Taoci „viših“ interesa

Kad Aleksandar Vučić opozicioni savez u nastajanju definiše kao „tajkunski savez s primesama fašizma, na desnoj strani“, još se i može govoriti o nezadovoljstvu vlasti zbog rađanja potencijalne ozbiljne alternative. Ali, kad bivši predsednik Demokratske stranke Boris Tadić kaže da je očekivati da će izvorni birači DS-a glasati za listu na kojoj su Dveri i DSS „taman toliko naivno koliko i očekivati da će okoreli partizanovci navijati za Zvezdu i obrnuto“, a Saša Janković obznani da radi na stvaranju budućeg građanskog bloka, postavlja se pitanje - ko na političkoj sceni zaista govori u ime „građanske Srbije“? Da li će se na sledećim izborima glasovi birača koje interesuju pitanja ljudskih prava i pravne države, a nacionalizam smatraju pogubnim, podeliti između Saveza za Srbiju, u kome je, između ostalih, DS i novog bloka koji se pravi oko Pokreta slobodnih građana? Ili će ih, recimo, sećanje na „vola na Palama“ iz devedesetih i činjenica da je Janković na poziciju ombudsmana došao na predlog DSS, odvratiti i od jedne i od druge opcije i oterati u – apstinenciju? Do izbora se svašta može desiti, ali, kako sada stoje stvari, izgleda da su, u mnoštvu nezadovoljnih, političkom scenom daleko najnezadovoljniji zastupnici levo-liberalnih vrednosti. Vesna Pešić, jedan od simbola građanske Srbije još od vremena obnavljanja višestranačja, u razgovoru za NIN nema ništa dobro da kaže o aktuelnoj ponudi, ali podseća i na ono što joj je prethodilo: „Građansku Srbiju posle propasti GSS i kasnije LDP, zastupala je DS. Ona je bila umereno nacionalna, s time da je podržala sve nacionalističke prekretnice - pre svega mislim na Ustav 2006. i Rezoluciju o neutralnosti Srbije. Tu spada i njena nesposobnost da održi jasnu zapadnu orijentaciju koju je, na primer, Đinđić strogo držao - što se videlo u Tadićevom potpisivanju da se NIS pokloni Rusima i najviše u tome što nije uspela da reši Kosovo, pa je izgubila spoljnu podršku sa pričom `i Kosovo i EU`. Ne uspeva ni sada, mislim da su oko tog pitanja podeljeni“. Tekstom objavljenim u prošlonedeljnom Danasu, Janković se kandidovao za poziciju zastupnika, ali je, smatra sagovornica NIN-a, organizacija koju predvodi „izgubila momentum“. Pokret slobodnih građana „pokušava da zauzme ispražnjeno mesto LDP, ali nema snagu i uverljivost“, ocenjuje Vesna Pešić, za koju ni šaroliki Savez za Srbiju nije opcija. A možda se oko građanske Srbije niko i ne trudi mnogo, zbog pretpostavke da je, posle svih čuda i pokora koje su nas zadesile, reč o previše retkim zverkama, od čije se podrške uspešna politička karijera ne pravi? „Građanstvo i građansko društvo, građanska politička kultura i politički punoletni građani – nisu stanje nego proces, u krajnjoj liniji oni su samo potencijal, samo dobra mogućnost dobrog društva“, kaže sociolog Srećko Mihailović, mudro izbegavajući bilo kakvo frljanje ciframa u odgovoru na pitanje o veličini korpusa građanske Srbije. „Građansko društvo predstavlja civilizacijsku interpretaciju pojma zajednice kao negacije ekstremnog pa i onog prenaglašenog individualizma s jedne strane i sa druge strane ekstremnog pa i prenaglašenog kolektivizma. U građanskom društvu se mire i međusobno kreativno sarađuju nezavisni pojedinci neprestano i solidarno gradeći zajednički život i zajednicu kao ovaploćenje autentičnog individualizma“, kaže Mihailović. On objašnjava da su začeci građanskog društva, odnosno začeci građanske političke kulture nestali pod udarom egzistencijalnih strahova devedesetih godina prošlog veka. „Tada je preživljavanje zamenilo život; imperativ je bio preživeti a ne živeti. Opsesija preživljavanjem je aktivirala instinkte krda i zametak građanskog društva bio je pridavljen egoističnim i samoživim nacionalističkim društvom. Apsurdno je što su nacionalističkoj inicijaciji krajem osamdesetih i početkom devedesetih kumovali i pojedini nosioci ideje građanskog društva. Ali i to svedoči o nedozrelosti ne samo potencijalnih građana već i nedozrelosti ideologije građanstva i o jednoj eksternoj motivaciji opredeljenja za građansko društvo“, kaže Mihailović. A da li je, za građanski deo Srbije, koliki god da je, prihvatljiva ideja o „tehničkom“ savezu koji bi se borio za demokratske uslove, kao osnovi za pravu raspravu o ideološkim pitanjima? Savez za promene, kaže Vesna Pešić, „ne može biti koalicija ni za rušenje Vučića i uopšte ne može biti izborna koalicija, jer za taj konglomerat klerofašista i DS, nacionalističke Narodne stranke i drugih otpadaka DS, nema glasača“. „Ja za takve nikad ne bih glasala, makar obećavali da će samo uvesti demokratiju i raspisati izbore. Ne dolaze u obzir, jer delovi tog Saveza pripadaju najmračnijim srpskim krugovima“, kategorična je sagovornica NIN-a. Mihailović primećuje drugi nedostatak: „Imademo Savez za Srbiju ili možda Savez za građansku Srbiju ali nikako Savez za radničku Srbiju“, kaže ovaj sagovornik koji, govoreći o „izboru“ između akcionog i ideološkog saveza, primećuje da je teško odvojiti softver od hardvera. „Nema te teorije koja bi mogla da opravda ideološku šaradu potencijalnih članica Saveza za Srbiju. S druge strane, akcioni savez je izgledniji utoliko što su u takvom savezu gotovo nemoguće `laži i prevare`. Tu je ono `ili jesi ili nisi (lav)`. U svakom slučaju Savez za (nekakvu) Srbiju biva sinergetski kontraproduktivan ukoliko se u predizbornoj igri nametne ideološka komponenta saveza, a sinergija je jedino moguća u slučaju da se akcija odvoji od ideologije i samo akcija ustanovi kao baza saveza. Ostaje problem kako da se definiše Srbija za koju se Savez bori, a to je već ideologija“, kaže Mihailović. Članice Saveza za Srbiju ne bi trebalo da „pišu program i rešavaju Kosovo“, kaže Vesna Pešić. A, sudeći po najavama koje, uglavnom, dolaze od Vuka Jeremića one čine upravo to („crvena linija je otpor potpisu koji bi omogućio prijem Kosova u UN“). Savez može biti „samo grupa za pritisak, lobi grupa koja bi ispisala od A do Š demokratske izborne uslove, u koje spada i promena izbornog zakona i od Vučića i EU tražila njihovo uspostavljanje“, uverena je sagovornica NIN-a. A ako se to ne dogodi, sve potpisnice – a dogovor o Savezu trebalo bi da može da potpiše ko hoće, jer to nije koalicija – trebalo bi da bojkotuju nedemokratske izbore, kaže Vesna Pešić. I tu se opet vraćamo na isto pitanje – ko bi, sve i da se uspostave demokratski uslovi, zastupao stavove građanske Srbije? „Videćemo ko će krenuti tim putem jasno i glasno. Problem je što takva stranka i u najboljem izdanju u Srbiji ne može da dobije većinu, ali bi bilo dobro da postoji jasno formulisana i bez udvaranja nacošima. Kosovo mora da se reši, zbog toga što Srbija krvari, ne može da uspostavi modernu državu i reši se kriminala. Jake snage u crkvi i drugi mračnjaci neće da daju Kosovo jer je to izvor njihovog bogatog i moćnog opstanka. Lično ne verujem u snagu Srbije da izađe iz takozvanog nacionalnog pitanja, a tu spada i Republika Srpska i Kosovo, a vidimo i Makedonija, Crna Gora i naravno Rusija“, kaže nekadašnja predsednica Građanskog saveza Srbije. Vučić je, primećuje ona, „dodatno zagadio Srbiju pumpanjem najprimitivnijeg nacionalizma uz nekakvo evropejstvo da ne bi ostavio opoziciji bilo koju političku poziciju“. I na sve to valja dodati problem promene društvene strukture: „Propada srednja klasa, napušta godinama zemlju, a ostaje nam ovaj ropski sirotinjski i zapušten narod koji čeka da im vođa baci neku kintu i zaposli ih partijskom knjižicom“, kaže Vesna Pešić. Navikli smo, uostalom, da budemo taoci „viših interesa“: korenje smo svarili, sad nam ostaje da spokojno čekamo zlatno doba koje svakako dolazi.