Rudarenje

U odnosu na prethodni tender za izbor strateškog partnera Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, onaj raspisan 2008. uoči svetske ekonomske krize, kada je država nudila 67 odsto kapitala, ali i milijardu evra dugova, ovaj postkrizni, raspisan prošle nedelje, potpuno je naopak. Dugovi su borskom basenu, u međuvremenu, otpisani, a tenderski uslovi su takvi da se potencijalni partneri neće nadmetati većom cenom, nego manjim zahtevom u pogledu vlasništva nad RTB-om. Država, naime, traga za onim ko će dokapitalizovati ovaj „zlatni brend“ ili „crnu rupu“ srpske privrede, zavisi da li ga kvalifikuje direktor RTB-a Blagoje Spaskovski ili domaći ekonomisti, i to sa 350 miliona dolara, a zauzvrat će za taj novac tražiti što manji procenat vlasništva. Da li će nekoliko puta neuspela privatizacija RTB Bor ovoga puta i uspeti, kako se nadaju u Vladi, ali i predstavnici MMF-a, zavisiće od toga koliko će potencijalni investitori tražiti udela, ali i koliko će biti spremni da ispune druge tenderske uslove. Primera radi, koliko će biti njihove buduće investicije, te da li će se složiti sa predstavnicima vlasti da zadrže postojeći broj zaposlenih, najmanje, još tri godine. RTB Bor prema poslednjim dostupnim podacima iz finansijskih izveštaja ima gotovo 5.000 zaposlenih, a ranije procene iz same kompanije govorile su da je bar 1.200 ljudi višak. Zainteresovani, među kojima se pominju i kineska kompanija Zijin majning, ali i firma Milana Popovića, koga pojedini mediji nazivaju „kraljem bakra“, svoje ponude moraju dostaviti Ministarstvu privrede do 20. avgusta. To što su neki od njih već otkupili dokumentaciju i za nju platili 10.000 dolara, ne obavezuje ih da ujedno dostave i obavezujuću ponudu za dokapitalizaciju. Nije poznato da li Vlada ima bilo kakva očekivanja u vezi sa udelom koji će investitori tražiti zauzvrat, odnosno da li je spremna da za 350 miliona dolara prepusti strateškom partneru većinsko vlasništvo i potpuno upravljanje nad RTB Bor, ali ekonomisti sa kojima je NIN razgovarao slažu se da oni koji su spremni da učestvuju na ovom tenderu sigurno neće pristati na manjinski paket. Veruju da će zahtevani udeo u vlasništvu biti barem 50 odsto, ali ne bi ih iznenadilo ni kada bi najniža ponuda bila i više od 60 odsto udela u kapitalu ovog, jedinog rudnika bakra u Srbiji. Saglasni su i u oceni da bi država trebalo da većinsko vlasništvo prepusti strateškom partneru, ali da prethodno potpiše ugovor, a nakon toga i kontroliše njegovo ispunjenje, kako se ne bi desilo ono što se kod strateškog partnerstva države i privatnog investitora često dešava - da država na sebe preuzme rizike, dok bi privatnom partneru pripala isključivo korist. Pogotovo, što se RTB Bor nudi sada bez dugova koje je ova kompanija gomilala decenijama, jer država kao vlasnik nije kontrolisala poslovanje kompanije. Naposletku su taj dug platili građani, odlukom da se oproste nagomilane poreske i sve druge obaveze prema državnim institucijama i preduzećima. Osim 10.000 dolara za otkup tenderske dokumentacije, država od potencijalnih strateških partnera zahteva i depozit ili prvoklasnu bankarsku garanciju od milion dolara kako bi prispelu ponudu uzela u razmatranje. Uslov da se neko odazove ovom javnom pozivu je poslovni prihod od najmanje pola milijarde dolara ostvaren u prošloj godini, što je za samo 150 miliona dolara više od zahtevane sume za dokapitalizaciju. Pritom, ostvareni poslovni prihodi ne znače nužno da je kompanija uspešna, da ostvaruje profit, da nije prezadužena i da poseduje dovoljno kapitala. Uostalom, nije li upravo sam RTB Bor dokaz za to. NJegovi poslovni prihodi su prošle godine iznosili gotovo 25 milijardi dinara, ali su njegovi rashodi bili za dve milijarde dinara veći. Obaveze prema bankama i poveriocima dostizale su pre Unapred pripremljenog plana reorganizacije, odnosno pre otpisa više od milijardu evra, zbog čega je svaka njegova prethodna privatizacija i završena neuspešno.