Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   15.11.2018. 12:29
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Језик
Грчко, а наше

Jeзик Платона, Аристотела, Еуклида, Питагоре лежи у самим темељима европске културе, па је сасвим разумљиво што су многе старогрчке речи прешле и у данашње европске јeзике, пре свега као научни термини, и очувале се у употреби до данас. Ако прелистате првих сто страна „Вујаклије“, само на три стране нећете наћи ниједну грчку реч, или бар сложеницу са једним грчким елементом. И имена наука претежно су грчка, још од почетка школовања. Кад сам ја био основац, имао сам часове из „рачунице“ и „земљописа“, али данас и уџбеници за основну школу носе наслове Математика и Географија, баш као и Физика, Биологија, Историја, Техничко образовање (придев је грчки, именица српска), да и не помињем Музичку културу (хрватска реч глазба стопут нам је више „туђа“ него наша, тј. грчка музика) или Православни катихизис за наставу веронауке.

Сасвим друкчији слој грчких речи чине оне које смо у прошлим вековима примили из средњогрчког и новогрчког, у непосредном усменом контакту, будући да смо Грцима били блиски и географски и по вери. На те речи смо се потпуно навикли, осећамо их као своје, па их зато и нема у речницима страних речи. Да бисмо им утврдили порекло, морамо да отворимо велики „Етимологијски рјечник хрватског или српског језика“ Петра Скока. У области религије то су пре свега црква (од грч. kyriakon /дом/ господњи), поп од papas отац (заправо ’тата’, облик од милоште: истог порекла је и католички папа), анђео (грч. aggelos ’весник, посланик’), монах (monahos, од monos ’сам’), манастир (monasterion), игуман (од hegoumenos ’који води, предводник’), тамјан (грч. thymiama од глагола thymiao ’кадим, палим’), а наравно и свештеничка звања као патријарх, епископ, митрополит и другa.

Из грчког су дошле и тако обичне наше речи као комад (kommation), плоча (plax, генитив plakos), темељ (themelion), колиба (kalybe ’склониште, скровиште’, од глагола kalypto ’покривам’, који налазимо и у називу биљке еукалиптус, буквално ’добро покривен’, јер су му цветови заштићени капицом), ливада (новогрчко libada)... Ту смо негде тек на половини списка, који ћемо морати да наставимо у следећем броју.



Иван Клајн



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Драгољуб Љубичић Мићко, глумац и сценариста

Мислим да не постоји важније поглавље од оног о рибарству јер Србија базира своју привреду на пецању. Не треба ускоро очекивати оно неважно поглавља о владавини права, само је одшкринуто, али не може да се затвори, ту дува промаја.

Прочитајте све мисли
bg