Migracije u budućnost

Samo je najbolje dovoljno dobro za decu i omladinu, rekao je veliki pesnik Gete, „samo je najbolje dovoljno dobro za sve nas“, slično geslo je rukovodilo Ivanu Vujić, rediteljku i profesorku na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu kada je prihvatila ponudu da kandiduje srpsku prestonicu za domaćina Svetskog kongresa Međunarodne federacije za pozorišna istraživanja (IFTR). Tako je Beograd pobedio Šangaj, i stoga će od 9. do 13. jula ugostiti više od 1.000 renomiranih poslenika teatra iz 54 države. „Tema ovogodišnjeg kongresa, koji se prvi put održava na Balkanu, jeste Pozorište i migracija, pozorište, nacija i identitet: između migracija i ne-kretanja“, objašnjava Vujićeva. Putem 980 diskusija (simultano u svakom trenutku po 28 panela), kao i pratećih programa i radionica, otvoriće se pitanje kako su izvođačke umetnosti odgovorile na fenomen egzila, raseljavanja i drugosti kroz istoriju. „Migracije nisu samo migratorna kriza kojoj prisustvujemo, to je i odlazak Marlen Ditrih u Ameriku iz fašističke Nemačke koji joj je promenio i izgled, i život. Migranti su i Tesla, Crnjanski, Milena Pavlović Barili.., ali i svi mi dok se suprotstavljamo poništavanju sopstvenog identiteta procesom globalizacije“, kaže rediteljka. Ona nudi i primer otpora - nošenjem tog identiteta sa sobom u svakoj prilici, a u ovoj - predstavljajući ga u svoj svojoj šarolikosti i bogatstvu velikim imenima pozorišne prakse i teorije. Odnos teatra i migracija razmatraće se iz ugla intermedijalnosti, političkog performansa, kulture levice, inkluzije, kritičkog mišljenja, ali i izvođačkih praksi, pa će se dijalog voditi i predstavama. Domaćim - „U ime gospoda“, pozorišta Deže Kostolanji iz Subotice, u režiji Andraša Urbana, „beskompromisne anatomije današnjih migratornih procesa i geopolitičkih strategija“, „Dis_Sylphide“ trupe Per.Art iz Novog Sada i Radne grupe – Performans i invaliditet.., i niza inostranih, od englesko-belgijskih, što ispituju fenomen etike („Susreti sa Hamletom“), do indijskih, o položaju tamošnje žene, a sa aspekta tela, požude i seksualnosti. Sve će se ovo odigravati na desetak lokacija, u Jugoslovenskoj kinoteci, Filozofskom i Filološkom fakultetu, Domu omladine, KCB-u, Narodnom muzeju i Narodnom pozorištu, Muzeju savremene umetnosti... Mnoge od predstava publika će moći da vidi i na BELEF-u. Organizator Kongresa, FDU će inicijacijom kretanja svetske pozorišne elite ka našoj prestonici dostojno proslaviti 70. rođendan, a Laboratorija za izvođačke umetnosti pri ovom fakultetu, koju je osnovala Vujićeva, ući u sedmu godinu postojanja – simbolično. Jer, nakon Kongresa, ništa više nije isto na scenama zemlje domaćina, niti u glavama prisustvujućih. Jedinstvenu priliku da Beograd bude kulturni centar sveta organizujući Kongres prvi put u regionu, prepoznali su i Vlada i Grad Beograd. „Organizacijom Kongresa jedne od najznačajnijih svetskih organizacija koja okuplja i praktičare i teoretičare pozorišta i izvođačkih umetnosti, ispunjava se i san Vuka Isakoviča, junaka Seoba Crnjanskog, koji veli da mu je želja da Srbi dođu u Evropu, a da Evropa sa radošću kaže – gle Srba“, zaključuje Ivana Vujić. Povratak Poenta Kongresa, po Vujićevoj, jeste stvoriti okolnosti da nam se iškolovani vrate. NJenom pozivu su se odazvali Goran Stefanovski, profesor u Skoplju i Londonu, Silvija Jestrović koja predaje u Vorviku, Ana Vujanović, trenutno u Amsterdamu, i time postali glavni govornici. Jedan od četiri segmenta Kongresa biće izložba Pričam ti priču iglom i koncem, radova u vezu velikog broja migranata koje je kreativno sakupio Tonči Vladislav iz Zagreba.