Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   20.09.2018. 07:27
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Седамдесет година од Резолуције Информбироа
Доље мајка Русија

Од русофилства након Другог светског рата, многи су прелетели у русофобију преко ноћи, а у новијим временима у русофилију. У међувремену су се и вредности и мотиви променили, уместо идеолошких и интернационалних дошли су национални и државни. И код нас и у Русији


Постоје историјски датуми који се дуго задржавају у колективном памћењу и они који се брзо препуштају забораву. Не увек у сразмери са њиховим утицајем и значајем за будућност. Сукоб Стаљина и Тита, пре седамдесет година, мало занима данашње историчаре и политичке аналитичаре. Онда, када се тај сукоб догодио, био је прворазредна сензација, са огромним потенцијалом да произведе значајне последице на међународној сцени, у „комунистичком комонвелту“ и унутар комунистичке Југославије. Данас се на то гледа као на „свађу два диктатора и две милитантне комунистичке партије“, које су се брзо измириле. Непосредне драматичне последице на међународном нивоу су изостале, а комунистички блок се одржао, Стаљин је убрзо (1953) умро, наследници, са Хрушчовом на челу, брзо су га се одрекли, обелоданивши сва његова недела, укључујући концентрационе логоре, на крају су му уписали у грех и свађу са Титом. Хрушчов и Булгањин су посетили Београд, Тито је узвратио посету Москви, тамо је одликован орденом Лењина и измишљеном причом о учешћу у Октобарској револуцији. На ширем међународном плану Тито је експлоатисао удобну улогу у Покрету несврстаности, имитирајући стил живота „крунисаних владара“ и диктатора, својих колега из тог покрета. На унутрашњем плану, уместо сурових логора прешло се на „дозирану и селективну репресију“, на развијање популистичке манипулације и идолатрије са „култом личности“. А, монструозни концентрациони логор Голи оток остаће дуго забрањена, мистериозна тема, са надом да ће је „огртач заборава“ склонити из видног историјског поља. Али, после неколико деценија, изронио је из замраченог историјског поља као трајни споменик нечовештва у „владавини једног човека“.


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 5 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 12 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 14 €
  • годишња претплата износи 24 €
Плаћање из иностранства је могуће уплатом на девизни рачун: 160-0053800025075-48 (Упутство за уплату)

За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
ПДВ је урачунат у цену. Плаћање за кориснике из Србије врши се платним картицама - "online", или путем за пренос) у банци или пошти (Упутство за уплату).
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
Mastercard logoVisa Logo
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 333-46-44
Жоржа Клемансоа 19
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић, председник Србије

Наравно да смо сиромашна земља, али то полако мењамо, раст је највећи у региону.

Прочитајте све мисли
bg