Aduti u kineskim rukama

Donald Tramp proklamovao je da su trgovinski ratovi „dobra stvar“ i da je u njima „lako pobediti“. Ali ako bude poveo Sjedinjene Države u konflikt s Kinom, neće moći da očekuje ništa drugo do Pirove pobede. Realno, trgovinski rat bi naudio obema ekonomijama. Ono što izgleda kao dobar dil za SAD na kratak rok mogli bi da se ispostavi kao mnogo bolji dil za Kinu na duži rok. Za početak, Kina u svom trgovinskom arsenalu na raspolaganju ima mnogo oruđa - i zna kako da ga upotrebi. Dovoljno je navesti samo nekoliko primera. Kina može da odustane od nabavke američkih aviona, uvede embargo na uvoz američkih proizvoda od soje, ili obori cenu obveznica koje izdaje američko ministarstvo finansija i drugih hartija od vrednosti. Kineske kompanije takođe mogu da smanje svoju potražnju za američkim poslovnim uslugama, a kineska vlada bi domaće firme mogla da natera da prestanu da kupuju američku robu. Ali to bi bio samo početak u slučaju da do izbijanja trgovinskog rata dođe. Kina je indirektno i jedan od najvećih poslodavaca u Americi. Razmislite šta bi se dogodilo ukoliko bi Kina sve ugovore o nabavci komercijalnih aviona koje ima s Boingom prebacila na francuski Erbas. Samo taj kineski potez koštao bi SAD gubitka 179.000 radnih mesta. Osim toga, Kina kontroliše ključne komponente u globalnom lancu snabdevanja i proizvodnih sistema. Ako bi Kina ubacila klipove u točkove koji pokreću te mehanizme, poremećaj do koga bi došlo osetio bi se na globalnom nivou, a posledice bi bile mnogo veće od toga što Amerikanci više ne bi bili u prilici da kupe ajfon. Dok su oružja dobro poznata, taktike su manje predvidljive. Nekoliko je mogućih scenarija. Pošto bi eskalacija trgovinskog rata sa simetričnim barijerama za uvoz bila recipročna, Kina i SAD bi verovatno inicirale sukobe u specifičnim sektorima, kao u slučaju Trampovih tarifa na uvoz čelika. On bi i blokadu kineskih investicija mogao da opravda razlozima nacionalne bezbednosti, kao što to već čini kad je reč o uvozu čelika i aluminijuma. A mogao bi čak i da stopira javne nabavke od kineskih kompanija. Na kratak rok, trgovinski okršaj između SAD i Kine donelo bi bolne gubitke prihoda i radnih mesta na obe strane. Ali benefiti koje bi Kina na kraju mogla da izvuče veći su od trenutnih gubitaka koje bi imala. Kineske vlasti dugo su radile na tome da izgrade takav model rasta koji će manje zavisiti od izvoza a više od oslanjanja na domaću potrošnju. Šok trgovinskog rata koji bi inicirale SAD mogao bi da natera Kinu da se otvori, ukine mere koje su predugo štitile njene još nedovoljno stasale industrijske grane, i prekine vrzino kolo periodičnih poremećaja u domaćoj privredi. Ako bi do toga došlo, Trampova greška mogla bi da se ispostavi kao veoma skupa. Trgovinski rat bi zaista mogao da bude „dobra stvar“ - samo ne na način na koji on to očekuje.