Evropska jeza sa Baltika

Donald Tramp ponovo je uzburkao duhove, ovoga puta najavom susreta sa Vladimirom Putinom. Samit na kome će se dvojica lidera naći zakazan je za 16. jul u Helsinkiju, a šta će se na tom sastanku dogoditi tema je koja je duboko uznemirila i deo američkog establišmenta, ali i Brisel. Dvojica lidera već su se srela na sastanku G20 u Hamburgu prošle godine, a zatim na Azijsko-pacifičkom ekonomskom samitu u Vijetnamu, mesec dana kasnije. Ali ovo će biti prvi susret upriličen isključivo za dva lidera i to u trenutku kada još nije sasvim splasnula histerija oko optužbi da je Rusija navodno bila umešana u izbor američkog predsednika. Evropljani su prilično zabrinuti i od samih nagađanja šta bi mogao biti ishod ovog susreta od koga svi strahuju. Američki predsednik već je uneo nemir kada je prošlog meseca na samitu G7 pozvao da se Rusija ponovo primi u grupu (suspendovana zbog Krima 2014. godine), istovremeno ne odustajući od novih trgovinskih tarifa. U međuvremenu, Tramp je za američki trgovinski deficit okrivio i NATO, koji se najvećim delom finansira iz američkog budžeta. Uz to je izjavio i da bi Vašington trebalo da promeni pristup Alijansi, da ograniči aktivnosti na pojedinačne operacije i da je NATO postao jednako loš kao i NAFTA (Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini između Kanade, Meksika i SAD, koji Tramp krivi za pad industrijske proizvodnje u SAD). Naposletku, Tramp je uveo velike tarife na gvožđe i aluminijum iz EU, uz upozorenja da to nije kraj. Sve je to već dovelo do rasprava i nezadovoljstava, a sa Trampove strane i do vređanja dojučerašnjih saveznika. A onda je objavljen datum susreta sa Putinom. Prethodno će se u Briselu održati NATO samit, pa se svi nadaju da bi to mogla biti prilika da se nasluti šta se može očekivati u Helsinkiju. Jer kada Tramp izjavi, kako je rekao, da će razgovarati sa Putinom „o svemu“, to izazove blagu jezu kod Evropljana. Na pitanje šta će biti teme odgovorio je „sve opcije su na stolu“, i u taj odgovor stale su sve spekulacije koje su se mogle zamisliti, od Sirije preko Ukrajine do Krima. Mediji su već naširoko pisali o simbolici Helsinkija, vremenu kada su se DŽerald Ford i Leonid Brežnjev, tadašnji lideri Amerike i Sovjetskog Saveza sastali baš tu kako bi se smanjile tenzije i postigao nekakav dogovor. „To što se samit održava baš u Helsinkiju je veoma dobro za Finsku, ali treba da bude jasno da nismo tamo gde smo bili za vreme Hladnog rata“, rekao je Hanu Himanen, nekadašnji finski ambasador u Moskvi. Istovremeno, DŽon Bolton, američki savetnik za državnu bezbednost, izjavio je da ne očekuje nikakve posebne rezultate sastanka. Ipak, te izjave nikoga nisu umirile. Ovaj sastanak najavljen je u evropskim prestonicama kao potencijalna bomba koja bi mogla sve da promeni. Trenutak je za Brisel veoma loš, odnosi sa američkim prijateljima su veoma loši, sporovi su sve žešći. Tramp se pre godinu i po dana povukao iz Pariskog sporazuma o klimi, koji je potpisao Barak Obama 2015, pošto nije prihvaćen njegov predlog da se unesu izmene. Tako je dogovor da se smanji emisija gasova postao nevažeći za američku industriju, a Tramp je ispunio svoje predizborno obećanje da će povećati broj radnih mesta u industriji uglja i otvoriti nove rudnike. Evropski potpisnici bili su prilično besni, ali ništa nisu mogli da učine. Nedavno je povukao potpis i sa nuklearnog sporazuma s Iranom, jer je on, kako ga je opisao - truo. Francuska, Nemačka i Velika Britanija, koje su uz Rusiju i Kinu takođe potpisnice ostale su „razočarane“ kako je zvanično rečeno. Ali je Brisel najavio da će, uprkos svemu, sačuvati sporazum. Tramp je ostao odlučan da ga ne poštuje, da vrati sankcije. NJegovo sve veće nezadovoljstvo NATO-om sasvim je u skladu sa predizbornom kampanjom u kojoj je ovaj savez nazvao „nepotrebnim“ i od tada nije prestao da računa koliko to košta Ameriku, a koliko ostale članice. Maja prošle godine nije želeo da javno podrži član Severnoatlantskog sporazuma o međusobnoj odbrani, već je umesto toga saveznike opomenuo da bi trebalo da troše više novca na odbranu, kako bi olakšali poreskim obveznicima u SAD. Evropski lideri već su doživeli dovoljno iznenađenja, a sada se suočavaju sa susretom za koji ne znaju šta može da donese. Američki predsednik mogao bi, strahuje se, da povuče NATO vojne vežbe u evropskim zemljama, od čega najviše strepe baltičke države, mogao bi da „olabavi“ sankcije uvedene zbog Krima, mogao bi da napravi bilo kakav dogovor koji bi oslabio ionako uzdrmane odnose sa EU. Sa evropskim saveznicima se, dakle, razilazi oko trgovinske politike, klimatskih promena, dogovora sa Iranom, odnosa prema NATO i usred svega toga odlazi da se rukuje sa Putinom. Sve potencijalne teme su neuralgične, a nijedan dogovor ne bi radovao evropske lidere. Sirija bi mogla biti tema gde bi se obojica lidera našla na zajedničkoj liniji - da je pobeđena Islamska država, ali to dodatno zabrinjava zapadne posmatrače. Tramp je već komentarisao da bi američke snage trebalo da se povuku, pitanje smene Bašara al Asada je već postalo izlišno onog trenutka kada je Moskva stala uz njega, ostaje iščekivanje oko toga koliko je sada američki predsednik spreman da se zaista povuče. I u Americi i u Briselu mnogi strahuju da jeste. Isto se pitanje postavlja i kad je reč o Ukrajini, naročito posle njegovih opaski o Krimu. Kijev je u neprijatnom iščekivanju šta će doneti susret u Helsinkiju. Tramp je, navodno, izjavio i da je Krim ruski jer većina govori ruski i upitao Brisel zašto je uopšte podržana ukrajinska vlada, kada je to jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu. Na pitanje da li će Amerika priznati nezavisnost Krima, kratko je odgovorio: „Videćemo“. Taj je odgovor zazvučao preteći za kijevske vlasti, a u kontekstu nedavnog susreta sa Kim DŽong-unom i iznenadnim prijateljskim stiskom ruke, posle koga je Severnoj Koreji otvoren put ka normalizaciji odnosa, neki slični dogovori oko bilo koje goruće teme izgledaju sasvim mogući. Sankcije prema Moskvi su još uvek na snazi, prošle godine ih je sam Tramp potpisao i tada je izgledalo da će reči Dimitrija Medvedeva, ruskog premijera, da nema više nade da se odnosi sa Vašingtonom mogu poboljšati, važiti još prilično dugo. Ovo leto je, ipak, donelo dosta nade. Sankcije neće biti ukinute tak tako, jer o tome odlučuje Kongres, ali odnosi mogu biti znatno promenjeni u mesecima koji slede posle samita, i to je ono što uznemirava Evropu. Otopljavanje sa Moskvom ostavlja Brisel bez uloge koju je do sada imao. Nešto slično moglo bi da zadesi i NATO. Ukoliko se dva lidera dogovore oko prekida vežbi na ruskim granicama, i Tramp u praksu sprovede svoje opaske o beskorisnosti ovog saveza i ostvari svoje predizborno obećanje o poboljšanju odnosa sa Moskvom. U Helsinki putuje posle NATO samita, koji se održava sledeće nedelje u Briselu. Ono što se bude dogodilo na tom samitu mnogo će reći o namerama američkog predsednika pred susret s Putinom. U prognozama i pokušajima da se objasni šta bi ovaj samit mogao da donese, kalkulisalo se i ko će izaći kao „pobednik“, ko će dobiti više poena i poboljšati svoj imidž. Te su prognoze išle u prilog Putinu, ali treba imati u vidu da su ih davali oni koji se ozbiljno pribojavaju Trampove odluke da se ovaj susret uopšte organizuje. A posebno onoga što bi mogao da donese.