Napredne zagonetke

Kao detetu Rubikova kocka bila mi je zanimljiva, ali nerešiva zagonetka. Kad sam pročitao izjavu Darka Glišića, predsednika IO SNS-a opet me zahvatio Rubikov sindrom, opsesivna potreba da se reši zagonetka. Upropasti mi čitav dan, jer nisam mogao da dokučim šta je hteo da kaže. Kad god mi se učinilo da sam došao do nekog logičnog zaključka, shvatio sam da je to besmislica. Evo o čemu se radi: Glišić prekoreva Zoranu Mihajlović zato što je njena osuda tvita Vjerice Radete prevazišla osudu predsednika države. Iz toga proizlazi da ponašanje potpredsednice parlamenta nije podložno sudu javnosti već samo sudu predsednika, što je - besmislica. Glišić u izlivu iskrene ogorčenosti kaže i da je neke opila funkcija, da je nekima pomogla da se obogate i da im je sve to omogućio - predsednik. I to je besmislica. Plus je nezakonito ako je šef države sebi bliskim ljudima omogućio blistave karijere na državnim funkcijama, koje su oni zloupotrebili radi sopstvenog bogaćenja. Da li bi neko ko toliko radi i brine, sa prvim petlovima razgovara sa građanima, i vodi bespoštednu diplomatsku borbu na svim frontovima, dopustio tako nešto? I opet udarih u zid. Ali, avaj, tu nije kraj. Glišić opet, u svom stilu, zagonetno aludira da to što je Đoković u tenisu i Lebron DŽejms u košarci, to je naš predsednik u svetu politike – Broj 1. Opet besmislica! Jer, ako je najbolji političar na svetu, kako je Srbija toliko geostrateški propala, zašto nam je privreda, po svim pokazateljima, na začelju regionalne liste, zašto teret glomazne partokratske administracije i neefikasnih partokratskih javnih preduzeća plaćaju najsiromašniji, kao i najnemoćniji, kojima su oteli i stečena prava? Ili, predsednik, ipak, zna za bogaćenje preko javnih funkcija, zbog čega ne može da bude najbolji političar na svetu. To me podseti na Petričićevo „ne, ne, moji su definitivno gluplji“! Kad sve saberem i oduzmem, Rubikova kocka je za ove muke malo dete.