaštva“, tužba je ipak podneta. Ima dosta „sitnica“ koje bi u vezi sa tužbom valjalo razjasniti. Nakon jednomesečnog „čitanja“ spisa tužilaštvo je našlo da nema uslova za podnošenje tužbe, a samo par dana kasnije, na prečac, podnelo tužbu. Spise predmeta tražio je jedan zamenik tužioca, on je i obavestio poverenika da neće podneti tužbu, a par dana kasnije, drugi zamenik podneo tužbu. Obaveštenje o podnošenju tužbe nosi datum 30. 4. 2018, ali pečat na koverti „kaže“ da je povereniku upućeno tek 9. 5. 2018. Na prvi pogled ne izgleda bitno, ali bi moglo biti. Po zakonu, republički tužilac ovu tužbu može podneti u roku od 60 dana od kad je rešenje uručeno stranci. Taj dan je bio 2. 3. 2018. pa je 2. 5. 2018. bio poslednji dan za podnošenje tužbe, svaki eventualni kasniji značio bi da je tužba neblagovremena. Ali na stranu detalji. Najbitnija je tvrdnja tužioca da je poverenik „povredio zakon na štetu javnog interesa“. Nije prvi put, pa s tim u vezi moram podsetiti na 2 gotovo tragikomična podatka. Prvo, RJT je podnelo više tužbi protiv poverenika nego što su sva tužilaštva u zemlji podnela optužnih akata protiv svih prekršilaca oba zakona koja poverenik štiti. Drugo, ovlašćenje da traži poništaj konačnog upravnog akta (čl. 11 Zakona o upravnim sporovima) ako smatra da su aktom „povredili zakon na štetu javnog interesa“, tužilaštvo ima u odnosu na veliki broj organa vlasti koji donose takva rešenja. A, koristi ga isključivo protiv poverenika. Ako bi zaključivali samo po praksi RJT, morali bi zaključiti da je jedini koji u ovoj zemlji „krši zakon na štetu javnog interesa“, poverenik za informacije od javnog značaja! „Teza“ da sam nakon više godina rada napravio „monstruma“, koji je „državni neprijatelj No.1“, može samo da nasmeje. Ali uporni pokušaji da se ona ovakvim tužbama „potvrdi“ moraju da brinu, podsećajući na staru sentencu na koju je opasno zaboravljati – „od pravnog poretka može se napraviti cirkus, ali ako se u tome `uspe`, obrnuto je mnogo, neuporedivo teže.“