Čivijaško odolevanje

Teško je među skoro 116.000 žitelja Šapca naći ma i jednog koji o svojoj opštini neće govoriti u superlativima, onako, uz malko razigranog čivijaškog preterivanja. Odnedavno im je argumentacija još bogatija – naime, centar Mačvanskog okruga dobio je početkom jula priznanje koje dodeljuje NALED u saradnji s RTS-om, Ministarstvom državne uprave i Razvojnom agencijom Srbije. Nekoliko je činjenica čudnijih od toga da je reč o jedinoj lokalnoj samoupravi koja je dobila dve od pet nagrada. Prvo, tamošnje vlasti su pohvaljene u kategorijama „Servis građana“ i „Podrška privredi“, a jednako dobra saradnja s građanima i privrednicima u tranzicijom razrovarenoj Srbiji je prilično retka pojava. Efikasna administracija privlači potencijalne ulagače, a uvođenje participativnog budžeta omogućuje Šapčanima da na referendumima direktno utiču na trošenje novca od prikupljenog poreza na imovinu. Drugo, ministarka građevine Zorana Mihajlović je već na dodeli nagrada osporila uvođenje participativnog budžeta u Šapcu – premda su i nju mnogi Šapčani osporili – navevši šta sve gradonačelnik i predsednik partije Zajedno za Srbiju (ZZS) Nebojša Zelenović nije uspeo da uradi, a po njenom mišljenju je trebalo. Treće, Šabac je nagrade dobio uprkos tome što je jedini veći grad u Srbiji – uz Čajetinu i Paraćin, jedan od tri – u kojem ne vlada koalicija preslikana s republičkog nivoa. Međutim, neki su uspeh Šapca pripisali baš tome što ga ne vode naprednjaci (do kojih nismo uspeli da dođemo). Oni možda jesu uz pomoć PUPS-a na lokalnim izborima 2016. bili prvi, s oko hiljadu glasova prednosti u odnosu na drugoplasirani koaliciju ZZS-DS-SPO, ali se i pre izbora znalo da će potonja koalicija vlast oformiti s trećeplasiranom grupom koju čine Zapadna Srbija, Levica Srbije, Nova stranka i Nova Srbija. Uprkos ovom predzanju, prema rečima Zelenovića, ti su izbori prošli u atmosferi pritisaka i ucena, a novinar Hanibal Kovač je u Podrinskim novinama zabeležio da je i Veselin Šljivančanin obilazio suparničke odbornike, nudeći im za odanost određene privilegije. U bunilu skrivenog nasilja i obmanjivanja javnosti, kaže Zelenović za NIN, istina lako izgubi važnost, jer istu tu istinu u Srbiji određuje jedan čovek, bez ikakvih posledica. Drugi samo slede primer. „Sve lokalne samouprave u Srbiji zavise od Beograda, pa se i sredstva dele i oduzimaju prema političkoj pripadnosti. Šabac dobija manje novca od daleko manjih gradova, a transfer nam je bez obrazloženja umanjen za 122 miliona dinara godišnje. Država nam već pet godina ne isplaćuje dugove i obaveze, pa smo u gubitku ukupno 12 miliona evra. U odnosu na naš budžet od 28 miliona evra, ta suma nije zanemarljiva i rado bismo je koristili za dalja ulaganja. I, kada ministarka građevine dođe u Šabac, radi neke puteve koji su u nadležnosti grada, što mi ne možemo da finansiramo, jer imamo tekuće prioritete. Nemoguće je ostvarivati predizborna obećanja ako vam se uskraćuju sredstva. Takvo uslovljavanje lokalnih samouprava krši Povelju lokalnih samouprava koju štiti Savet Evrope i čija je Srbija potpisnica. I to je nesporna istina“, kaže Zelenović. Naš sagovornik se nada da će obnovljena žalba koju su opštine Paraćin, Čajetina i Šabac podnele Savetu Evrope u novembru doći do Kongresa kao najviše instance, čime će se deklarativno evropski put Srbije i formalno naći pod lupom predstavnika parlamenata članica. Tvrdi da je naprednjačko nipodaštavanje ove žalbe jasan pokazatelj da se republičke vlasti plaše mogućih reakcija. Na dosadašnjim, građanskih izborima za savete mesnih zajednica su nastupali stranački, s istim, prepoznatljivim sloganom i nazivom liste. Otuda Šapčani vole da kažu da s punim pravom očekuju predsednika države i na zasedanjima saveta svojih mesnih zajednica – makar tamo gde su članovi SNS-a prisutni, što je u 31 od 61 mesne zajednice. Zelenović smatra da je njihovo neveliko prisustvo posledica uvođenja participativnog budžeta, ali i dizanja budžeta za kulturu na sedam odsto. I, dok su dva poverenika SNS-a za Šabac, Boban Birmančević i nedavno smenjeni pomoćnik ministra za srednje obrazovanje Aleksandar Pajić, govorili da je reč o rasipanju sredstava, te da se treba držati republičkog izdvajanja od 0,6 odsto, svoje su rekli i građani, kako pri biranju članova saveta mesnih zajednica, tako i na lokalnim izborima 2016. Što, naravno, ima svoju cenu. Naime, na čelu mnogih javnih preduzeća i javnih ustanova čije rukovodioce postavlja republika, poput Opšte bolnice, Katastra, Službe za zapošljavanje, Elektrodistribucije i Telekoma, našli su se članovi SNS-a koji, veli Zelenović, neretko uopšte nisu iz Šapca. „Formirali smo komisiju koja se svakog ponedeljka bavi problemima domaćih i stranih investitora i najviše ih potiče iz Katastra i Elektrodistribucije. Teško je objasniti ulagačima da vi kao predstavnici grada niste ni nadležni ni odgovorni za prepreku na koju su naišli. Japanska firma Jazaki je zbog ažurne administracije htela da investira ili u Šabac ili u Bugarsku. Na kraju su srećom ostali kod nas. Zaposlili su oko 1.500 radnika, obavezali se na investiciju od 25 miliona evra i reč je o jednoj od najvećih grinfild investicija u Srbiji. Tek smo tad shvatili koliko nas kadrovi SNS-a opstruišu, a investitore preusmeravaju u Čačak, Kraljevo, Kruševac ili Niš. Uprkos tome, prihodi nam rastu, pa od poreza na zarade i prihode od samostalnih delatnosti imamo oko 1,5 miliona evra više u budžetu, a u stalnom smo manjku radne snage“, kaže Zelenović. I, dok će Aleksandar Pajić tvrditi da je stopa nezaposlenosti u Šapcu oko 15 odsto, istina je da se prema zvaničnoj statistici ona kreće oko osam odsto – uz svu problematičnu metodologiju njenog utvrđivanja. Istina je i da se Šabac može podičiti najraznovrsnijim kulturnim programom južno od Save i Dunava, što je prepoznala i ovogodišnja dobitnica Sterijine nagrade Minja Bogavac, koja je odlučila da postane nova direktorka Šabačkog pozorišta. Početkom avgusta se održava i Šabački letnji festival, koji bi pored bogate koncertne ponude trebalo da se sastoji i od nekoliko panel-diskusija. Definitivno nije istina, recimo, da su predsednik Skupštine grada Nemanja Pajić i Nebojša Zelenović u prijateljskoj poseti Peći potpisali dokument kojim priznaju nezavisnost Kosova, što se iz SNS-a i prorežimskih medija takođe tvrdilo. Ne, susreli su se s lokalnim vlastima kako bi u okviru projekta koji sprovodi austrijska vlada razmenili iskustva o zapošljavanju mladih, poglavito u poljoprivrednoj proizvodnji. Retko gde je objavljeno i da su šabački političari obišli i selo Goraždevac u kojem živi oko 900 Srba. Potencijalno pogubni uticaj raspolućenih nadležnosti u Šapcu ogleda se i u nedavnom slučaju kada je jedan biznismen želeo da promeni izgled stare robne kuće u centru i tako zauzme deo pešačke zone. Grad ga je u tome sprečio, ali je zeleno svetlo dobio iz Beograda. Rasplet se još iščekuje. Prema mišljenju Hanibala Kovača iz Podrinskih, nije samo otvoreno laganje razlog zbog kojeg odnos SNS-a prema medijima i neistomišljenicima naziva „gebelsovskom medijskom matricom“. Kada su se skockale određene kadrovske promene u javnom tužilaštvu, podseća on, Zelenović se našao na udaru zbog navodnog nenamenskog trošenja sredstava iz gradskog budžeta. Iako je optužnica pala pred sudom, zvaničnici SNS-a su u toku postupka dovoljno puta ponovili neke domaštane informacije da se jedno vreme samo o postupku i govorilo. Smetalo im je i to što je Šabac posle Subotice i Sombora dobio postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, premda je realizaciju projekta umnogome finansirala EU sa 10 miliona evra. Potom su tvrdili da je lokalnim vlastima dobrobit savskih riba važnija od dobrobiti ljudi i razvitka kanalizacione infrastrukture. Najviše im, smatra Kovač, smetaju nezavisni mediji. „Inspekcije su česte i rigorozne, pa grešku u poslovanju nađu i kad ne postoji ili kad je minorna. U tome sarađuju s tužilaštvom i sudijama. Naš list su zbog jedne omaške u operativnim troškovima kaznili sa 20.000 dinara, a potom smo dobili prijateljsku molbu da se na presudu ne žalimo, pošto bi u tom slučaju morali da presudu obore. A nikome nije prijatno da obori presudu ’narodnim neprijateljima’, kako nas iz SNS-a ponekad nazivaju. Kad nema inspekcija, prave se emisije na prorežimskoj televiziji As gde se raspreda o našim privatnim životima, po receptu Hepija i Pinka“, kaže on za NIN. Vlasnika RTV Šabac Aleksandra Živanovića sačekala je još čudnija opomena, i to od sanitarne inspekcije – u kupatilu nije imao uputstvo za pranje ruku. Tome valja suprotstaviti činjenicu da se za medijske projekte u Šapcu izdvaja 40 miliona dinara, dok se, recimo, u Beogradu iz 3.000 puta većeg gradskog budžeta u iste svrhe izdvaja svega 80 miliona dinara. Kovač i Živanović tvrde da nikad nije bio problem pisati i izveštavati o temama koje mogu da ne gode lokalnoj vlasti – radovi na velikom gradskom parku, preraspodela parking mesta u jednoj od glavnih gradskih ulica, sporadični komunalni i kadrovski problemi – ali da su se članovi SNS-a s vremenom i istovremeno profilisali kao nezgodnije i zahvalnije teme kritike. „Mi gradsku vlast kritikujemo kada ocenimo da treba, iako preko nje konkurišemo za projekte kojima se finansiramo. S druge strane, naprednjaci nastoje da nas ugase i osujete u radu, iako su i dalje u opoziciji. Zato smo zvali misiju OEBS-a koja nije verovala s kakvim se pritiscima suočavamo. Ni u Beogradu se ne zna šta se dešava u unutrašnjosti, a kamoli u Briselu ili Beču“, zaključuje Kovač. Slikovit primer pritiska je činjenica da RTV Šabac polako, ali sigurno ostaje bez oglašivača. Čak i sklopljeni dogovori se ponekada naknadno raskinu. Korak dalje otišao je predsednik IO SNS Darko Glišić, koji je tvrdio da voditelji Marko Vidojković i Nenad Kulačin „spavaju do četiri po podne i primaju po 1.000 evra za emisiju“. „I oni i ja bismo najiskrenije voleli da možemo toliko da izdvojimo, ali to nije slučaj. Ako nas neko i optuži za pristrasnost, treba da zna da nikad nismo dobili nijedan poziv na neku pres-konferenciju SNS-a, da čak i ljudi iz te stranke koji žele da nešto kažu za nas to ne smeju, kao i da s druge strane sva opozicija dolazi, recimo, u emisiju ’Dobar, loš, zao’, delom jer je postala kultna i rado gledana, delom jer retko gde u Srbiji uopšte mogu da dobiju prostor“, zaključuje Živanović i podseća da je Oliver Ivanović poslednji intervju dao upravo na RTV Šabac, i to upravo Hanibalu Kovaču.