Prevrat u Kralja Petra 71a

U malenoj jevrejskoj zajednici u našoj državi, od svega oko 3.000 duša, odigrala su se u nedelju dva krupna događaja: zasedala je vanredna skupština Saveza jevrejskih opština Srbije i vanredna izborna skupština Saveza jevrejskih opština Srbije, na trećem i drugom spratu zgrade u Kralja Petra 71a. Kako je to moguće? Lepo, u organizaciji jevrejskih opština Beograd, Zemun i Priština, a predvođeno jednim čovekom, Danilom Medićem, predsednikom JOB. Ove tri opštine su i inicirale vanrednu skupštinu po članu Statuta 11, po kome je ovo legitimno na zahtev tri od deset članica Saveza. Ali taj vanredni saziv ne može biti izboran statutarno, jer bi to dalo mogućnost čestih vanrednih izbora, što bi po analogiji odgovaralo da isto čini 20 poslanika u Narodnoj skupštini Srbije, po sopstvenom vremenskom nahođenju. Ipak se na donji sprat spustila i JO Kikinda, pored beogradskih, zemunskih i prištinskih članova, bar kako je na trećem spratu, u zvaničnom sazivu, konstatovano prebrojavanjem, kojim je i utvrđeno postojanje kvoruma, sa prisutnih 36 od 56 članova sa pravom glasa, iz Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Pančeva, Niša i Sombora. Četiri opštine (sa donjeg sprata) bile su i hitrije u izdavanju javnog saopštenja o izboru novog predsednika Saveza (Igor Ginzberg) i njegovog zamenika (Nenad Fogel), kao i novih članova izvršnog i nadzornog odbora. Savez se potom oglasio (na memorandumu, i sa pečatom) dokumentom po kome je „u JOB-u održan skup koji je sebe nazvao Vanrednom izbornom skupštinom Saveza jevrejskih opština Srbije“. „Savez jevrejskih opština Srbije, sa predsednikom Robertom Sabadošem na čelu, jedini je legitimni predstavnik jevrejske zajednice u Srbiji i svaki drugi pokušaj registracije, upisa, preuzimanja ovlašćenja ili predstavljanja Saveza, grubo je kršenje Statuta SJOS i zakonskih propisa države Srbije vezanih za upis i registraciju crkvi i verskih zajednica u Republici Srbiji“, navodi se još u ovom saopštenju. Kao i da je postupak druge grupacije „pokušaj nasilnog preuzimanja upravljanja Savezom“, ili „puč“, kako je neformalno ocenjeno. Grupa predvođena Medićem, bila je i drčna, hrupeći u salu gde je Skupština već počinjala. „Molim delegate da mi predaju ovlašćenja“, naložio je Medić skupu koji je ovo ignorisanjem odbio. Zaključivši da tu sednicu neće pretvoriti u izbornu, okrenuo se na petama, vodeći svoje pristalice u pomenute, donje prostorije. NJihov sastanak je bio zatvorenog tipa, a redar je dva puta zatvorio vrata pred nosom novinarki NIN-a, pa je ona prisustvovala samo prvozakazanoj sednici, u zvaničnoj sali Saveza. Tako su nekako bili i podeljeni u polemici u našem nedeljniku, oni sa drugog sprata su ga napadali, proglašavajući ga „antisemitskim“, dok su NIN predstavnici skupa sa trećeg sprata i sedišta Saveza, od takvih optužbi branili. Dve su teme diskutante na vanrednoj skupštini Saveza najviše bolele - vladanje „performera“ Medića, i „spornost legitimiteta“ Harisa Dajča, kao predstavnika Vlade u Odboru za nadzor sprovođenja zakona (iz 2016) o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju zakonskih naslednika. „Medić je samoinicijativno, a u ime Saveza jevrejskih opština (čiji je potpredsednik po automatizmu) uputio saglasnost Zavodu za zaštitu spomenika grada Beograda da se Topovske šupe (na Autokomandi), koncentracioni logor za vreme nacističke okupacije Beograda – poruše i na ovom mestu izgradi šoping mol“, podsetio je Sabadoš. „Srećom, Komisija za Komemorativni centar Staro sajmište odlučila je da uvrsti i Topovske šupe u svoj kompleks“, naglasio je Sabadoš. Odluka bez pečata i potpisa ostalih članova Veća o dozvoli rušenja logora, poništena je krajem aprila kao „falsifikovana“, a Mediću „zabranjeno davanje izjava (pisanih i usmenih) u ime Saveza“. Aktuelni izlazak i skupštinske sale smatra se napuštanjem Saveza, zaključeno je na vanrednoj skupštini. „Ne radi se samo o g. Mediću, već o čitavoj desničarskoj grupi, na sreću – maloj, ali, na nesreću, sa vlašću“, primetio je jedan govornik. I nije u pitanju „samo borba za pare i nekretnine“, već se radi i o „razbijanju institucija“, što je poznat scenario pri raspadu Jugoslavije, dodao je. Mediću je osporeno i jevrejstvo, budući da je venčan u crkvi, pa tako i kršten, i kao takav nema prava da predstavlja opštinu, istaknuto je u skladu sa činjenicom da se judaizam odnosi i na veru, kao i na naciju. „I ostali dole su Jevreji samo po zanimanju“, čula se opaska u inače disciplinovanoj proceduri sednice. Primedba se odnosila na „zanimanjem“ stečeno pravo uživanja sredstava koji Savezu godišnje isplaćuje Republika Srbija, po 950.000 evra od 2017, a narednih 25 godina. Ova tačka dnevnog reda zaokružena je jednoglasnom odlukom da se od JOB zahteva da smeni Medića, i o ovome obavesti sve članove, s obzirom na sve pomenuto, ali i novu situaciju nelegalnog sazivanja izborne skupštine. Sa formulacijom obraćanja srpskoj vladi, a povodom njenog izbora Dajča za predsednika Odbora za nadzor sprovođenja Zakona o uklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta bez naslednika (kojim se obeštećuju opštine, ali preko Saveza), bilo je više nedoumica. Kako ne uvrediti najviši organ vlasti, a decidirano se ograditi od Dajča, kao krajnje nepodobnog za tu funkciju? Jer, iako je nepotrebno izabran kao peti član Odbora jevrejske provinijencije, ispred Vlade koja je trebalo da na ovo mesto postavi nezavisnog eksperta, iako je Dajč „prekoračio ovlašćenja“ tendencijom da „Odboru da upravljačku funkciju, umesto kontrolne“, iako je već pokazao „značajno nepoštovanje“ pravila u raspodeli sredstava države, ipak nije u redu da se Vladi nešto „nalaže“. Između definicija „obaveštava se“ i „upozorava“ i sličnih, izabran je izraz „predlog za razrešenje“ Dajča sa pomenute funkcije. Između ostalog, ili na prvom mestu – zbog sukoba interesa. Naime, kako je u NIN-u već pisao Dejan Popov, bivši predsednik nadzornog odbora JOB-a, porodica Harisa Dajča potražuje od JOB-a nekretninu u Kralja Petra 44, procenjenu na višemilionsku svotu u evrima, a da je ista zgrada već dodeljena JOB-u, prema validnom rešenju o ostavinskoj raspravi koju su Dajčevi „prećutali“. Izglasana je formulacija da se Vladi „preporučuje da preispita svoju odluku o imenovanju Dajča“, a iz svih navedenih razloga. Šta o svemu misli grupacija sa drugog sprata, nismo uspeli da saznamo, jer se niko nije javio na ponuđeni broj telefona, ali njihovo saopštenje dovoljno govori: oni sebe smatraju punopravnim predstavnicima svekolike jevrejske zajednice u Srbiji. Da li će slučaj završiti na sudu, kao što su neki podozrevali - videćemo, kao i da li će Vlada razrešiti Dajča nakon predloga Saveza i iznetih „dokaza“ o njegovoj nepodobnosti. Vlada je, istina, imala priliku da se izjasni na pitanja NIN-a: da li je bila obaveštena o reputaciji koja prati Harisa Dajča kada ga je imenovala za predsednika Odbora i bila obaveštena da je on smenjen sa funkcije potpredsednika JOB nakon svega osam meseci od poverenog mu četvorogodišnjeg mandata? Da li je Vlada tada znala da je g. Dajč u sudskom sporu sa JOB oko nepokretnosti u Kralja Petra 44, odnosno da je kao predsednik Odbora u sukobu interesa? I da li ima mehanizme da spreči udruživanje u cilju sticanja materijalne koristi, u ovom slučaju g. Dajča i Strahinje Sekulića, direktora Agencije za restituciju, a vezano za imovinu jevrejske zajednice? Da je odgovorila, sve bi bilo jasnije i možda bi predupredilo sukobe i podele. I eventualno vucaranje po sudovima, uz dodatne troškove. I utrlo put valjanim odlukama o Topovskim šupama i Starom sajmištu, na dobrobit jevrejskog i srpskog naroda (i ostalih građana).