Kako reći „hvala“

Pre nekoliko meseci španski kralj Felipe Šesti napunio je 50 godina, pa su Novosti o njemu objavile dopis iz Barselone. U članku je bio kratak uokviren tekst pod naslovom „BIO BI ASTROLOG“, koji je počinjao rečenicom „Da nije kralj bio bi, kažu, astrolog“. Možete li da zamislite vladara koji se bavi horoskopima i Devicom u znaku Jarca?!? I našoj čitateljki Zoranki to je bilo čudno, pa je pročitala dalji tekst i videla da je Felipe „kao dečak provodio sate uz teleskop, posmatrajući zvezde“. Neko u redakciji uglednog dnevnog lista, dakle, ne zna razliku između astrologa i astronoma. Vladimir Vuković iz Šapca pita da li je pravilnije reći „veliko hvala“ ili „velika hvala“? U ovom drugom slučaju pridev bi se slagao sa imenicom hvala, a ona, po rečnicima, znači pre svega „pohvala, hvaljenje“, katkad i „hvalisanje“. Značenje „zahvalnost“ dato je samo u ironičnim primerima kao „I to mi je hvala za sve što sam učinio!“ Zato mislim da je bolje upotrebiti srednji rod, koji se inače upotrebljava kad se pridev odnosi na iskaze, kao u „jedno veliko NE“, „Začulo se gromko ’Živeli mladenci!’“, „ono naše uobičajeno ’lako ćemo’“. Ipak se ni ženski rod ne može smatrati pogrešnim, u rečenicama gde je jasno da značenje nije ironično, npr. “I neka mu je večna hvala za pomoć koju nam je pružio”. Čitalac D. A. kaže da od malena zna za „Otkrovenje Jovanovo“, tj. apokalipsu, poslednju knjigu Biblije. „Već mesecima, nasuprot tome, nailazim na knjige i tekstove u kojima piše ‘otkrIvenje’, pa se pitam odakle meni ‘otkrOvenje’ i da li grešim.“ Otkrovenje, najčešće ne samo u religioznom smislu, zaista je daleko običniji oblik u današnjem jeziku. NJega smo primili iz ruskog (otkrovenie). Vuk je, međutim, u prevodu Novog zaveta dao naslov „Otkrivenje Jovanovo“, što je gramatički pravilnije, jer glagolska imenica dolazi od trpnog prideva otkriven. Sve češća upotreba oblika sa -i- očigledno dolazi od toga što se danas mnogo više čita Biblija nego u godinama socijalizma. Imam i ja jedno pitanje, koje ovde stavljam, što bi se reklo, na javnu raspravu. U jednom broju Politike zapazio sam naslov „U Beogradu živi 1.600 dolarskih milionera“. Budući da nam je danas glavni primer strane valute evro, a jednog dana ćemo ući i u evrozonu, kako ćemo od te imenice praviti pridev? „Evarski milioner“ zaista bi čudno zvučalo.