Neka se pripremi...

Obaranje ruku između ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i načelnika beogradske policije okončano je tako što je Veselin Milić „unapređen“ na mesto bez velike moći. Ovu višegodišnju borbu uticaja okončao je onaj koji je i dozvolio da ona postoji - Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, lider SNS-a i do prošle jeseni šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Iako se Stefanović „okliznuo“ dajući izjavu neposredno pre ubistva advokata Dragoslava Miše Ognjanovića o manjem broju mafijaških obračuna, Milić je ipak „pao“. To je bilo iznenađenje, iako se Milićeva smena pominjala skoro dve godine, a policijom je čak kružila priča da je sam pocepao prethodno rešenje o smeni, te da je ministru Stefanoviću poslao i neke „vulgarne“ fotografije. Milić nije smenjen zbog ubistva advokata već zato što „više nije koristan“ za vlast na mestu šefa beogradske policije. Milić će sada, kako je navedeno u obrazloženju smene, biti usmeren na borbu protiv mafije, jer je premešten na mesto pomoćnika direktora policije, „sa težišnim zadacima u borbi protiv organizovanog kriminala i rešavanja najtežih krivičnih dela“. Smena dosadašnjeg komandanta Žandarmerije Gorana Dragovića, koji je imenovan za policijskog oficira za vezu u ambasadi Srbije u Sarajevu, tek nema veze sa serijom mafijaških obračuna. Ni njegova smena nije neočekivana, jer se Dragović primakao penziji, a diplomatsko nameštenje mu odgovara i iz porodičnih razloga, pa je to i svojevrsna nagrada. Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže za NIN da se u javnosti stvarao privid da se visoki predstavnici policije smenjuju zbog kriminalnih obračuna, što nije tačno. „U realnosti, Milić i Dragović su raspoređeni na nove dužnosti koje su faktički unapređenja. Kadrovske promene je i MUP loše predstavio jer nije predočio javnosti zašto i na koji način su šefovi SBPOK-a, beogradske policije i komandant Žandarmerije dobili nova mesta“, kaže Đorđević. Sa zabrinjavajuće narastajućom mafijom i sve većim brojem ubistava – od 2012. u Srbiji je bilo više od 85 mafijaških ubistava – može da ima veze to što je napokon imenovan načelnik Uprave kriminalističke policije Dejan Kovačević, koji je na to mesto došao sa mesta načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, o čemu je NIN pisao u broju od 5. jula. Tako je konačno popunjeno najznačajnije operativno mesto, jer u poslednje četiri, čak tri godine u policiji nije bilo prvog operativca. Kovačević, međutim, ne može da obavlja taj posao u punom kapacitetu, jer je postavljen kao vršilac dužnosti. Sada je, takođe, za v. d. šefa prestoničke policije postavljen iskusni Milan Stanić, dosadašnji pomoćnik načelnika beogradske policije, koji je prethodno bio šef Odeljenja za javni red i mir. Advokat Božo Prelević, nekadašnji koministar policije, smatra da v. d. postavljenja govore da je policija pod apsolutnom partijskom kontrolom. „Kao v. d. moraš da budeš veoma osetljiv na zahteve onog od koga ti zavisi dalja pozicija. Oni koji su poslužili, sada su prebačeni na mesta na kojima im je obezbeđena dobra apanaža. Takav slučaj imamo i sa bivšim predsednikom Tomislavom Nikolićem“, navodi Prelević. Mesto šefa beogradske policije jedno je od najvažnijih u MUP i sada se već spekuliše ko će to biti. Zanimljivo, smeni Milića prethodila je smena i na čelu prestoničke Komunalne policije. Umesto Nikole Ristića postavljen je Ivan Divac. Odmah su se pronele spekulacije da će na mestu šefa beogradske policije Ristić naslediti Milića sa kojim je blisko sarađivao. To je, međutim, malo verovatno baš zbog te njihove bliskosti, a moguće je da je i inicijator takvih spekulacija bio neko blizak Miliću. Smene u vrhu MUP-a nemaju veze sa slučajem Savamale, iako tada policija nije radila ono što je svrha njenog postojanja – nije zaštitila građane. Možda iza smene Milića stoji promena odnosa u policijskoj saradnji sa Crnom Gorom. „NJegova smena može da znači i da se sklanjaju ljudi koji imaju jake veze sa Crnom Gorom“, navodi Prelević. On od promene načelnika Žandarmerije ne očekuje ništa osim da se nastavi dosadašnja praksa po kojoj je ova jedinica pod direktnim uticajem politike. Na primer, mirno su posmatrali brutalanu masovnu tuču za prevlast među navijačima Partizana. Jedino su preuzeli sa tribine izbačenih pet Hrvata, koji nisu imali nikakv uticaj u tuči, sem što su poslužili kao vreće za batine, ali su zato bili najvažnije propagandno sredstvo u još jednom nastavku serije „Državni udar na Vučića”. S druge strane, nekoliko puta žustro su reagovali kada su pojedine grupe navijača, nezavisne od glavnih vođa, uzvikivale parole protiv vlasti. Saša Đorđević smatra da je velika verovatnoća da su kadrovske promene u policiji samo kratkotrajna i privremena pojava. „Već u septembru su moguće nove promene kada je najavljeno usvajanje akta o sistematizaciji radnih mesta. Ovaj akt poverljive prirode je ključ za upravljanje ljudskim resursima u MUP-u. U aktu piše koliko ljudi, kakvog profila i na kojim pozicijama su potrebni policiji. Važno je da sledeće kadrovske promene budu fer i transparentne. Poslednje promene nisu se sprovodile u profesionalnom i transparentnom okruženju. Poverenje u policiju raste ako se na dobar način, običnim jezikom građanima objasni koji profesionalni kvaliteti i razlozi su uticali da pojedinac bude izabran i šta će on zaista da radi ili promeni u radu policije zbog bezbednosti građana. Tako je urađeno u Hrvatskoj prošle godine kada je došlo do velikih promena u najvišem sastavu hrvatske policije - kroz konkurs koji je bio dostupan svima i javnim predstavljanjem izabranih kandidata“, navodi Đorđević. Imajući u vidu dosadašnji manir vlasti malo je verovatno da će se odreći političkog uticaja u policiji. Međutim, s obzirom na sve moćniju mafiju, čija snaga raste i uskoro možda više neće ni moći da se kontroliše, nije isključeno da će vlast bar u operativnim akcijama želeti da ublaži politički uticaj. Znak za takvu nameru bila bi promena u MUP-u, pre svega Stefanovićevih najbližih saradnika, kojima je najveća preporuka bila partijska knjižica. Naravno čak i smene svih partijskih nameštenika u MUP-u ne bi bile dovoljne za profesionalizaciju policije. Prvo se policiji i tužilaštvu moraju dati potpuno odrešene ruke, nakon čega bi usledilo čišćenje sopstvenih redova od sumnjivih kadrova. Ali, ni te promene ne bi bile dovoljne ako vlast ne prestane da politički utiče na sudstvo. U Srbiji se pokazalo, kao i u drugim zemljama, da ne može svaki sudija da sudi mafiji. Hrabrih sudija ima, jer su sudile „zemunskom klanu“ i moćnicima odgovornim za politička ubistva. Međutim, vlast je, sklanjanjem sudija Dragana Lazarevića (vodio istrage protiv mafije) i smenama sudija Specijalnog suda Vladimira Vučinića i Aleksandra Trešnjeva, pokazala da joj jake i samostalne sudije ne odgovaraju. S takvim odnosom vlasti idu i loši rezultati. Srbija je jedina zemlja u kojoj nije okončano suđenje protiv grupe Darka Šarića. Birajući da li će im policija biti glavna poluga u borbi protiv mafije ili za očuvanje vlasti, političari zapravo odlučuju o bezbednosti svih građana i sudbini Srbije. A ona je već na ivici da bude država od koje će mafija biti jača.