Kome se priviđa antisemitizam NIN-a

Umesto odgovora na mnoga pitanja, koja je u autorskom tekstu postavio univerzitetski profesor Dejan Popov, Izvršni odbor Jevrejske opštine Beograd (JOB) i Haris Dajč, predsednik Odbora za nadzor Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, optužili su NIN i mene za – antisemitizam. A zločin je što sam se drznuo da objavim tekst - bivšeg predsednika Nadzornog odbora JOB! Po toj logici je i Popov - antisemita. Ili će pre biti da je za Dajča i IO JOB antisemita svako ko postavlja bilo kakvo škakljivo pitanje o tome kako se u Srbiji primenjuje pomenuti zakon? Nadao sam se da će se u međuvremenu oglasiti i Vlada Srbije, da će odgovoriti Popovu da li su premijerka i ministri, pre nego što su imenovali predsednika Odbora za nadzor, znali da je Dajč posle samo osam meseci smenjen sa mesta potpredsednika JOB? O tome svi mudro ćute, kao oposumi. Ili je neko Dajču i IO JOB došapnuo da je napad najbolja odbrana. Apsurdno je da optužbi za antisemitizam ne bi bilo da je NIN odbio da objavi tekst u kojem se upozorava da bi se zbog načina na koji se primenjuje zakon ponovo mogla naneti nepravda žrtvama Holokausta! Doduše, tih optužbi nije ni bilo u prvom reagovanju, koje je 18. juna potpisao Danilo Medić, predsednik JOB. Antisemitizam se pojavio sutradan, u dopunjenom reagovanju, koje su potpisali IO JOB i Haris Dajč, uz pretnje da ću lično snositi posledice ako javno ne priznam da mi je tekst Popova „omaškom promakao“! Nije mi, međutim, omaškom promaklo da primetim da mi je tu pretnju uputio Dajč lično („Mislim da bi bilo celishodno da se odmah u sledećem izdanju vi kao urednik ogradite od svih ovih bljuvotina, čime biste pokazali da vam je omaškom promakao ovaj tekst i da ne želite da snosite posledice, kao i njegov autor, koje budu usledile“). Da iza pretnje stoji Izvršni odbor, ako se on o tome uopšte izjašnjavao, pisalo bi „mislimo“? Doduše, celo reagovanje karakteriše čudan manir - čas mi se obraća Dajč („Ne znam u čije ime vi sve ovo radite, ali znam da vam ovo nije prvi put), čas IO JOB („Da vas podsetimo, 20. 7. 2017. ste objavili naslovnu stranu novina sa slikom nacističkog logora na kojoj piše Rad oslobađa, gde ste se opet grubo poigrali sa žrtvama Holokausta“). Kako opet? „Sporni“ tekst i jeste objavljen da se neko ne bi opet poigravao sa žrtvama Holokausta. Ako se „opet“ odnosi na naslovnu stranu „Radni logor Srbija“ (to je bio pravi naslov), potpisnici bi morali da znaju da se jevrejska zajednica u Srbiji tada nije oglasila zvaničnim saopštenjem, pa samim tim nije ni osudila NIN, a iz reagovanja same zajednice, koja objavljujemo na narednim stranama, vidi se da im to nikada nije ni bila namera. Ni sam Dajč pre 11 meseci, dok je za jednu televiziju komentarisao tu naslovnu stranu, ni mene ni NIN nije optužio za antisemitizam. Zašto je onda to sada učinio? Naknadna pamet? Ili se neko setio da bi Dajč i IO JOB, napadom na NIN, možda mogli da pridobiju naklonost veoma moćnih saveznika. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta pokazao koliko ga je „Radni logor Srbija“ iznervirao, a NIN su zbog te naslovne horski napali i Maja Gojković, Ivica Dačić, Aleksandar Vulin, Nebojša Stefanović, Zorana Mihajlović, Vladan Vukosavljević... Više od pola članova Vlade koja je Dajča i imenovala za predsednika Odbora za nadzor... Sve njih je „Radni logor Srbija“ strašno pogodio, što i jeste bio cilj. Za Ivana Ivanjija, Filipa Davida, ili Marka Lovrića, novinara NIN-a čija je baka preživela Aušvic, ta naslovna nije bila sporna, jer je NIN pisao o teškim uslovima rada u Srbiji i o tome da Vlada ne poštuje zakone koje je sama predložila. Tim pre čudi kako je posle skoro godinu dana nekom palo na pamet da povezuje dve stvari koje ničim nisu povezane. Osim ako je neko pomislio da to možda može naterati NIN da ućuti. Kakva greška. Notorna je neistina i da NIN „očigledno koristi svaku priliku da jevrejsku zajednicu izvrgne ruglu“. NIN to nikada nije radio. Niti će. Ali neće ućutati ni kada neko kritiku pogrešno poistoveti sa ruglom, a celu zajednicu sa nekim pojedincima. Dajč i IO JOB navode da ih „prisiljavam“ da o našim postupcima obavesti „sve međunarodne aktere“ Jedva čekam. Tekst Sistemska greška ili greška sistema smo i objavili u nadi da će se za ceo slučaj zainteresovati i Vlada Srbije, a još bolje je da sve provere i „međunarodni akteri“. NIN-u je jedino i stalo do istine. Da se zločin ne ponovi. Mada je i lažna optužba za antisemitizam - zločin. Ne znam koga Dajč može da ubedi da ukazivanje na moguće nepravilnosti izaziva mržnju prema celoj jevrejskoj nacionalnoj manjini. Pripadnike svog naroda očito nije u to uverio. Da jeste oni sigurno ne bi javno branili NIN i slobodu govora. Voleo bih da Dajč i IO JOB objasne kako sam NIN sveo na „nivo bulevarske štampe“? Znaju li da je od aprila 2013. do danas NIN-u, za tekstove na više od 17.000 strana, izrečena samo jedna opomena Saveta za štampu? Priznajem, ove reči su me pogodile skoro kao i optužba za antisemitizam. Srećom, laknulo mi je kad sam posle dva dana čuo da je onaj ko NIN smatra „bulevarskom štampom“ gostovao na TV Pinku. Baš lepo. Svi srećni i zadovoljni. I još su mi izbili ključni adut iz ruku - niko Pink ne može nazvati „bulevarskom štampom“. I sasvim za kraj, ovaj slučaj ne može da se završi dok Vlada Srbije ne odgovori na jedno pitanje – da li je znala koga imenuje za predsednika Odbora za nadzor? Taj odgovor ne duguju Popovu i NIN-u, već domaćoj javnosti, a posebno potomcima žrtava Holokausta. U suprotnom neko bi mogao da pomisli da je Vlada to učinila svesno. A u tom slučaju će biti saučesnik ako bude bilo kakvih nepravilnosti ili, ne daj bože, lopovluka.