Crna ekonomija sive boje

Borba države protiv sive ekonomije u poslednje dve godine dala je rezultat taman toliki da se ponište loši efekti rasta sive zone zabeleženi između 2012. i 2014. godine. I uprkos snažnom rastu budžetskih prihoda i verovanju da se obim sive ekonomije u Srbiji smanjio, istraživanje o njenom kretanju u poslednjih pet godina to ne potvrđuje. Saša Ranđelović, jedan od autora istraživanja „Kretanje sive ekonomije u Srbiji 2012-2017“, tvrdi da je obim sive ekonomije na kraju prošle godine na gotovo istom nivou na kome je bio i pre pet godina, tačnije da je nelegalni promet cigareta i duvana veći nego što je bio 2012, siva ekonomija u trgovini naftnim derivatima je smanjena, dok je situacija na tržištu rada praktično nepromenjena. Da zasluge za veće poreske prihode u budžetu ne treba tražiti u smanjenju obima sive ekonomije, autori ovog istraživanja objašnjavaju analizirajući kretanje poreskih stopa u Srbiji u poslednjih pet godina. Govoreći na konferenciji o nelegalnoj trgovini koju je prošle nedelje organizovala Američka privredna komora, Ranđelović je ustvrdio da je rast poreskih prihoda u poslednjih pet godina bio za 6,4 odsto manji od kumulativnog rasta bruto domaćeg proizvoda i poreskih stopa i podseća da je od 2012. do 2017. godine došlo do povećanja velikog broja poreskih stopa, poput stope PDV-a, stope poreza na dobit, te rasta postojećih akciza i uvođenja nekih novih, kao što je akciza na struju. Pomenuto istraživanje pokazalo je da je tokom 2013. i 2014. godine rast poreskih stopa i poreske osnovice bio veći nego rast poreskih prihoda, zbog čega je zabeležen i rast sive ekonomije, dok je od 2015. situacija obrnuta, ali nedovoljno da bi se moglo tvrditi da je siva ekonomija u analiziranom periodu smanjena. Ona se i dalje procenjuje na nivo od oko 30 odsto vrednosti BDP-a, i iznad je proseka i članica EU, ali i zemalja istočne i centralne Evrope. „Činjenica je da se poslednjih pet godina koje smo analizirali mogu podeliti u dva potperioda, odnosno na period od 2012. do 2014. kada je siva ekonomija prilično rasla i period od 2015. kada je država preduzela mere za njeno suzbijanje. Osim povećanja poreskih stopa, koje imaju uticaj na rast sive ekonomije, ovaj prvi period obeležili su i povećana tolerancija države na sivu ekonomiju, zatim promena vlasti i usporavanje funkcionisanja institucija, kao što je Poreska uprava, poreske amnestije, kao i državna strategija naplate poreza na dobrovoljnoj bazi, umesto prinude. Tek od 2015. dolazi do napretka u suzbijanju sive ekonomije, reformom kaznene politike, efikasnijom organizacijom i inspekcijskih službi i Poreske uprave...“, kazao je Ranđelović. I upravo je na nastavku reforme Poreske uprave insistirao i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije, tvrdeći da je to jedan od najvažnijih zadataka kako bi se nastavila borba protiv sive ekonomije. „Poreska uprava trenutno ima 500 inspektora, nedostaje joj još toliko. Najbolji stručnjaci odlaze iz uprave jer su neadekvatno plaćeni, zato državi reforma i reorganizacija Poreske uprave mora biti jedan od prioriteta. Bolja naplata poreza znači više novca u budžetu koji se onda može trošiti na prioritetne ciljeve države, a smanjenje stepena sive ekonomije važno je ne samo sa stanovišta pravde, već i ekonomske efikasnosti“, kazao je Petrović. On je na pitanje na šta bi država trebalo da troši veće poreske prihode odgovorio da bi to trebalo da budu sektori obrazovanja, zdravstva, infrastrukture i zaštite životne sredine, jer se tako stiču uslovi za održivi privredi rast. Od Jelene Pavlović, predsednice Američke privredne komore moglo se čuti kako je siva ekonomija jedan od tri goruća problema Srbije, koji ne samo da umanjuje prihode državi, odnosno budžetu, nego i onom delu srpske privrede koji posluje legalno i u skladu sa propisima. „To onemogućava snažniju investicionu aktivnost, što je pretpostavka za brži ekonomski rast. Uprkos prošlogodišnjem rekordnom prilivu stranih direktnih investicija od oko 2,4 milijarde evra, domaće privatne investicije su i dalje skromnih devet odsto bruto domaćeg proizvoda i tu postoji značajan prostor za unapređenje. Sivu ekonomiju prate i različiti vidovi kriminaliteta, poput šverca, falsifikovanja robe, pranja novca, korupcije, što je ozbiljna pretnja i za privredu i da celo društvo“, rekla je Pavlovićeva uz opasku da država jeste ostvarila određene rezultate u borbi protiv sive ekonomije, ali i da mnoge stvari tek treba da se sprovedu kako bi se njen obim sveo na prihvatljivu meru, uporedivu sa drugim evropskim ekonomijama. Mereći, ako ničim drugim, ono globalnim indeksom okruženja za nezakonitu trgovinu, Srbija je daleko ispod evropskog proseka, jer se zajedno sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, uglavnom nalazi pri samom dnu lestvice evropskih država obuhvaćenih ovim istraživanjem. Prema objašnjenju Kristofera Klejga, izvršnog direktora The Economist Intelligence Unit, koji i sprovodi ovo istraživanje, Srbija se nalazi na 57. mestu na listi 84 svetske ekonomije obuhvaćene pomenutim indeksom, dok je u kategoriji 34 evropske zemlje rangirana na 29. mesto. Klejg objašnjava da se njihov indeks meri kroz četiri kategorije, od državne politike i zakona koji sprečavaju nelegalnu trgovinu, korupciju i pranje novca, preko ponude i tražnje nelegalne robe, do transparentnosti i trgovine, i na kraju carinskog okruženja, a Srbija se u tri od četiri ove kategorije nalazi daleko ispod proseka evropskih zemalja. U kategoriji transparentnost i trgovina, odnosno kvalitet praćenja pošiljaka i kontrola i nadzor nad poslovanjem u slobodnim zonama trgovine, koje Klejg naziva „čarobnim kutijama za obavljanje kriminalnih radnji“ Srbiji i bukvalno pripada poslednje, tojest 34. mesto u konkurenciji evropskih ekonomija. U izveštaju se navodi i da Srbija, BiH i Crna Gora nisu transparentne ni kada je u pitanju izveštavanje od trgovini narkoticima i povredama prava intelektualne svojine. Sa druge strane, sve tri zemlje (Srbija, BiH i Crna Gora) ratifikovale su 12 od ukupno 14 međunarodnih konvencija za sprečavanje nezakonite trgovine, a razlog zbog kojeg su i u kategoriji državne politike značajno ispod evropskog proseka jeste stepen korupcije. U istraživanju se navodi da je celokupan sektor privrede u BiH suočen sa nekontrolisanom korupcijom, naročito u oblasti javnih nabavki, dok je u Srbiji sprovođenje zakona i krivično gonjenje učinilaca koruptivnih radnji prilično neuspešno. Obrazlažući loš plasman Srbije, a naročito Crne Gore i BiH i u kategoriji ponuda i tražnja za nelegalnom trgovinom, Klejg je insistirao na činjenici da je Srbija zemlja na tranzicionoj ruti pogodnoj za krijumčarenja i nelegalnu trgovinu. „Srbija se suočava sa strateškim nedostacima u oblasti suzbijanja pranja novca. Novac proistekao iz krivičnih dela, a naročito trgovine drogom, najčešće se pere kroz kupovinu nepokretnosti, ulaganje u hartije od vrednosti ili ulaganje u skupa pokretna dobra“, kazao je Klejg navodeći i činjenicu da je stepen poreskih opterećenja rada u Srbiji prilično visok zbog čega se značajan deo poslodavaca odlučuje na poslovanje u sivoj zoni. Jedina oblast u kojoj se Srbija gotovo približila evropskom proseku jeste carinsko okruženje, mereno na osnovu procenta pošiljki koje se fizički pregledaju, vremena potrebnog za carinjenje, kao i automatizacije postupaka na samoj carini. Srbija je u ovoj kategoriji dobila ocenu bolju nego u bilo kojoj drugoj, a značajno je i ispred svojih suseda, pošto se za razliku od BiH koja je rangirana na 76. mestu i Crne Gore koja je na 67, nalazi na 48. poziciji. U Upravi carina kažu da su u državni budžet u prošloj godini uplatili milijardu evra više nego 2016. iako Srbija sa svojim najvećim spoljnotrgovinskim partnerima ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini i praktično trguje bez carinskih stopa. Učesnici konferencije o nelegalnoj trgovini složili su da država mora nastaviti borbu protiv sive ekonomije i nelegalne trgovine, odnosno da je neophodno odlučnije nastaviti sa primenom donetih strategija i akcionih planova, a posebno insistirati na efikasnijoj kaznenoj politici, jer je u Srbiji rizik od kažnjavanja zbog bavljenja nelegalnom trgovinom i sivom ekonomijom i dalje mali u poređenju sa koristi koja se na taj način ostvari. Nelegalna trgovina na internetu Onlajn zona umesto ulice Nemoguće je proceniti koji stepen sive ekonomije i nelegalne trgovine se odvija onlajn, odnosno na internetu i putem društvenih mreža, ali se od predstavnika različitih inspekcija čulo da su u pitanju ogromne svote novca, a nije isključeno ni pranje novca i ovim kanalom. Kažu da se sve ono što se ranije prodavalo na ulicama, sada preselilo na internet i društvene mreže. Tokom rasprave posvećene nelegalnoj trgovini na internetu, predstavnici poreske policije, ali i tržišne inspekcije uglavnom su se žalili na mali broj inspektora, te ograničene domete njihovih službi u borbi protiv neregistrovane i nelegalne trgovine na društvenim mrežama. Dragan Gajić, iz Tržišne inspekcije kaže da je njihov rad uglavnom baziran na otkrivanju neregistrovanih prodavaca različite robe i usluga na internetu, ali da je nevolja što su ti prodavci uglavnom korak ispred države i dobro upućeni u ograničenja državnih organa. „Zakon o zaštiti potrošača propisuje da onaj ko legalno prodaje svoju robu ili uslugu onlajn mora na sajtu imati istaknuto ime firme, matični broj i PIB. Svako ko prodaje robu onlajn, a nema te podatke sumnjiv je tržišnim i poreskim organima“, kaže Gajić. Ipak, ni tržišna, a ni poreska ili bilo koja druga inspekcija nemaju dovoljan broj ljudi koji bi mogli efikasnije da se bave nelegalnom trgovinom na internetu, a Ivan Ivanović, iz poreske policije, ilustrovao je to sledećim primerom: „Tačno je da je Poreska uprava imala nadležnosti i ovlašćenja kada je u pitanju legalnost softvera na tržištu i da smo imali jedinicu koja se time bavi. Od kada je jedinica 2015. godine rasformirana, u sklopu transformacije Poreske uprave, situacija na ovom tržištu je pogoršana, ali sigurno je da se našoj upravi ove nadležnosti neće vraćati, te borbu protiv nelegalnih softvera na tržištu moraju voditi neki drugi državni organi, jer ideja transformacije je da se Poreska uprava oslobodi onih poslova koji se neposredno ne tiču prikupljanja poreza“. Inspektori su se požalili i da internet provajderi uglavnom ne poštuju zakonske obaveze o čuvanju IP adresa, što njima otežava posao otkrivanja nelegalnih i neprijavljenih trgovaca na internetu.