Di-džej revolucija

Obrazovanje je ključni resurs budućnosti, jer za razliku od ostalih faktora proizvodnje nije podložno zakonu opadajućih prinosa i korisnosti. Osim pojedincu, ono koristi i društvu, pozitivno utiče na produktivnost, tehnološki napredak, društvenu pokretljivost, ljudske slobode i demokratiju. Zbog svega toga me vest da Megatrend univerzitet otvara novi studijski program diplomiranog di-džeja isprva zbunila. Pokušao sam da pronađem pozitivne eksternalije zaista novog, nadasve egzotičnog obrazovnog profila, posebno imajući u vidu da je Megatrend najbolji privatni univerzitet u Evropi. Da, da, bolji i od Kembridža i Oksforda. Tu prestižnu nagradu dobio je 2017. od Evropske nezavisne agencije iz Zenice, osnovane 1995. Doduše, ostaje nepoznanica kakve ova agencija ima veze sa obrazovanjem i na osnovu kojih indikatora je Megatrend dobio priznanje. No, to je manje važno. U prvi mah sam ostao bez ideja, dok se javnosti nije obratio rektor, koji mi je u trenutku otvorio oči izjavom da će diplomirani di-džejevi biti obučeni da čitavu noć drže na nogama 5.000 ljudi bez upotrebe narkotika. Dakle, cilj je na državnom nivou strateški - borba protiv opasne devijacije koja uništava mlade živote. Ali, ako će mladi noću da ostaju budni i uživaju u performansu diplomiranih di-džejeva, kada će da uče i rade? I tek tada sam shvatio svu ingenioznost projekta: Srbija će postati prva zemlja na svetu u kojoj, ne samo da vrhuška od prevelike brige ne spava, već i sam narod ne spava. Ovo je savršen model podele rada. Noću se mlad i neiskusan svet zabavlja, dok se vrhuška kulturno i obrazovno uzdiže, sprema zahtevne ispite i piše naučne radove na svim nivoima studija domaćih naprednih i inovativnih univerziteta i fakulteta - na kojima je, na primer, dozvoljeno kršenje autorskih prava, dodela doktorata bez akreditovanih doktorskih studija, odbrana doktorata pred članovima komisije koji nisu prisutni ili ne poznaju jezik na kojem je naučni rad pisan - i rešava goruće probleme običnih ljudi na sastancima sa prvim petlovima. Ali danju su, bez izuzetka, svi na radnim zadacima, makar bili u pelenama. To važi i za di-džejeve koji će puštati muziku u fabričkim halama kako bi držali na nogama čitav dan radnike bez hrane i pića. Novostečena komparativna prednost na svetskom tržištu će voditi dramatičnom porastu domaće produktivnosti. Ostaje da se još vide ishodi i potencijalne pozitivne eksternalije mastera i doktora di-džej nauka. Ali, naravno, tu nije kraj. Ovaj, do sada neviđeni obrazovni proboj, doveo me je i do ideje kako obrazovanje može voditi razvoju domaćeg tržišta finansijskih derivata, povećanju nataliteta i uspostavljanju pravne države. Zvuči suludo, ali je istinito. Finansijski derivati kao što su forvordi, fjučersi, opcije i svopovi su finansijski instrumenti koji osiguravaju izvršenje određene transakcije po unapred utvrđenoj ceni u budućnosti. NJihov primarni cilj je osiguranje od rizika. U konkretnom slučaju, sasvim je moguće da se finansijskim derivatima prodaju/kupuju fakultetske diplome po unapred utvrđenoj ceni, čime se roditelji osiguravaju od rizika da će njihova deca uopšte morati da uče. Roditelji će biti više nego voljni da, na primer, na samom rođenju svog deteta, obezbede da im ono kroz dvadesetak godina dobije fakultetsku diplomu, što je puno jači motiv za povećanje nataliteta od novčanog dodatka ili pripadnosti nekom budućem Gvozdenom puku. Prosečna plata od 500 evra će zasigurno omogućiti adekvatnu potražnju. Međutim, tu postoji i jedan problem. Finansijski derivati su pro futuro instrumenti i u izvesnom smislu su slični penzijama koje su stečeno i zarađeno pro futuro pravo. Rečju, da bi tržište finansijskih derivata koji glase na fakultetsku diplomu moglo da funkcioniše, pravni sistem treba da bude okrenut isključivo budućnosti i ne smeju se retroaktivno ukidati stečena prava i preuzete obaveze. Sada dolazimo do fantastičnog obrta: da bi roditelji došli u poziciju da zaštite svoje dete od rizika učenja, država treba da nauči osnovnu lekciju iz prava, a to je da zakoni ne mogu biti okrenuti prošlosti, već isključivo budućnosti, čime dobijamo neočekivanu šansu da izgradimo pravnu državu. Pitam se samo, kako se svega ovoga nismo ranije setili. Ekonomska teorija obrazovanja je sada dobila jednu sasvim novu dimenziju, čime dosadašnje teorije postaju zastarele. Naravno, sve zasluge idu najboljem privatnom univerzitetu u Evropi jer, kao što reče Ajnštajn, lakše je razbiti atom nego predrasude.