Nemoć države i moć mafije

Ubistvo advokata Dragoslava Miše Ognjanovića i ranjavanje njegovog sina Petra još jednom je potvrdilo surovu istinu - da mafija više ne bira žrtve i da je svako ugrožen, a da je država nesposobna da tome stane na put. Ministar policije Nebojša Stefanović je demantovan samo nekoliko sati nakon što se hvalio manjim brojem ubistava. To što je neki srpski ministar demantovan nije novost, ali je strašno što je to sada plaćeno najskuplje - nedužnim ljudskim životom. Svako ima pravo na advokata i to je civilizacijska tekovina još od starih Rimljana koja je i jedan od stubova svih savremenih demokratskih država. Ubijeni Ognjanović je samo radio svoj posao. Iako se malo toga zna, s druge strane imajući u vidi seriju nerasvetljenih mafijaških ubistava i poznati identitet žrtava, izgleda da jedan klan želi da pobije sve oko Luke Bojovića, ne obazirući se na to što neke žrtve nemaju veze sa njegovim poslovima. Advokat Ognjanović je osim samog Bojovića, (Bojović je u Srbiji pravosnažno oslobođen, ali je osuđen u Španiji) zastupao njegovu porodicu, i mnoge iz njegovog okruženja. Neki su mislili da je to samo obračun i krvna osveta sa grupom Slobodana Šaranovića, koji je ubijen 2017. godine. Da nije tako potvrđuje više od 85 mafijaških ubistava u Srbiji u poslednjih šest godina. Ova činjenica jasno pokazuje da je paralelno vođen brutalni rat oko prevlasti, u kome takođe nisu birane žrtve. Ranija iskustva Italije, Kolumbije ali i Srbije sa zemunskim klanom, govore da kada besni kriminalni rat to znači da je mafija veoma jaka, te da je duboko ušla u institucije teritorije na kojoj deluje. Nažalost mafijaška teritorija, kao i devedesetih, opet je Srbija i samo je pitanje trenutka kada će se iz ovih obračuna roditi moćni kriminalni klan koji će biti jači od države.