Novi simbol uspeha vlasti

Premijerka Ana Brnabić je na otvaranju Narodnog muzeja održala kratak govor filovan potrebnom retorikom vladajuće stranke, i nepotrebnim neistinama svojstvenim pobednicima koji misle da sve počinje od njih. Magistarka marketinga je izgovorila: „Dve najznačajnije ustanove kulture u Srbiji bile su zatvorene i zapuštene, bile su simbol vremena u kome je kultura u potpunosti bila marginalizovana ali i političara koji su muzeje zatvarali a kulturu zapostavljali...“ Nema ni trunke istine u ovoj premijerkinoj rečenici. Prvo, po kojim kriterijumima ona procenjuje da su Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti dve najznačajnije ustanove kulture u Srbiji? Šta ćemo sa Narodnom bibliotekom i Narodnim pozorištem, na primer? Na koje mesto bi ih ona stavila. Drugo, političari o kojima ona govori, od 2000. do 2012. godine podigli su novu zgradu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, umesto izgorele u požaru, rekonstruisali i obnovili Narodnu biblioteku Srbije, Beogradsko dramsko pozorište, Pozorište na Terazijama, Jugoslovensku kinoteku... Nažalost, i oni su, poput Brnabićeve, govorili kako su za sve dobro samo oni zaslužni, jer je sve pre njih bilo loše. Smešno je samo što ondašnje demokrate i aktuelni naprednjaci danas sve češće priznaju kako je najbolji ministar kulture poslednjih decenija bila dr Nada Popović Perišić! I da ne bude mistifikacije: ovoj vlasti je dopalo da otvori oba muzeja, od kojih Narodni muzej uopšte nije rekonstruisan, već je samo okrečen, sređene su mu instalacije, popravljen je da ne prokišnjava i ostao je na istoj veličini izložbenog prostora, što je njegov osnovni problem bio i pre 15 godina! I još nije sasvim završen, ali je zbog godišnjice vlade Ane Brnabić morao da bude otvoren 28. juna. Tako je tražio predsednik Srbije! A sve je počelo pre više od 15 godina, sa idejom da se izložbeni prostor od nedovoljnih 5.000 kvadratnih metara, proširi bar za još dve hiljade. Najpre je plaćen projekat arhitekte Milana Rakočevića, koji je pratilo mnogo sumnji i problema, ali je odlaskom sa vlasti tadašnjeg ministra kulture iz redova SPO Dragana Kojadinovića, saradnja sa ovim arhitektom prekinuta. Potom je na konkursu izabran projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja koji je napravio arhitekta Vladimir Lojanica, usledio je ozbiljan rad koji je zdušno podržavao tadašnji ministar kulture Nebojša Bradić. Ali, Bradić je smenjen, ređali su se dalje ministri, a projekat arhitekte Lojanice je tiho odbačen. Stajalo se u mestu, nije se znalo šta dalje, a onda je odlučeno da se sve svede na građevinsko-instalaterske radove, sanaciju i adaptaciju krova... Niko više nije govorio da je to i dalje nedovoljan prostor na kome će biti izloženo samo 4.000 eksponata, od ukupno 400.000. Naravno, niko ne kaže da je svih 400.000 važno da se nađe pred očima posetilaca, ali sve ideje o proširenju Muzeja su pale u vodu. Danas smo, na tom istom prostoru, dobili kulturno-umetničku zbirku koja u prizemlju počinje sa prikazom arheološkog blaga čije najstarije iskopine datiraju pre Lepenskog vira, a rani srednji vek je zastupljen crkvenim predmetima i predmetima koje su koristili ljudi toga vremena u svakodnevnom životu. U delu Muzeja gde se prikazuje srpsko slikarstvo 18. i 19. veka, prvi put je izložena slika Steve Todorovića, reprezentativni portret Milana Đ. Milićevića. Na drugom spratu je postavka inostranog slikarstva i jugoslovenske umetnosti 20. veka. Avangardni pokreti imaju poseban izložbeni prostor, gde je i Zenit, sa delima koja do sada nisu pokazivana. Rečju, opet imamo Narodni muzej koji radi. U njega je uloženo manje novca od onog koji je bio potreban za ozbiljnu rekonstrukciju, ali ne drastično, kako je to potvrdila izvršna direktorka Narodnog muzeja Gordana Grabež. A potrošeno je oko 12 miliona evra.