Preživeli rat, hoće li i mir

Godišnjica hrvatske vojne akcije Oluja, čiji je rezultat bio ratni zločin - etničko čišćenje Srba iz Hrvatske, vodeći političari dveju država iskoristiće da budu u glavnoj ulozi kao promoteri rodoljublja i domoljublja u paradama kiča i patetike. Posle 23 godine, kao i prethodne 22, može se očekivati da predstavnici vlasti u Srbiji govore o ubijenima koji do danas nisu popisani, dok će u Hrvatskoj slaviti ubice. Oni koji su preživeli egzodus biće uglavnom, kao i do sada, prepušteni sebi. Raspored državnog obeležavanja u Srbiji nije još poznat, ali će sigurno 4. avgusta, kada je akcija Oluja počela, održati pomen žrtvama. Vatrene govore će verovatno, kao i do sada, predsednik Aleksandar Vučić prepustiti bliskim saradnicima, kojima je namenjena uloga političkih jastrebova. U Hrvatskoj se slavi 5. avgust. Tada su hrvatske snage zauzele Knin i tamo se obeležava Dan pobede i domovinske zahvalnosti, kao i Dan branitelja. Prema najavljenom scenariju, za taj dan sprema se parada kiča u kojoj neće biti mesta za pijetet prema žrtvama. Planirano je da hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović u Kninu uruči odličja Anti Gotovini i Mladenu Markaču, koji su u Haškom tribunalu prvostepeno osuđeni, i na kraju oslobođeni zbog Oluje. U okviru programa, dan pre toga će biti odigrana propagandna fudbalska utakmica između hrvatskih ratnih veterana i reprezentacije Hrvatske koja je zauzela drugo mesto na svetskom šampionatu. Hrvatske vlasti su tek 2017. tiho priznale da je bilo zločina u Oluji, pa će možda to ponoviti i sada. Da je bilo zločina i da je rezultat akcije zločin nije tajna i to je bilo poznato još dok se sve dešavalo. Odmah posle Oluje su međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava, kao Hjuman rajts voč i OSCE, upozoravale da hrvatske snage čine masovne zločine nad srpskim civilima. Čak je i Savet bezbednosti UN doneo 10. avgusta Rezoluciju 1009 kojom se od Hrvatske traži zaštita civila i njihove imovine, kao i kažnjavanje zločina. Sa kažnjavanjem zločinaca zatajio je Međunarodni sud u Hagu i preživeli nisu dočekali pravdu. Protiv Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača podignuta je optužnica 2001. za organizovani zločinački poduhvat koji je predvodio predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. On nije bio optužen, jer je umro. Prvostepenom presudom iz 2011. jednoglasno je bio prihvaćen veći deo optužbi. Gotovina je bio osuđen na 24, Markač na 18 godina zatvora. Oluja je okarakterisana kao udruženi zločinački poduhvat, koji je predvodio Tuđman, sa ciljem trajnog proterivanja Srba. Žalbeno veće je preglasavanjem promenilo dotadašnju sudsku praksu Haškog suda i 16. novembra 2012. Gotovinu i Markača oslobodilo optužbi. I najneutralniji posmatrači ovakvu presudu su ocenili kao sramnu. Takva presuda je bila svojevrsni poklon za srpske i hrvatske ekstremiste da imaju opravdanje, iz različitih razloga, da negiraju zločine i slave zločince. Iako Gotovina i Markač nisu bili osuđeni, Veće je zaključilo da su hrvatske snage počinile zločine. Haško veće je razmotrilo i više hrvatskih zakona koji se odnose na imovinu prognanih Srba, i zaključilo da je njihov motiv i ukupan učinak da imovina Srba pređe u ruke Hrvata. U Srbiji sa petooktobarskim demokratskim promenama počinje pravi popis izbeglica. Tako je 2001. bilo registrovano 242.624 izbeglice iz Hrvatske, a od tog broja onih koji su izbegli 1995. bilo je 142.700. To ne otkriva ukupan broj izbeglih u Oluji, jer su neki u međuvremenu integrisani u Srbiji, neki su otišli u druge države, a mali broj se vratio u Hrvatsku. Komesarijat za izbeglice je 2017. objavio da u Srbiji ima još 19.171 registrovani izbeglica iz Hrvatske, dok se u Hrvatsku za 22 godine vratilo oko 69.000 izbeglih. Najviše njih je za ove 23 godine integrisan u Srbiji, ali najmanje 45.000 izbeglih i dalje živi u veoma lošim uslovima. Tek kada se preživelima obezbedi dostojanstven život i vrati imovina, kao i kada se pronađu i popišu svi ubijeni, vlasti obe države će pokazati dostojanstvo, a ne kič i patetiku.